Nevidljiva pretnja u telu: Mikroplastika menja crevne bakterije koje čuvaju zdravlje

Mikroplastika, odnosno sićušne čestice koje su prisutne svuda u životnoj sredini, može uticati na zdravlje naših creva, pokazalo je novo, manje istraživanje.

Čini se da menja crevnu floru, odnosno mikrobiotu - ekosistem bakterija, gljivica i virusa koji žive u našem digestivnom traktu i pomažu u zaštiti od patogena, stimulišu imuni sistem i podstiču proizvodnju vitamina u telu.

U eksperimentu sa uzorcima stolice pet zdravih osoba, naučnici su uzgojili kulture mikrobiote u laboratoriji i zatim ih izložili pet najčešćih vrsta mikroplastike u količinama koje oponašaju ljudsku izloženost.

Mikroplastika nije dovela do velikih promena u količini bakterija u kulturama – ali je došlo do značajnog pada pH vrednosti, što, prema rečima istraživača, ukazuje na promene u metaboličkim procesima koji omogućavaju razmnožavanje tih mikroorganizama.

Razlike među bakterijama takođe su varirale u zavisnosti od vrste mikroplastike koja je korišćena.

"Ova otkrića su značajna s obzirom na to koliko je izloženost mikroplastici prisutna u svakodnevnom životu", rekao je u saopštenju Kristijan Paher-Dojč, glavni autor studije i istraživač sa Medicinskog univerziteta u Gracu, Austrija.

Mikroplastika je pronađena gotovo svuda – od okeana i zemljišta do piva i čajnih kesica – kao i u ljudskoj krvi, pljuvački, jetri, bubrezima i mozgu.

profimedia

Naučnici još uvek sa sigurnošću ne znaju kako mikroplastika može uticati na ljudsko zdravlje, ali izloženost može uticati na reproduktivni, imuni i kardiovaskularni sistem.

Najnovija otkrića, koja još uvek nisu objavljena u recenziranom naučnom časopisu, dodaju se rastućem broju dokaza da mikroplastika može uticati i na mikrobiotu.

U novoj studiji, neke promene koje je mikroplastika izazvala u mikrobiotskim kulturama bile su slične obrascima povezanim sa depresijom i karcinomom debelog creva.

Međutim, biće potrebne veće studije kako bi se potvrdila bilo kakva povezanost, a istraživači su naglasili da kod ljudi faktori poput ishrane, imunog odgovora i drugih individualnih razlika takođe oblikuju zdravstvene ishode.

"Iako je prerano za konačne tvrdnje o uticaju na zdravlje, mikrobiota igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja – od varenja do mentalnog zdravlja", rekao je Paher-Dojč.

Istraživači još uvek ne znaju zašto mikroplastika menja mikrobiotu, ali Paher-Dojč ima nekoliko teorija.

Unsplash

Sićušne čestice, na primer, mogu stvoriti fizičko ili hemijsko okruženje koje više pogoduje određenim bakterijama u odnosu na druge. Ili hemikalije u mikroplastici mogu direktno uticati na metabolizam bakterija i tako promeniti pH vrednost creva, što potom utiče na rast i ponašanje bakterija.

"U ovoj fazi, tačni mehanizmi još uvek nisu jasni", rekao je Paher-Dojč.

Ipak, on kaže da otkrića podržavaju napore u javnom zdravlju da se smanji izloženost ljudi mikroplastici i da se redukuje zagađenje plastikom.

"Smanjenje izloženosti mikroplastici, gde god je to moguće, pametna je i važna mera predostrožnosti", rekao je Paher-Dojč.

Otkrića će ove nedelje biti predstavljena u Berlinu, na godišnjem sastanku Udruženja za gastroenterologiju Evropske unije.