Koliko je zdrav hleb iz kese? Može li produžena svežina imati posledice po zdravlje

Kupimo hleb, odložimo ga u kuhinjski ormarić i ne koristimo ga nekoliko dana, pa čak i desetak dana, a on bude kao da smo ga kupili juče. Mekan, bez tvrdih korica, spreman za jelo. Koliko je hleb iz kese koji ima produženu svežinu, zdrav za upotrebu i koji mu to sastojci održavaju svežinu, za Euronews Srbija objašnjava profesorka doktorka fizičke hemije, Svetlana Stanišić.

Hleb produžene svežine rezultat je kontrolisane proizvodnje i izrade, a postavlja se pitanje kako on ima tako dugo svežinu, na nekim pakovanjima stoji da je rok upotrebe čak mesec i po dana.

"Kada je u pitanju hleb produžene svežine, on ima dosta aditiva i možemo reći da je u kategoriji ultra prerađene hrane. Kad pogledate spisak tih aditiva, vidite među njima raznorazne emulgatore, koje su neke vrste glicerida", kaže Stanišić.

Dodaje da emulgatori obezbeđuju mekoću i stabilnost hleba, a dodaju se takođe i masnoće, šećer, razni enzimi, kiseline, neka od njih je askorbinska vitamin C, ali dodaju se i limunska i druge kiseline. 

"Ukratko da kažemo da li je to kancerogenije. Nije. Moja jedna studentkinja jednom je na predavanju uporedila te zapakovane tortilje sa suhomesnatim proizvodima i rekla je da je u istoj kategoriji što se tiče rizika zato što ima veliki broj aditiva. Jeste činjenica da ima dosta aditiva, ali nema kancerogene supstance, kao što ima suhomesnato", kaže Stanišić.

Dodaje da je pokazano, da konzervansi iz tih hlebova produžene svežine utiču štetno na mikrofloru, odnosno menjaju sastav tog crevnog mikrobioma.

Euronews Srbija

Profesorka ističe da ni beli hleb ne može da se pohvali time da je najhranljivija namirnica koju možemo da kupimo. Konzumiranje veće količine hleba utiče na glikemijski indeks, odnosno podiže nivo šećera u krvi.

"Da bismo smanjili taj uticaj na glikemijski indeks, možemo, na primer, da ga tostiramo. Tostiranjem se za 25% smanjuje glikemijski indeks posle unosa hleba, odnosno takvog hleba, a tostiranjem nakon smrzavanja 40%", kaže naša sagovornica.

Savetuje da kada tostiramo hleb, vodimo računa, da ne bude crn, nego treba da bude onako zlatno-žut, zato što i ta crna mesta mogu da imaju akrilamid, a pregorevanjem dolazi do stvaranja kancerogenih mesta.

Hleb od kiselog testa

Potrebno je napomenuti sve veću popularnost hleba od kiselog testa, koji je često prisutan na društvenim mrežama jer ga mnogi prave kod kuće. Ovaj hleb može da traje duže od običnog hleba iz pekare,  čak do nedelju dana. Iako vremenom postane tvrđi, i dalje može da se koristi.

Profesorka Stanišić navodi je da je to moguće zbog procesa fermentacije. Hleb od kiselog testa je dobar za crevnu floru i generalno predstavlja zdraviju opciju, naročito za one koji ga pripremaju kod kuće. Takođe, preporučuje se da, ukoliko se u hleb dodaju semenke, budu od proverenih proizvođača i hermetički zapakovane, jer su takve semenke kontrolisane i bezbednije za upotrebu.

Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.