Jezičke nedoumice u zakonu i praksi: Ko je kriv za progon ijekavice iz službene upotrebe srpskog jezika (VIDEO)
Komentari08/02/2026
-12:00
Prema Pravopisu srpskoga jezika u izdanju Matice srpske, srpski standardizovani jezik ima dva izgovora - ekavski i ijekavski, koji mogu ravnopravno da se upotrebljavaju. Pa ipak, mnogi i dalje imaju nedoumicu u pogledu toga da li je ijekavski dozvoljen u službenoj upotrebi, u studentskim i naučnim radovima, prosveti, pravu...
Tako na adresu Odbora za standardizaciju srpskog jezika neretko stižu pitanja o tome gde je i u kojim situacijama dozvoljeno i opravdano koristiti ijekavski izgovor.
Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora, za Euronews Srbija objašnjava da u odbijanju da se prihvate dokumenta i radovi na ijekavici najčešće nema zle namere, nego da mnogi jednostavno ne znaju mnogo o tome.
"Zakon i Ustav kažu: u Srbiji je u službenoj upotrebi srpski jezik, a podrazumeva se standardizovani oblik srpskog jezika u službenoj upotrebi. Pravopis srpskoga jezika po kome svi se treba da se vladamo, kaže: srpski standardni jezik ima dva izgovora, ekavski i ijekavski. Oni su potpuno ravnopravni na celokupnom prostoru, a jedino što se ograničava je da ne možemo u istom tekstu mešati ekavicu i ijekavicu. A vi možete sutra negde da govorite ekavski i prekosutra za drugi list pišete ijekavski. Dakle, nema nikakvog ograničenja u službenoj upotrebi jezika za ijekavicu u Srbiji", kaže Tanasić.
Euronews Srbija
Mnogi, kaže, i ne znaju da veliki deo Zapadne Srbije izvorno govori ijekavski.
"Ja bih voleo da prođem kroz kancelarije obrazovnih institucija, pa da vidimo koliko ima instrumenata srpskog jezika, srednjoškolske gramatike, Rečnika srpskog književnog jezika, Pravopisa srpskoga jezika na policama. To su ti instrumenti po kojim učimo šta je to u standardnom jeziku, a obično ih nema. Na mnogim mestima gde bi trebalo da se obrati pažnja zbog budućih zanimanja, nedostaje nam taj prvi korak da znamo dobro poznajemo pravopis i svoj jezik", smatra naš sagovornik.
"Stogodišnji program odvikavanja od ćirilice"
Na adresu Odbora za standardizaciju srpskog jezika često stižu i pitanja o zastupljenosti ćirilice u službenoj upotrebi. Iako su sve državne institucije dužne da svoja dokumenta objavljuju na ćirilici i dalje se dešava da se zvanična dokumentacija i formulari objavljuju u latiničnom obliku.
Povezane vesti
"Oni traže neki međuprostor pa da kažu da to nije službena, nego javna upotreba jezika. A zapravo, samo dve upotrebe jezika postoje: privatna i službena. Nema ništa treće. Taj pojam ('javna') nikada nije ni objašnjen, samo je ubačen u jednom momentu i pravi smetnju", kaže prof. dr Tanasić.
Prema njegovim rečima, prirodno je da se svako ko govori srpskim jezikom, u pisanom opštenju služi ćirilicom, ali su se mnogi od toga odvikli.
Profimedia
"Mi smo sto godina imali program odvikavanja od ćirilice. Nisu samo vreme ratova kada je bila zabranjivana ćirilica, bili su programi da se ćirilica izbaci, da se Srbi rastave od ćirilice, a to naročito u komunističkoj eri od Drugog svetskog rata. I dalje se vrši propaganda protiv upotrebe ćirilice, što nije slučajno, zato što je ćirilica jedan od stubova srpskog identiteta i istorijski povezuje srpski narod gotovo 1.000 godina", smatra predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Prema njegovim rečima, svaki pojedinac i institucija mogu dati svoj doprinos jačanju ćirilice, kao "jednom od glavnih znakova srpskog identiteta i kulture, ali i suvereniteta".
"Mene ne tapšu toliko po ramenu što sam napisao neki članak iz nauke o jeziku koji se citira u celom svetu lingvistike, nego me tapšu što se borim za ćirilicu. U narodu se vratila svest i pogotovo kod mladih ljudi i oni se služe ćirilicom i potpisuju kao što je nekad bilo", kaže Tanasić.
Nedoumice i dalje postoje
Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovan je 1997. godine u vreme kada je došlo do raskida književno-jezičkog zajedništva četiri republike bivše Jugoslavije. Odbor su obrazovale sve naučne i nastavno-naučne institucije koje se bave proučavanjem srpskog jezika na prostoru koji naseljava srpski narod u Republici Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.
Povezane vesti
Pitanje upotrebe ćirilice uređuje i Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma, koji je usvojen tek 2021. godine.
Prinstcreen YouTube/Radio Snaga Naroda - zvanični kanal
"To je tridesetak godina od raspada velike Jugoslavije i srpskohrvatskog književno-jezičkog zajedništva. Ono što je u ovom zakonu formulisano je, rekao bih, u dobroj meri i jasno za svakoga. Međutim, taj zakon nije celovit. On je napravljen da neke stvari reguliše, ali on se poziva još uvek u nekim stvarima i na neki zakon od pre raspada države. Dakle i tu ima nekih nedoumica", kaže Tanasić.
Naime, u starom zakonu je postojala kategorija javne upotrebe jezika, ali taj pojam nikada definisan, ističe naš sagovornik.
Povezane vesti
"On se sada ubacuje kad neko ne želi da primenjuje zakon o službenoj upotrebi. To najviše pogađa našu borbu za povratak ćirilice, pa kažu: 'Ovo nije službena upotreba, ovo je javna'", kaže predsednik Odbora.
Prema njegovom mišljenju, mnoge nedoumice bi mogle biti razrešene, ako bi u sistemu obrazovanja postojao veći broj časova srpskog jezika.
"Mi insistiramo da se izučavanje srpskog jezika uvede na univerzitete, ne kao studiranje, nego kao učenje jezičkog ponašanja, pravilnog izgovora i pravilne primene u svojoj struci", objašnjava Tanasić.
Gostovanje prof. dr Sreta Tanasića u emisiji "Hajde da razgovaramo" u celosti možete da pogledate u priloženom videu.
Komentari (0)