Umorni ste od detoksikacija i brojanja kalorija? Kako da uživate u praznicima bez griže savesti

Tokom božićnih praznika poruke o "čudesnim dijetama" i detoks-planovima sve češće se pojavljuju u razgovorima, na društvenim mrežama i u reklamama. Za mnoge ljude ovo doba godine ne donosi samo slavlje, već i osećaj krivice, potrebu za kontrolom i napet odnos prema hrani - čak i pre nego što sednu za prazničnu trpezu.

Ipak, sve veći broj stručnjaka dovodi u pitanje takav pristup i nudi realniju i zdraviju alternativu: prestati da se na hranu gleda kao na kaznu ili test snage volje i početi je posmatrati kao deo brige o sebi.

Božić nije problem, već kultura dijeta

Nutricionistkinja i preduzetnica Olga Aleandre, autorka knjige "Lepota toga što si ti" i osnivačica platforme "Obilagom", smatra da problem nije u onome što pojedemo tokom nekoliko dana, što je zanemarljivo u poređenju sa ishranom tokom cele godine, već u stalnom pritisku da se telo i hrana neprekidno kontrolišu.

Aleandre, koja je specijalizovana za poremećaje u ishrani i odnos prema hrani, svoj pristup sažima jasnom porukom: "Ne verujemo u dijete ni u restrikcije, već u dugoročnu ishranu koja uključuje i faktore poput odmora, samopouzdanja i odnosa prema fizičkoj aktivnosti".

Kako objašnjava, praznični period često pokreće poznati ciklus: restrikcija kalorija pre Božića, popuštanje tokom praznika i osećaj krivice ili kažnjavanja nakon toga. Obrazac koji, umesto da unapredi zdravlje, može da pogorša odnos prema hrani i poveća anksioznost.

Unsplash/Jed Owen

"Restrikcija uvek donosi pozitivan osećaj, lažni osećaj kontrole", upozorava ona, dodajući da se ta kontrola lako naruši kada dođu veliki praznični dani.

Kako brinuti o sebi bez dijeta i krivice tokom praznika

Ona naglašava da unapređenje odnosa prema hrani ne znači jesti manje ili izbacivati namirnice, već naučiti da slušamo svoje telo, poštujemo glad i sitost i smanjimo "mentalnu buku" oko hrane.

Jedan od ključnih principa ovog pristupa jeste prestanak označavanja hrane kao "dobre" ili "loše", podela koja je posebno izražena u ovo doba godine. Čokolade, slatkiši ili porodični ručkovi ne bi trebalo automatski da budu izvor krivice.

"Nije sve crno-belo", kaže ona, dodajući da postoje nutritivno bogatije i manje bogate namirnice, ali uvek u određenom kontekstu.

Izbegavajte prethodnu restrikciju kako ne biste "izgubili kontrolu"

Upozorava i na čestu grešku: preskakanje obroka pre božićne večere kako bi se "došlo gladan". Prema njenom iskustvu, to često ima suprotan efekat, više anksioznosti i manje uživanja.

"Ako se ograničavamo, onda se posle otrgnemo kontroli“, sumira ona.

I ističe jedan praktičan koncept: sitost kao zaštitu.

Kaže da je sitost kao vatreni zid i da kada na obrok dođemo sa nagomilanom glađu, veća je verovatnoća da ćemo jesti brzo, uz osećaj krivice i bez toga da zaista osetimo šta nam prija.

Rosemarie Stennull / Alamy / Profimedia

Normalizujte hranu i izbegavajte praznične detokse

Još jedna strategija, kaže ona, jeste da se neke slatkiše ili namirnice koje u ovo doba godine izazivaju najveću želju svesno i planski normalizuju, umesto da se zabranjuju do dana slavlja. Cilj nije "jesti radi jela", već "skinuti emocionalni teret" sa te hrane kako bi se u njoj moglo uživati bez krivice i osećaja gubitka kontrole.

Nakon praznika, Aleandre savetuje da se izbegavaju post, popularni "detoksi" i ekstremne dijete. Cilj je povratak smirenosti: redovni obroci, odmor, malo organizacije i realne rutine koje se mogu dugoročno održavati.

"Što je sve normalnije, lakše je pronaći ravnotežu", kaže ona.

I podseća na suštinu praznika: "Božić je vreme za povezivanje i uživanje".

Svođenje tog perioda na brojanje kalorija, upozorava, često uzima danak mentalnom zdravlju. Pored toga, nutricionistkinja podseća na važnost traženja stručne pomoći kada je to potrebno.

"Ako je odnos prema hrani ozbiljno narušen, koliko god se trudili da uživate bez krivice, biće teško ako na tome ranije niste radili", zaključila je ona.

U takvim slučajevima, profesionalna podrška „biće ključna“, zaključuje.