"Na koji ćeš faks": AI aplikacija pomaže maturantima u izboru studija i karijere
Komentari11/05/2026
-14:47
U moru opcija i pod pritiskom jedne od najvažnijih životnih odluka, maturanti i budući studenti često se suočavaju sa pitanjem koji fakultet upisati. Upravo iz te potrebe nastala je nova digitalna aplikacija "Na koji ćeš faks", koja kroz kombinaciju naučno zasnovanih testova ličnosti i veštačke inteligencije pomaže mladima da donesu informisanu odluku o svojoj budućnosti. Kako funkcioniše aplikacija, koliko je važan inicijalni izbor fakulteta, ali i sam pristup koji svakog korisnika posmatra kao jedinstvenu osobu, to pitamo idejne tvorce aplikacije, Davida Antonijevića i Đorđa Ilića.
"Što se aplikacije tiče, mi smo već sedam godina u sferi obrazovanja, to jest povezivanja mladih i sa druge strane visokoškolskih ustanova, što u Srbiji, što u regionu. Prateći u prethodnom periodu sve veće trendove velikih promena u svetu, kako tehnologija, s druge strane, i mladih generacija, CET koje nam sve više dolaze i slično, uočili smo veliki jaz između toga šta mladi žele i šta fakulteti mogu da im pruže usled samog nemogućnosti adekvatnog informisanja. Podatak da svaki treći student ne završi fakultet koji je upisao nam je onako bio zaista poražavajući, i baš iz tih razloga smo hteli da nađemo način kako to da mladi dobiju potpuno, da kažemo, adekvatne informacije o tome šta im fakultet pruža i za vreme studija, a isto tako nakon toga", kaže David Antonijević.
Baš iz tih nekih velikih izazova i razlika, navodi on, smo došli do toga da pomoću savremenih tehnologija veštačke inteligencije kreiramo jedno potpuno prilagođeno rešenje mladima za odabir adekvatnog fakulteta i njihovog nastavka školovanja.
Aplikacija koristi veštačku inteligenciju i mladima bi tako pomogla pri izboru studija i usmerila ih ka odgovarajućim fakultetima.
Euronews Srbija
"Dakle, aplikacija funkcioniše uz pomoć veštačke inteligencije i kreirana je kao upitnik koji korisnici popunjavaju, i onda ona analizira pre svega tip ličnosti, ali i neka situaciona pitanja, kako korisnici reaguju u svakodnevnom okruženju i situacijama, kako bi im na kraju preporučila konkretne fakultete i pored toga navela konkretne razloge zašto su baš ti fakulteti možda za njih", objasnio je Đorđe Ilić.
On je dodatno pojasnio i način na koji sistem obrađuje podatke i formira preporuke.
"Dakle, ona funkcioniše po već postojećim naučnim psihološkim testovima, i onda na osnovu pitanja prikuplja informacije o samom korisniku, dakle prikuplja njihova interesovanja i tip ličnosti, i nakon toga analizira fakultete i opcije koje im se nude, i takođe analizira idealan profil studenata koji upisuju te fakultete, i na osnovu svega toga im napravi jednu personalizovanu preporuku o tome šta mogu upisati", rekao je Ilić.
Povezane vesti
Antonijević ističe da savremene tehnologije sve više menjaju način na koji mladi donose odluke o budućem zanimanju.
"Naročito što u prethodno vreme radi dosta na primeni veštačke inteligencije u svrhu da mladi i bez nekog visokog znanja programerskih veština, sličnih stvari, mogu da je koriste u svojim svakodnevnim aktivnostima, čak i da kreiraju u potpunosti aplikacije poput naše ili slično, bez tog prethodnog nekog programerskog tehničkog znanja i iskustva”, rekao je Antonijević.
Euronews Srbija
On je dodao da je ključ u prilagođavanju tehnologije stvarnim potrebama mladih i promenama u društvu.
"Treba je znati prilagoditi potrebama. Gde imamo situaciju da su mladi danas, slučajem okolnosti, nažalost, sve više introvertni, i shodno tome im treba i prilagoditi mogućnost informisanja", naveo je on.
Govoreći o samoj aplikaciji, Antonijević je istakao da ona može da zameni deo tradicionalnog savetovanja u školama i učini ga dostupnijim.
