Od trokinga do tvista: Kako su posleratne igranke pretvorile Beograd u grad plesa, slobode i zabranjenih ritmova

Noćni život tek oslobođenog Beograda, prve igranke, džez i zabranjeni plesovi, moda, sleng i nova energija mladih – sve to činilo je jedan gotovo zaboravljen svet posleratne prestonice, u kojem su igranke postajale mala ostrva slobode. O ovom uzbudljivom i nedovoljno istraženom poglavlju istorije grada govorila je za Euronews Srbija Ivana Lučić-Todosić, etnološkinja i autorka studije "Od trokinga do tvista – igranke u Beogradu od 1945. do 1963. godine".

Kako objašnjava, njeno istraživanje nastalo je kao deo magistarskog rada i sprovođeno je veoma detaljno, na više nivoa. Jedan deo odnosio se na identifikaciju mesta u gradu na kojima su se igranke održavale, kroz analizu dnevne i nedeljne štampe tog vremena. Drugi deo činili su razgovori sa savremenicima, učesnicima tih događaja, kao i praćenje tadašnjih uticaja na mlade i reakcija javnog mnjenja. Upravo poređenjem tih slojeva mogla je da sagleda šta se zapravo dešavalo u Beogradu između 1945. i početka šezdesetih godina.

Lučić-Todosić identifikovala je četiri ključna perioda razvoja igranki. Prvi je obeležila euforija zbog oslobođenja – vreme radosti, priredbi sa recitacijama, igranki koje su se često završavale kolom kao simbolom zajedništva. Potom dolazi period kada se u grad probija džez i moderni ritmovi, koji snažno privlače mlade.

Taj zvuk, kako navodi, stiže gotovo istovremeno sa oslobođenjem, zajedno sa filmovima poput "Serenada u Dolini sunca", koji donose swing i čuvenu, dinamičnu "ču-ču" melodiju. Upravo ti ritmovi pokreću mlade na ples i otvaraju vrata jednoj novoj vrsti slobode, pre nego što iz ideoloških razloga počnu zabrane.

U tom kontekstu pojavljuje se i troking, odnosno treskavac, ples koji je bio mnogo više od pukog ritma. On postaje metafora savremenog, slobodnog i nesputanog načina života, privlačnog mladima baš kao i danas. Ipak, upravo zbog tog značenja bio je problematičan za vlasti. U to vreme Agitprop, komisija zadužena za kontrolu javnog života i programa, selektovao je sadržaje i zabranjivao određene plesove i muziku. Neretko bi, kako svedoči autorka, na samom početku igranke bilo najavljeno da je troking zabranjen – iako se mladi toga nisu uvek striktno pridržavali.

Euronews Srbija

Prve poratne igranke imale su drugačiju dinamiku nego što danas zamišljamo izlazak "do zore". Postojali su različiti termini, a matineji su bili izuzetno popularni, jer su omogućavali okupljanje omladine, ali i određeni stepen kontrole. Igranke su se održavale u domovima kulture širom grada, u školama, salama, na zatvorenim i otvorenim prostorima.

Kultna mesta bili su Lazarac, Kalemegdan, ali i razne manifestacije poput "Zvezdanih noći". Od popodnevnih matinea do igranki koje su trajale do kasno u noć, ples je postao sastavni deo urbanog života.

Ko su bili "frajeri", a ko "šrafcigeri"

Igranke, međutim, nisu bile samo zabava – one su jasno oslikavale društvene i klasne razlike. Postojala je podela na "frajere" i "šrafcigere", na mondenske gradske mladiće iz imućnijih porodica i "običnu omladinu". Ti prvi često su dolazili iz škola plesa, bili spremniji za nove ritmove i stilove, a njihov izgled bio je pažljivo građen: pozajmljena odeća roditelja, suptilno usvajanje novih modnih kodova i želja da se istaknu.

Moda je već tada bila pitanje identiteta. Mladići sa gumiđonkama, frula-pantalonama, šeširima i kosom zalizanom briljantinom danas deluju gotovo filmski, ali su u to vreme predstavljali jasnu poruku pripadnosti određenoj urbanoj kulturi. Iako se omladinska kultura u Jugoslaviji najčešće vezuje za šezdesete godine, Lučić-Todosić ističe da se njeni začeci vide mnogo ranije – upravo na igrankama, kroz zabranjeni džez, izgradnju muzičkog ukusa i stil koji su mladi kasnije s nostalgijom prizivali u sećanjima.

