Dramatičan skok korišćenja antidepresiva u poslednje dve decenije, najveći potrošači - Evropljani

Komentari

Autor: Euronews/Servet Yanatma

15/11/2022

13:02

Dramatičan skok korišćenja antidepresiva u poslednje dve decenije, najveći potrošači - Evropljani - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Globalna potrošnja antidepresiva (AD) dramatično se povećala u poslednje dve decenije, a najveći potrošači su Evropljani. Upotreba ovih lekova porasla je skoro dva i po puta od 2000. do 2020. godine u 18 evropskih zemalja, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Podaci OECD takođe pokazuju porast anksioznosti i depresije tokom pandemije koronavirusa, a kako istraživači objašnjavaju ovaj nagli skok?

Skupovi podataka pokazuju potrošnju definisane dnevne doze (DDD) "N06A-antidepresiva". Ova grupa "sadrži preparate koji se koriste u lečenju endogenih i egzogenih depresija", prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Prosečna potrošnja antidepresiva u 18 evropskih zemalja bila je 30,5 DDD na 1.000 ljudi dnevno tokom 2000. godine i porasla je na 75,3 u 2020, što je povećanje od čak 147 odsto. Međutim, ovaj ukupan prosek krije veoma različite polazne tačke za upotrebu antidepresiva 2000. godine u određenjim zemljama, u rasponu od 6,4 u Estoniji do 70,5 na Islandu.

Češka je zabeležila najveći porast od čak 577 odsto, dok je u Francuskoj zabeležen porast od 38 odsto, što je najmanja promena, iako i dalje relativno visoka.

Porast upotrebe antidepresiva zabeležen je za 302 odsto u Portugalu, 256 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu, 208 odsto u Španiji i 200 odsto u Nemačkoj u istom periodu.

Pažljiviji pogled na pet odabranih zemalja - Francusku, Nemačku, Portugal, Španiju i Švedsku - tokom 20 godina pokazuje kako se upotreba antidepresiva razlikuje. Dok je povećanje u Francuskoj na primer veoma malo, posebno u poslednjih 15 godina, u Portugalu je skočilo u poslednje dve decenije.

Gledajući podatke u podlednjoj decniji, imamo podatke za 24 evropske zemlje. Tokom 2020. potrošnja ovih farmaceutskih proizvoda na 1.000 ljudi dnevno varirala je od 20 DDD u Letoniji do 153 DDD na Islandu. Slede Portugal (131), Velika Britanija (108 tokom 2017), Švedska (105) i Španija (87).

Prosečna upotreba u ove 24 zemlje bila je 68 DDD. Tri najveće zemlje po broju stanovnika, a to su Turska (49 DDD), Francuska (55) i Nemačka (62), sve su zabeležile upotrebu ispod proseka.

Ima li neke veze između sreće i upotrebe antidepresiva?

Kratak odgovor je ne. Podaci o evropskim zemljama ne govore da što su ljudi srećniji to manje konzumiraju antidepresive.

Island, koji je bio druga najsrećnija zemlja na svetu u 2020. godini prema Svetskom izveštaju o sreći, ima najveću potrošnju antidepresiva u Evropi. Švedska, koja je rangirana na šestom mestu u Izveštaju o sreći, ima četvrtu najveću upotrebu antidepresiva sa 105 DDD.

I Finci, koji su bili najsrećnija nacija prema izveštaju, koristili su 82 DDD antidepresiva što je Finsku stavilo na sedmo mesto od 24 zemlje.

Letonija koja ima najmanju potrošnju sa 20 dnevnih doza zauzela je 34. mesto u Svetskom izveštaju o sreći. Mađarska koja sledi Letoniju sa 30 DDD bila je na 43. mestu liste sreće.

Potrošnja lekova porasla je za 36,5 odsto između 2010. i 2020. u 24 evropske zemlje sa prosečnom dnevnom upotrebom od 49,8 na 68 DDD. Danska je jedina zemlja koja je zabeležila smanjenje upotrebe antidepresiva u poslednjoj deceniji sa padom od četiri odsto.

Estonija je zabeležila najveći rast sa 133 odsto, dok je potrošnja porasla samo za dva odsto u Francukoj. U UK ona se udvostručila, a u Turskoj skočila za 50 odsto. Promena je bila ispod proseka u deset zemalja.

Šta je sa cenama i potrošnjom na andidepresive?

Troškovi na antidepresive su opterećenje za građanje i njihove zemlje. Nemačka je 2020. potrošila 812 miliona dolara na antidepresive. Španija (649 miliona) i Italija (456 miliona dolara) su druge vodeće zemlje po potrošnji na antidepresive.

Odnos potrošnje na antidepresive i ukupne prodaje farmaceutskih proizvoda sugeriše da je to značajan trošak u nekim zemljama. Tokom 2020. antidepresivi su činili četiri odsto farmaceutske prodaje u Portugalu, u poređenju sa 2,7 odsto u Španiji, 2,2 odsto u Austriji, 1,9 odsto u Turskoj i 1,4 odsto u Nemačkoj.

Hronična depresija u Evropi

Ne postoje zvanični uporedivi podaci o udelu ljudi prijavljenih da imaju hroničnu depresiju ili da su konsultovali psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra.

Međutim, rezultati istraživanja koje je objavio Eurostat pružaju neke uvide. Eurostat je 2019. otkrio da je 7,2 odsto građana EU prijavilo da ima hroničnu depresiju, što je bio samo mali porast u poređenju sa 2014. (povećaje od 0,3 odsto).

Tokom 2019, među zemljama EU, Portugal (12,2 odsto) imao je najveći udeo stanovništva sa hroničnom depresijom, a slede Švedska (11,7 odsto), Nemačka i Hrvatska (11,6 odsto).

Udeo ljudi koji su prijavili hroničnu depresiju bio je najmanji u Rumuniji (1 odsto), Bugarskoj (2,7 odsto) i Malti (3,5).

Uticaj pandemije na mentalno zdravlje

Nedavne ankete koje je objavio OECD otkrile su da se mentalno zdravlje značajno pogoršalo od početka pandemije koronavirusa. Od marta 2020. pa nadalje, učestalost anksioznosti i depresije porasla je u 15 odabranih zemalja OECD, uključujući nekoliko evropskih.

Prevalencija anksioznosti početkom 2020. bila je dvostruka ili više nego dvostruka u odnosu na prethodne godine u Belgiji, Francuskoj, Italiji, Meksiku, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD. Međutim, pošto se metode istraživanja razlikuju između studija nije moguće ponuditi poređenja među zemljama.

I dok je prevelacija anksioznosti i depresije značajno porasla tokom pandemije kovida 19, da li se povećala i potrošnja antidepresiva?

Postoji povećanje potrošnje od 10 odsto ili više između 2019. i 2021. u 14 zemalja OECD za koje su dostupni podaci. Na primer, upotreba je porasla za 22 odsto u Letoniji u ove dve godine, ali samo za jedan procenat u Mađarskoj. Očekuje se, međutim, da će još istraživanja tek pokazati uticaj pandemije.

Postoji, inače, niz potencijalnih objašnjenja za ovaj porast u poslednje dve decenije. Istraživači su proučavali uticaje na trendove propisivanja antidepresiva u Velikoj Britaniji između 1995. i 2011. godine, sugrisali su da se povećanje može pripisati poboljšanom prepoznavanju depresije, dostupnosti novih lekova, promenama u stavovima pacijenata, dostupnosti terapcije, razvoju kliničke slike i proširenog spektra indikacija koje se leče antidepresivima.