"Putem naše aplikacije mi na neki način zamenjujemo taj odlazak i razgovor sa pedagogom u sklopu samih srednjih škola, što je se nekad išlo, radilo i sa različitim tipovima karijernih testova i ličnosti, već je ovako, na svega par klikova, u svakom momentu, nezavisno od socioekonomskog statusa, svima je potpuno besplatno dostupno da odrade svoj test i vide gde se oni dalje pronalaze", rekao je Antonijević.
On je ukazao i na širi društveni problem pri izboru studija i karijere mladih u Srbiji: "Takođe, mi imamo situaciju u Srbiji da je odabir fakulteta, naročito kod mladih, dosta zasnivan na stereotipima ili savetima roditelja, savetima roditelja koji iz najbolje namere mogu naštetiti svom detetu, jer ni oni više nisu svesni brzih promena na tržištu obrazovanja, koje to smerove pojedini fakulteti traže, koliko su smerovi prilagođeni baš sa tim promenama trenutnim na tržištu i šta oni mogu dobiti nakon fakulteta, a ne samo za vreme studija".
Euronews Srbija
Povezane vesti
Aplikacija zapravo uzima u obzir sve faktore, uključujući i ocene.
"Da li je korisnik više okrenut ka prirodnim ili društvenim naukama, kao i u kakvom okruženju najviše voli da radi, da li je to jasna struktura ili više neko kreativno okruženje, i na osnovu svega toga on dobija preporuku o tome šta upisati, i takođe poslove kojima se može baviti, jer smatramo da je to jako bitan faktor da informišemo srednjoškolce o tome u kom pravcu bi mogli da nastave svoju karijeru i nakon fakulteta, a ne samo da ga upišu", rekao je Ilić.
David Antonijević govorio je o tome koliko je danas mladima teško da donesu odluku o izboru fakulteta i koliko se u praksi vidi grešaka u tom procesu.
"Vrlo je teško i postaje sve izazovnije. Mi imamo u Srbiji čak i zabeležen pad interesovanja mladih za visokoškolskim ustanovama, a s druge strane i ti, nažalost, socioekonomski faktori počinju da imaju sve veći uticaj sa strane izbora fakulteta. Pa pogledajmo samo cenu nekretnina u Beogradu i zamislimo koliko je to teško trenutno doći nekom studentu iz provincije u Beograd da studira bilo koji fakultet. Shodno tome, imamo više izazova koje treba da se rešavaju zajedno i sa tehnološkim rešenjima poput naših, ali i isto tako uz institucionalnu podršku. Mi kroz naše sajmove, što različite tipove fizičkih i virtuelnih sajmova, trudimo zaista da mladima pružimo sve i potpune informacije, da oni i u virtuelnom formatu i u uživo formatima mogu iz prve ruke da saznaju stvarne informacije i da nađu ono šta ih zanima i gde se pronalaze, ali isto tako, s druge strane, da budu i svesni toga da li žele da odaberu nešto što će im biti relativno izazovnije, teže za studiranje, ali da istraju do kraja, jer imamo situaciju da, recimo, 30 odsto mladih već u prvoj godini studija ili promeni smer koji upišu ili čak odustanu od njega. Tako da to su neki izazovi koje pokušavamo na različite načine rešiti i prevazići”, rekao je Antonijević.
On je potom objasnio i kako funkcioniše virtuelni sajam obrazovanja i koliko je on prilagođen mladima u regionu.
"U suštini, baš smo to odradili na nivou Balkana. Da kažemo, svih šest zemalja bivše Jugoslavije smo okupili na jednom mestu, platformi balkaneduexpo.com. Poenta sajma je tog virtuelnog formata da je svima nonstop dostupan, da svi mogu doći, pristupiti i dobiti adekvatne i relevantne informacije iz prve ruke od strane predstavnika samih fakulteta. Isto, recimo, i tu smo imali različite tipove inovacija gde smo ubacili AI chatbota, gde mlada osoba, ako nešto nije sigurna, može putem tog chatbota dobiti informaciju o tim visokoškolskim ustanovama, smerovima, šta nude, šta je potrebno za upis, kako nakon fakulteta i slično. Imamo različite i radionice, prezentacije gde je sve mladima prilagođeno, i naročito to kada uzmemo da mladi, kada razmišljaju o svom nastavku školovanja u različitim periodima godine, donose odluke. Mi smo sajmom koji traje od novembra do kraja juna pokrili sve te, da kažemo, pikove interesovanja kod mladih, da u svakom momentu, na svega dva klika mobilnog računara, mogu pristupiti i dobiti relevantne informacije”, naveo je Antonijević.
