Zašto mislimo o hrani i kada nismo gladni: Fenomen "food noise"- tok misli koji nije povezan sa potrebama tela

Tema današnje emisije "Hajde da razgovaramo" na Euronews Srbija bila je posebno aktuelna i bliska mnogima – osećaj gladi, razmišljanja o hrani i fenomen poznat kao food noise, stalni unutrašnji šum koji nas navodi da jedemo čak i kada nismo gladni. Pitanja su se ticala toga zašto ljudi posežu za hranom iz navike, dosade ili stresa, ali i kako savremeni način života utiče na naš odnos prema hrani i signale koje telo šalje. Gost emisije bio je profesor Momčilo Matić, dijetolog i nutricionista, koji je detaljno objasnio kako dolazi do ovog fenomena i šta možemo učiniti da ga umanjimo. 

 Prema njegovim rečima, hrana je osnovna supstanca koja omogućava našim mitohondrijama da proizvode energiju potrebnu za fizičko, mentalno i psihičko funkcionisanje. 

"Bez hrane prosto ne možemo. Međutim, hrana koju konzumiramo danas značajno se razlikuje od one pre 20–30 godina. Nekada je hrana bila prirodnija, sa manje pesticida, aditiva i drugih toksičnih materijala. Danas je u velikoj meri prerađena, manje pripremljena kod kuće, a više naručena gotova hrana. To menja i način na koji mislimo o hrani i utiče na naše ponašanje", objasnio je Matić.

On je naglasio da problem nije samo u emocionalnoj gladi, kada ljudi jedu zbog stresa, dosade ili tuge, već i u situacijama kada je unos hrane dovoljan, a telo i dalje šalje signal za dodatnim obrocima. 

"Ove misli dolaze iz hipotalamusa, malog, ali ključnog dela mozga koji kontroliše san, emocije, apetit i hormone. Hipotalamus upravlja hormonima leptinom i grelinom – leptin signalizira sitost, a grelin glad. Ako je nivo insulina povišen, leptin ne može pravilno da funkcioniše, pa osećaj gladi i stalne misli o hrani ne prestaju", pojašnjava Matić.

Pad energije i hormonski disbalans dodatno utiču na ove porive. Hormoni kao što su dopamin, serotonin i oksitocin regulišu osećaj zadovoljstva i nagrade. Ako su ovi hormoni narušeni – zbog stresa, nezadovoljstva sobom ili fizičkog stanja – javljaju se stalne misli o hrani i želja za dodatnim obrocima. 

"Zapaljenski procesi u hipotalamusu takođe mogu doprineti ovom fenomenu. Pokazalo se da prirodne namirnice, poput maslinovog ulja, pomažu u smanjenju upalnih procesa u ovom delu mozga", dodaje profesor.

Euronews

Matić je dao i konkretne preporuke: uvođenje zdravih navika, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost, smanjenje stresa i negovanje prijatnih emocija značajno pomažu u regulaciji hipotalamusa i hormona. 

"Na taj način misli se mogu preusmeriti na zdrav način funkcionisanja, a ne stalno traženje hrane", ističe on. 

Postoje i lekovi poput semaglutida – Ozempic, Wegovy, Sazenda – koji u fazi ispitivanja pomažu u regulaciji apetita i smanjenju telesne mase, ali se koriste isključivo pod nadzorom stručnjaka zbog mogućih neželjenih efekata.

"Mozak i telo funkcionišu u simbiozi. Ako se misli usmere na zdrave navike, a telo dobija kvalitetnu hranu i dovoljan odmor, food noise se smanjuje. Prijatne emocije i osećaj sigurnosti omogućavaju da preuzmemo kontrolu nad svojim željama i signalima koje telo šalje", ocenio je Matić.

Ovaj uvid pokazuje da razumevanje stalnog razmišljanja o hrani nije pitanje isključivo snage volje, već kompleksan proces koji uključuje hormonsku regulaciju, zdravlje mozga, emocionalno stanje i kvalitet životnih navika.

Kompletno gostovanje pogledajte u video prilogu na početku teksta.