Ostojić: Beogradska berza se povezuje sa osam evropskih berzi, uskoro i karbonski krediti
Komentari
08/02/2026
-13:22
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić izjavio je danas da je berza, prelaskom na grčki trgovački sistem OASIS, započela proces regionalnog povezivanja tržišta kapitala uz mogućnost priključenja tržištu najveće panevropske grupacije - Juronekst, u čijem je vlasništvu osam evropskih berzi i najavio i da će naše firme uskoro moći da kupuju i karbonske kredite.
Ostojić je rekao za Tanjug da će berza u narednom periodu izraditi platformu koja će, po uzoru na ETS sistem Evropske unije, omogućiti domaćim kompanijama da kupuju karbonske kredite kako bi pokrile emisije ugljen-dioksida i smanjile rizik od dodatnih troškova prilikom izvoza u EU zbog CBAM regulative.
Kupovina karbonskih kredita predstavlja tržišni mehanizam gde organizacije kupuju sertifikate koji dokazuju smanjenje emisije CO2. Jedan kredit obično vredi jednu tonu uskladištenog ili izbegnutog ugljenika, omogućavajući kupcu da "kompenzuje" svoje zagađenje finansiranjem ekološki održivih projekata.
"Još 2021. godine Beogradska berza je sa Ministarstvom finansija uvidela da mala i srednja tržišta ne mogu da funkcionišu samostalno i izolovano i javila se potreba za regionalnim povezivanjem. Iste te godine, Beogradska berza je potpisala ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Atinskom berzom sa ciljem tog regionalnog povezivanja. Danas koristimo njihovu IT infrastrukturu, ali šira slika je bila kompletan prelazak na OASIS trgovački sistem koji podrazumeva potpunu usklađenost sa MiFID standardima", rekao je Ostojić.
Beogradska berza objavila je krajem novembra da prelazi na grčki trgovački sistem OASIS, savremenu platformu koju koristi Atinska berza, čime je započela važan korak u modernizaciji domaćeg tržišta kapitala i jačanju njegove povezanosti sa međunarodnim finansijskim tokovima.
Ostojić navodi da je Atinska berza osmislila zajedničku platformu koja omogućava standardizaciju svih regionalnih berzi i povezivanje domaćih i stranih investitora i brokera.
"Ono što je sada značajno jeste da je Juronekst grupacija preuzela Atinsku berzu i to nam daje na kvalitetu s obzirom da ta grupacija koristi još savremeniji trgovački sistem. To nam sada pruža prilika da se u nekom trenutku u budućnosti priključimo i tom tržištu", rekao je Ostojić.
Povezane vesti
Na pitanje kako napreduje izrada "White Label" integrisane aplikacije za trgovanje koja će biti javno dostupna, Ostojić kaže je ona još uvek u razvojnoj fazi, a da je njen cilj da se malim investitorima omogući lakši pristup trgovanju hartijama od vrednosti.
"U ovom trenutku neke brokerske kuće i investiciona društva već imaju svoje aplikacije, ali postoji veliki broj onih koji nemaju. Na ovaj način želeli smo da omogućimo i brokerskim kućama, koje to do sada nisu mogle, da svojim klijentima obezbede trgovanje putem mobilne aplikacije", rekao je sagovornik Tanjuga.
Ostojić ističe da će i trgovanje putem aplikacije zahtevati prisustvo brokera.
"Ali vi ćete na toj aplikaciji moći da birate preko koje brokerske kuće ćete da trgujete. Aplikacija se trenutno nalazi u razvojnoj fazi, projektni zadatak je uređen i ja očekujem da će neki razvoj krenuti u prvoj polovini 2026. godine", rekao je Ostojić.
Aplikacija je osmišljena kao ključni deo plana razvoja tržišta kapitala i predstavlja tehnički i komunikacioni kanal koji omogućava građanima i investitorima da se aktivno uključe u tržište kapitala kroz nove instrumente - od tradicionalnih hartija od vrednosti do ETF-ova, REIT-ova i digitalnih tokena.
Aplikacije će u prvoj fazi omogućiti jednostavan pristup trgovanju hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi uključujući pregled tržišta, unošenje naloga, praćenje portfolija i pristup osnovnim investicionim informacijama.
Na pitanje koliko je problem NIS-a uticao na trgovanje hartijama od vrednosti, Ostojić kaže da su američke sankcije toj kompanijii sigurno doprinele smanjenu obima trgovanja.
Povezane vesti
"Naftna industrija Srbije je imala najveće učešće u ukupnom obimu, tako da je sigurno uticalo na smanjenje trgovanja ovih godinu dana. Koliko čujem, rešenje je na pomolu i ja očekujem da se (NIS) vrati u trgovanje", rekao je Ostojić.
Govoreći o zainteresovanosti stranih investitora za srpsko tržište kapitala, Ostojić napominje da njih ne zanima samo potencijalni prinos već i regulatorni okvir odnosno pravna stabilnost, sigurnost i transparentnost.
"Radimo na tome. Očekujem da naš regulatorni okvir bude, do kraja godine, potpuno usklađeni sa standardima Evropske unije", kazao je Ostojić.
Kada su u pitanju planovi Beogradske berze, Ostojić navodi da je cilj povezati sva tržišta kapitala na Zapadnom Balkanu kroz razne inovativne proizvode, omogućiti domaćim investitorima pristup stranim berzama i obezbediti razvijanje dve platforme.
"Jedna platforma se odnosi na trgovinu digitalnim tokenima. Ideja je da razvijemo platformu na digitalnoj bazi koja bi unapredila infrastrukturu samog tržišta kapitala", rekao je Ostojić.
Druga platforma, kako kaže, odnosi se na CBAM regulativu Evropske unije.
"Naša ideja je da, po uzoru na ETS sistem Evropske unije, omogućimo našim kompanijama da kupuju karbonske kredite kako bi ublažile svoje rizike. Računamo i na kompanije iz regiona koje imaju identičan problem", rekao je Ostojić.
Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije od 1. janaura su u obavezi da plaćaju karbonsku taksu (CBAM) u iznosu do 85 evra po toni ugljen-dioksida koji se emituje pri proizvodnji robe, a Srbija je istovremeno uvela naplatu nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija.
Evropska unija već gotovo 20 godina koristi Sistem za trgovinu emisijama (Emission Trading System-ETS) što znači da proizvođači sa teritorije EU moraju da prate svoje emisije ugljen-dioksida i kupuju posebne emisione dozvole.
Kompanije kupuju emisione dozvole na specijalizovanom tržištu koje reguliše EU. Evropska unija postavlja maksimalnu količinu emisija ugljen-dioksida koja sme da se emituje u određenom periodu, a na osnovu koje države-članice raspodeljuju dozvole kompanijama - najčešće putem aukcija.
Kompanije koje dobiju ili kupe te dozvole mogu da ih koriste za pokrivanje svojih emisija ili da ih prodaju drugim kompanijama.
Dozvole dolaze od države, ali se njima može trgovati.
Komentari (0)