Na regionalnoj platformi "Balkan Edu Expo" organizovan je pristup fakultetima iz više zemalja i na koji način su objedinjene informacije iz Srbije, BiH, Hrvatske i Severne Makedonije.
"Svi fakulteti su raspoređeni po halama, s obzirom na to da imamo i neke inostrane fakultete, i onda budući studenti mogu najbrže da dođu do relevantnih fakulteta koji ih interesuju. Takođe, kao što je kolega David pomenuo, AI chatbot dosta pomaže u celoj toj pretrazi, jer verujemo da je jedan od problema što su sajtovi fakulteta prenatrpani možda informacijama i sve je teže nekome ko je treća, četvrta godina srednje škole da dođe do konkretnih, relevantnih informacija. To je sada moguće uz samo par promptova i klikova na našoj platformi Balkan Edu Expo, tako da verujemo da može biti jako korisna nekome ko treba da donese odluku o upisu”, rekao je Ilić.
Na pitanje kakva su iskustva korisnika i da li je dovoljno osloniti se samo na virtuelnu platformu, Ilić ističe da je cilj da ona bude početna tačka informisanja, ali ne i jedini izvor odluke.
Euronews Srbija
"Mi svakako savetujemo buduće studente da se što više raspitaju i da prikupe što više informacija, i želimo da naša platforma bude taj inicijalni kontakt njihov sa fakultetom gde mogu da dobiju informacije o tome šta su sve mogućnosti, ali i takođe pozivamo da dođu na sajmove koje organizujemo uživo, jer verujemo da tu mogu da ostvare neki dublji kontakt i prikupe više informacija od strane samih predstavnika fakulteta", naveo je Ilić.
David Antonijević govorio je o reakcijama korisnika na aplikaciju i tome kako mladi i roditelji prihvataju rezultate testova ličnosti i karijerne orijentacije.
"Što se tiče mladih, u najvećoj meri jesmo. Poprilično smo dobili onako pozitivne povratne informacije. Čak i na kraju aplikacije imamo upitnik za feedback, jer zaista nam koristi to da iz prve ruke dobijemo povratnu informaciju, a roditeljima znatno olakšava, jer u današnje vreme sve je teže ni naći te različite testove karijernih ličnosti, orijentacije i slično za mlade da ih oni odrade, da su im rezultati odmah i brzo dostupni, a s druge strane da su deca spremna i voljna da ih odrade. Ovde u digitalnom alatu su njima približniji, znatno jednostavniji i imaju tu neku svoju privatnost da im se neko drugi neće podsmevati ili slično tim njihovim rezultatima koje dobiju unutar testa, tako da smo negde i jednu i drugu stranu pogodili. Zadovoljni su", rekao je Antonijević.
Na pitanje kako je došao do posla kojim se danas bavi i da li je kroz školovanje gradio te veštine, Antonijević ističe da se znanja danas stalno dopunjavaju i prilagođavaju promenama na tržištu.
"Konkretno, dopunjavajući veštine. Shvatom okolnosti, firma koja organizuje baš agencija za zapošljavanje i mi smo tu nonstop pratimo kako tržište rada, tako i tržište obrazovanja. Konstantno su potrebe za prilagođavanjima znanja, veština i svega. Usled novih tehnologija dolazi do sve manjih razlika između toga šta je neko završio. Već se sve svodi na to trenutna interesovanja i spremnost za izlazak iz zone komfora i savladavanje nekih eventualno novih veština. Tako da mislim da se ne treba bojati veštačke inteligencije i toga šta ona donosi, koja radna mesta oduzima i slično, već gledati kako je iskoristiti za potrebe i svrhu svog trenutnog posla ili nekih mogućih drugih aktivnosti", naveo je Antonijević.
Na pitanje kako je izgledao njegov do stvaranja ovakve aplikacije Đorđe Ilić ističe da je ključ bio u praksi i ranom sticanju iskustva van fakulteta.
"Ja sam do prvog posla došao nakon završene prakse, odmah nakon fakulteta, tako da stvarno bih ohrabrio mlade da malo izađu iz okvira fakulteta i teorije i da stiču što više konkretnih znanja i veština, što na samim praksama, što ovako prateći trendove, pogotovo kada je u pitanju veštačka inteligencija, ostvaruju poznanstva i kontakte, i verujem da na kraju nema razloga za brigu", rekao je Ilić.
Komentari (0)