Ekspedicija koja je oživela sećanja na Albansku golgotu: Na putu srpske vojske dugačkom 280 kilometara (VIDEO)
Komentari08/02/2026
-10:41
Povodom obeležavanja stogodišnjice od kraja Prvog svetskog rata, svojevremeno su održani razni događaji i predavanja širom sveta, ali najveću lekciju imali su hrabri članovi ekspedicije pod nazivom "Albanska golgota 100 godina kasnije". Oni su pre deset godina ponovili put srpske vojske preko Prokletija do grada Drača – što je najteža ruta duga oko 280 kilometara.
Među njima je bio planinarski vodič Marko Nikolić, koji ističe da im cilj nije bio da privuku pažnju na sebe.
"Prvi smo ponovili taj prolaz srpske vojske posle 100 godina, originalnim putem, jednim od manje poznatih preko Čakora. Bilo nam je bitno da to uradimo bez folklora, bez zastava, bez pompi, bez nekog busanja, dočeka... Sve smo to odbili, zato što nije to poenta. Tako ćemo naružiti sve te naše pretke", kaže Nikolić za Euronews Srbija.
"Podvig, ali i tragedija antičkih razmera"
Sve je počelo oktobra 1915. godine, kada su udružene nemačko-austrougarsko-bugarske snage napale Srbiju. Nakon nešto više od mesec dana pružanja žestokog otpora daleko nadmoćnijem neprijatelju, srpsko vojno i državno vođstvo donelo je odluku o postepenom povlačenju ka Jadranskom primorju.
Euronews
Procenjuje se da je u povlačenje krenulo više od 400.000 ljudi, ali je njihov put obeležio niz gubitaka, objašnjava pukovnik Slobodan Đukić, profesor istorije na Vojnoj akademiji.
"Do dana današnjeg ne zna se pouzdano koji su ukupni gubici srpske vojske bili tokom povlačenja, ali neke procene idu od 30.000 pa 50.000 ljudi, a neki istoričari tvrde da je to i znatno više od toga", kaže profesor.
Ekspedicija "Albanska golgota 100 godina kasnije" planirana je s ciljem prelaska preko albanskih planina, kako je to uradila i srpska vojska. Četiri hrabra momka nosila su ličnu sportsku opremu, hranu za prvih nekoliko dana, topili sneg kako bi dobili vodu, montirali bivak za privremeni boravak, spavali u šatorima, orijentisali se uz pomoć kompasa i po potrebi tražili pomoć lokalnog stanovništva.
Povezane vesti
Nenad Mitrović, oficir Vojske Srbije i planinar, kaže da ga je dok je proučavao podvige predaka osetio osećaj ponosa.
"Bili su to istinski heroji. Ja za Albansku golgotu kažem da je to jedan podvig koji je, ujedno i tragedija antičkih razmena. To je nešto što se nije desilo nikad ranije i nikad posle toga, da jedna cela vojska sa delom naroda, sa vladarom, vladom, svim čelnicima, napusti teritoriju države i da posle toga se pobedonosno vrati, ali to je sada drugo poglavlje", objašnjava Mitrović.
Fizička sprema, kaže, nije bila problem. Dobro su se pripremili, a svi su u grupi ionako sportski orijentisani.
"Ta naša priprema je obuhvatala fizički deo i morali smo nekako da izgradimo tim, s obzirom da smo, inače mi očekivali da će zima biti izuzetno oštrija, da ćemo mnogo duže provesti vremena u planini, u snegu, izolovani od drugih, a upućeni jedni na druge. Onda smo radili nekoliko pripremnih akcija na raznim drugim planinama, gde smo simulirali deo tog puta, spavali u šatorima, planinarili, nosili teške terete", dodaje naš sagovornik.
Više o poduhvatu kojim su planinari odali počast slavnim precima, pogledajte u novoj epizodi emisije "Nepoznata Evropa" u priloženom videu.
Komentari (0)