Gojaznost kao hronična bolest: Borba sa viškom kilograma zahteva multidisciplinarni pristup i podršku okoline

Mart je mesec u kojem se obeležava Svetski dan borbe protiv gojaznosti, ali je podizanje svesti o ovoj hroničnoj bolesti potrebno tokom cele godine. U Srbiji gojaznošću boluje 24 odsto stanovništva, a prekomerna telesna masa povezana je sa više od 70 odsto smrtnih ishoda. Juče je u Beogradu održan simpozijum o gojaznosti u organizaciji Udruženja za edukaciju i lečenje gojaznosti i Udruženja za podršku mršavljenju "Zdrava nacija". O predloženim zdravim načinima lečenja, težini borbe i izazovima sa kojima se suočavaju pacijenti govorili su Aleksandra Putniković i Ranko Šljivar iz Udruženja "Zdrava nacija".

Putniković ističe da je simpozijum okupio preko 90 lekara, a članovi udruženja imali su priliku da predstave perspektivu pacijenata.

"Mi smo imali tu čast da predstavimo lekarima to naše udruženje pacijenata i da na naš način ispričamo kako izgleda ta borba sa kilogramima. To udruženje koje smo i osnovali se sastoji najviše od podrške. Znači mi nismo lekari u udruženju, mi smo samo ljudi koji su imali višak kilograma ili koji i dalje imaju više kilograma i koji se sa tim bore", rekla je Putniković.

Euronews Srbija

Ona dodaje da je ključno da se čuje glas pacijenata.

"Gojaznost jeste bolest, ona ima svoju šifru E66. Oni ne mogu da kažu da je to 100 odsto bolest zavisnosti, ali jeste neka vrsta zavisnosti. Tako da je jako bitna ta podrška dok se ulazi u taj režim ishrane kakav treba da bude, jako je bitna podrška porodice ukoliko ne živimo sami", rekla je Putniković.

Način života glavni uzrok: Genetika nije presudna

Šljivar ističe da je način života presudan uzrok rasta gojaznosti.

"Način života. Prvobitno je način života, jer pogotovo sada kad pogledamo kako ljudi mogu da žive, nema dovoljno vremena da se bavimo našim telom... Dosta nas radi 8 sati dnevno, kad dođemo kući, ako imamo decu, onda moramo da se posvetimo deci, nema vremena da se posvetimo sebi", kaže Šljivar.

Putniković podseća na reči profesorke Snežane Polovine da genetika nije presudna.

"Kada imamo, primer, dva blizanca koja su usvojena. Jedan je usvojen u jednu porodicu, drugi je usvojen u drugu porodicu. I, na primer, taj jedan koji je usvojen u jednu porodicu koja vrlo vodi računa o tome kako se hrani, vrlo vodi računa o fizičkoj aktivnosti, i imamo drugog blizanca koji je u porodici koja i ne vodi toliko računa o svim tim stvarima. Tu genetika ne igra ključnu ulogu. Blizanac koji je otišao u porodicu gde se vodi računa o ishrani će sigurno imati odličnu mišićnu masu, neće imati toliko masi i tako dalje, dok drugi blizanac neće, a od istih su roditelja, tako da eto, genetika nije presudna", kaže ona.

Euronews Srbija

Ranko Šljivar, koji je promenom navika izgubio preko 100 kg, ističe da je borba počela od psiholoških uzroka.

"U mom slučaju je bilo više psiholoških aspekata, gde ja sam imao volju, ja mogu da smršam, ali to se uvek vrati. I onda sam razgovarao sa doktorkom Jelenom Popović. Išao sam na psihoterapiju i tamo smo kroz razgovor i razne analize odredili gde dolazi do prekretnice", kaže on.

Putniković objašnjava da gojaznost može biti vid zaštite od spoljnog sveta.

"Baš psihijatar Jelena Popović i psihoterapeut je baš juče pominjala kako neki ljudi prolaze kroz neke strašne traume i onda se tom svojom gojaznošću štite od spoljnjeg sveta", rekla je Putniković.

Više o temi gojaznosti i borbi protiv ove bolesti pogledajte u video prilogu