Za učesnike tih događaja, igranke su bile prava ostrva slobode, svojevrsni ventil u strogo kontrolisanom društvu. Početkom pedesetih godina, sa ukidanjem tačkica, razvojem domaće modne produkcije i prvim putovanjima u inostranstvo, moda i stil dobijaju još veći značaj u izgradnji identiteta mladih ljudi.

Fotoarchiv für Zeitgeschichte / akg-images / Profimedia

Zabrane džeza i zapadnih filmova krajem četrdesetih i početkom pedesetih deluju danas gotovo nezamislivo, ali mladi su na njih reagovali dovitljivo. Prepevavali su strane hitove, zadržavajući muziku, ali dodajući domaće tekstove. Film i radio bili su glavni izvori stila – sve što se čulo na radiju, od italijanskih i francuskih pesama do zapadnih hitova, brzo je nalazilo put do beogradskih igranki.

Kad u Beograd stižu samba, rumba, boogie-woogie i twist?

Tokom pedesetih godina u Beograd stižu samba, rumba i boogie-woogie, dok se početkom šezdesetih pojavljuje twist. Grad i čitava Jugoslavija tada se sve više otvaraju ka svetu. Ovi novi plesovi donose i promenu u načinu izražavanja – od plesa u paru prelazi se na individualne plesove, što govori o jačanju individuacije i ulasku u moderni svet u kojem televizija postaje deo doma, a kanali komunikacije se umnožavaju.

Igranke su bile i prostor učenja društvenih i rodnih odnosa. Pravila ponašanja, izbor partnera za ples, takozvano "pardoniranje" – sve je to bilo deo gradske kulture koja se oblikovala na tim događajima. Iako su muškarci najčešće pozivali na ples, i žene su imale pravo izbora, pa se, kako ističe autorka, težilo ravnopravnijem odnosu.

Vikendom na igranke izlazilo 50.000 ljudi

Sredinom pedesetih igranke dostižu vrhunac popularnosti. Novinar Dušan Savković beleži da je vikendom na igranke u Beogradu izlazilo oko 50.000 ljudi. Međutim, početkom šezdesetih dolazi do promene: pojavljuju se festivali zabavne muzike, eksplozija malih bendova, rock’n’roll i takozvani VIS-ovi. Već 1962. i 1963. gotovo svaki beogradski kvart ima svoj bend, a igranke polako gube centralno mesto u noćnom životu, ustupajući prostor novim oblicima zabave.

Na pitanje šta ju je tokom istraživanja najviše iznenadilo, Ivana Lučić-Todosić izdvaja optimizam koji je zračio iz ljudi tog vremena i snažno očekivanje boljeg života. Iako je teško povući direktnu paralelu sa današnjom omladinom, ona ističe da je to bilo vreme koje je, u celom svetu, više verovalo u budućnost nego što je to slučaj danas.

Euronews Srbija

O toj atmosferi i zaboravljenom svetu beogradskih igranki biće reči i na tribini iz serijala "Beograd za početnike", autorke Smiljane Popov, koja će biti održana u petak, 26. decembra 2025. godine, od 18.30 sati u Galeriji 73 u Požeškoj ulici.

Publika će imati priliku da čuje priče o noćnom životu i igrankama u tek oslobođenom Beogradu, o dolasku džeza sa Crvenom armijom 1944. godine, zavodljivom treskavcu, zabranjenim plesovima i zabavi. 

"Pozivamo gledaoce na razgovor o beogradskim igrankama i ja bih zaista volela ako neko ima fotografije iz tog perioda, naročito sa igranki, bilo bi lepo da nam neku pošalje. Napravićemo jedan mali vremeplov, vraćamo se vreme kada je ceo Beograd igrao na neki način, one jesu jedna forma društvene zabave, ali su nekako i više od toga - pokazatelj šta se u društvu dešavalo u to vreme", rekla je Lučić-Todosić.