Ni životinje, ni biljke, ni gljive: Misterija najvećih stvorenja koja su naseljavala Zemlju pre 400 miliona godina
Komentari
08/02/2026
-15:40
Pre oko 400 miliona godina, mnogo pre nego što su se pojavili dinosaurusi ili čak drveće, jedna zagonetna vrsta organizma uzdizala se nad bespućima drevne Zemlje poput praistorijskog monolita.
Reč je o takozvanim prototaksitima (Prototaxites), drevnom obliku života, za koji naučnici sada smatraju da predstavlja potpuno nepoznat oblik višećelijskog života, koji ne pripada ni biljkama, ni životinjama, ni gljivama.
"Ono što možemo da kažemo, na osnovu svih ovih novih analiza, jeste da se on toliko razlikuje od bilo koje savremene grupe koju poznajemo", kaže Korentan Loran, paleontolog sa Univerziteta u Edinburgu i jedan od vodećih autora studije, objavljene prošlog meseca u časopisu Science Advances.
Fosili, prvi put identifikovani pre 160 godina, dostižu visinu i do devet metara i decenijama izmiču jasnoj klasifikaciji.
U 19. veku naučnici su isprva mislili da je reč o trulim stablima četinara. Međutim, kasnija istraživanja pokazala su da je građen od isprepletenih cevi, a ne od ćelija kakve čine biljno tkivo.
Drugi istraživači smatrali su da je reč o organizmu nalik lišaju, simbiotskoj zajednici gljive i algi. Poslednjih godina, pojedini naučnici su verovali da prototaksiti najviše liče na gljive, delom zato što ne izgledaju kao da su energiju proizvodili fotosintezom, piše CNN.
Novo istraživanje fokusiralo se na tri fosila pronađena u praistorijskom kopnenom ekosistemu u Rajniju, u blizini Aberdina u Škotskoj. Na tom mestu nalaze se neki od najbolje očuvanih primeraka najranijih biljaka, gljiva i životinja koje su pre 400 miliona godina, u periodu poznatom kao rani devon, nastanjivale kopno. Ovo područje je nekada bilo drevni izvor tople vode, sličan današnjem Jeloustounu.
RICHARD BIZLEY / Sciencephoto / Profimedia
Povezane vesti
Izuzetna očuvanost fosila zarobljenih u stenama Rajnija omogućava naučnicima da, uz odgovarajuće alate, detektuju hemijske tragove davno nestalih molekula, poznate kao proizvode fosilizacije.
"Još uvek imamo signale koji nam govore o originalnom sastavu tih fosila, što znači da nisu 'prekuvani' niti previše izmenjeni geološkim procesima", objasnio je Loran.
Nova analiza pokazuje da su biomarkeri u fosilima prototaksita hemijski različiti od onih pronađenih u fosilizovanim gljivama sa istog lokaliteta, koje su očuvane pod sličnim uslovima. Fosili gljiva sadrže jedinjenja nastala razgradnjom hitina i glukana - ključnih strukturnih molekula gljiva. Protaksiti, međutim, te biomarkere nisu imali.
"Da je prototaksit gljiva, očekivali bismo da pokazuje isti obrazac kao gljive, jer su očuvani jedni pored drugih, u istim uslovima", rekao je Loran.
I druge strukturne osobine, poput složenog razgranavanja unutar tamnih sferičnih struktura u fosilu, koje su verovatno služile za razmenu gasova, hranljivih materija ili vode, razlikuju se od svega što je poznato kod gljiva, bilo živih ili izumrlih, navodi se u studiji. Na osnovu tih rezultata, tim smatra da je prerano na silu ih svrstati u neku postojeću kategoriju.
Različite vrste prototaksita verovatno su se razlikovale po veličini, ali najveći primerci su se zaista uzdizali nad pejzažom u vreme kada biljke nisu bile više od jednog metra, rekao je Kevin Bojs, profesor nauka o Zemlji i planetama na Univerzitetu Stanford. Njegova istraživanja fosila prototaksita pokazala su da ti drevni organizmi nisu koristili fotosintezu za proizvodnju energije, već su verovatno trošili ugljenik iz okruženja, slično nekim savremenim gljivama koje se hrane razgradnjom organske materije.
"Ljudi su ih u prošlosti upoređivali sa konkretnim vrstama gljiva ili algi i činili su najbolje što su mogli s obzirom na tada dostupne informacije, ali danas imamo mnogo jasniju sliku celokupnog stabla života, a prototaksiti su suviše stari da bi ta poređenja bila validna", napisao je Bojs, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.
Povezane vesti
"Možete ih uporediti sa pečurkama, ali pečurke jednostavno nisu toliko stare. To ne znači da prototaksit jeste ili nije gljiva (ili nešto drugo), već da bi se njegov oblik razvijao nezavisno od pečuraka i drugih složenih višećelijskih gljiva koje danas poznajemo", dodaje on.
Mark-Andre Selos, profesor Prirodnjačkog muzeja u Parizu, rekao je da su autori nove studije sproveli "izvanredne analize", ali je napomenuo da je istraživanje obuhvatilo samo jednu od 25 poznatih vrsta prototaksita. On smatra da je i dalje moguće da je ovaj organizam funkcionisao na način sličan lišajevima.
"Uzorkovanje ne obuhvata celokupnu raznolikost vrsta prototaksita. Za mene to znači da priča još nije završena", kaže Selos.
Povezane vesti
Loran ističe da je o prototaksitima i dalje mnogo toga nepoznato. Na primer, nije jasno kako su bili pričvršćeni za tlo, niti da li je organizam, za koji se smatra da je sporo rastao, tokom čitavog životnog veka stajao uspravno. Njegov tim sada planira dodatna istraživanja fosilizovanih cevastih organizama sličnih prototaksitima.
Komentari (0)