Život

Osam inspirativnih priča s Olimpijskih igara u Tokiju

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N.B.

08/08/2021

-

23:30

Osam inspirativnih priča s Olimpijskih igara u Tokiju
Osam inspirativnih priča s Olimpijskih igara u Tokiju - Copyright Tanjug/AP/Ashley Landis, Matthias Schrader, Morry Gash, Jae C. Hong,AP/Mark Schiefelbein, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Brojanje medalja, poena, koševa, golova, rezultata, navijačke strasti, borba protiv kovida, brojanje zaraženih, nadmetanja bez publike... sve je pre i tokom Olimpijskih igara bilo važnije od onoga što bi igre trebalo da budu – inspiracija, motivacija i dokaz da svet može biti bolji.

Rezultati će ostati zabeleženi, ali prethodnih dana napisane su još neke stranice koje zaslužuju da ne odu u zaborav i dokazuju da su olimpijske igre mnogo više od sporta i da za svet ipak još ima nade.

Zajedno u pobedi

Tanjug/AP/Francisco Seco

 

Skakači u vis Mutaz Esa Baršim iz Katara i Đanmarko Tamberi iz Italije odlučili su da podele zlatnu medalju. Obojica iz po tri pokušaja nisu uspeli da preskoče lestvicu postavljenu na 2,39 metara, čime bi izjednačili olimpijski rekord, i sudije su im ponudile da nastave da skaču ili da odaberu da podele zlatno odličje.

„Možemo li da dobijemo dva zlata", upitao je Baršim sudiju i dobio potvrdan odgovor.

„Samo smo se pogledali i sve je bilo jasno - nema potrebe da još skačemo", rekao je Baršim posle osvajanja zlatne medalje.

Poslednja podela medalje zabeležena je na desetoboju i petoboju na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912.

„Ovo je više od sporta, na ovaj način šaljemo poruku mlađim generacijama", rekao je Baršim.

„Čak je lepši osećaj podeliti medalju sa prijateljem, zaista je magično", dodao je Italijan.

Tamberi nije mogao da sakrije sreću euforično se radujući na stadionu. On je, naime, propustio Igre u Brazilu 2016. jer je nekoliko nedelja uoči takmičenja teško povredio skočni zglob.

„Rekli su da možda više neću moći da se takmičim. Dug je bio put do ovog trenutka", rekao  je.

EPA/ CIRO FUSCO

 

Kada je nakon povrede skinuo gips na njemu je napisao: „Put u Tokio 2020“. Potom je, kada su Igre odložene, precrtao 2020.  i crvenom bojom napisao „2021“. Komad gipsa bio je pored njega na atletskoj stazi tokom takmičenja. Upravo onaj komad s kojim je pozirao tokom slavlja nakon osvajanja medalje.

Zajedno u porazu

Tanjug/AP/Jae C. Hong

 

U poslednjoj krivini u polufinalnoj u trci na 800 metara Isaija Dževet (SAD) i Nidžel Amos iz Bocvane, nosilac srebrne medalje iz Londona 2012. sapleli su se i pali.

Na trenutak su ležali na stazi, a potom pomogli jedan drugome da ustanu i završili utrku 54 sekunde nakon prvoplasiranog.

 “Pravi test za čoveka je njegov karakter. I Isaija je pokazao pravi karakter. Sin kojeg sam odgojila je olimpijac. Ushićena sam. Ja sam na vrhu sveta”, rekla je njegova majka Venus.

“Uvek će biti trka u kojima ćete moći da pobeđujete, ali u našim očima vi ste šampioni”, poručio im je čuveni američki advokat Bendžamin Kramp.

Odlazak u legendu

Tanjug/AP/Ashley Landis

 

Oksana Čusovitina je u svojoj 46 godini učestvovala na svojim osmim olimpijskim igrama, i to u gimnastici, sportu u kome se najčešće nadmeću tinejdžerke. Njen sin ima 22 godine i stariji je od većine njenih rivalki. Osvojila je ukupno 13 svetskih i olimpijskih medalja, uključujući rekordnih devet medalja svetskog šampiona.

Nastupala je pod tri (ili četiri) zastave. Olimpijsko zlato uzela je još 1992. godine za tadašnji Ujedinjeni tim (SSSR). Nastup za  Nemačku bio je njen način da se zahvali jer se preselila u tu zemlju kada joj je sin dobio leukemiju, a onda je dobila pomoć od tamošnjih trenera u Kelnu i u Pekingu osvojila srebro za Nemačku, a potom se ponovo takmičila pod zastavom Uzbekistana.

 

Želja da toj zemlji donese medalju nije joj se ostvarila. Ipak, na ovim igrama dobila je drugačije priznanje – ovacije svojih konkurentkinja pre nego što se upisala u legendu.

Ali Raisman, trostruka osvajačica zlatne medalje za SAD, objavila je na Tviteru video zapis Čusovitine na parteru  na Olimpijskim igrama 1992, dve godine pre nego što se Raisman rodila uz opasku - „ikona zauvek“.

 

 

Odustajanje nije opcija

 

profimedia

 

Sifan Hasan, Etiopljanka koja godinama nastupa za Holandiju bila je među poslednjima u kvalifikacionoj trci na 1.500 metara. Nakon zvona koje označava poslednji krug, trkačica ispred nje se spotakla što je izazvalo domino efekat. Pokušala je da preskoči popadale trkačice, ali se spotakla i pala. Ustala je. Ispred nje je bilo 11 trkačica. Sve ih je prestigla i trku završila kao prva.

Nekoliko sati kasnije osvojila je zlato u trci na 5.000 metara, a potom i na postavši prva Holanđanka koja je osvojila medalju u trci na duge staze, a potom i na 10.000 metara. U finalnoj trci na 1.500 metara osvojila je bronzanu medalju.

Podrška

Tanjug/AP/Morry Gash, Gregory Bull, Ashley Landis

 

Neposredno pre Olimpijskih igara norveške reprezentativke u rukometu na pesku odbile su da u meču za treće mesto na Evropskom prvenstvu u Varni igraju u provokativnom bikiniju, smatrajući da je igranje u bikiniju previše seksističko. One su nastupale u šortsevima, zbog čega ih je Evropska rukometna federacija(EHF) kaznila sa 1.500 evra. Rukometna federacija Norveške prethodno je saopštila da je spremna da plati ukoliko igračice budu kažnjene.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Kim Bui (@_kim.bui_)

 

Podrška je stigla na Olimpijskim igrama – nemačke gimnastičarke u kvalifikacijama nastupile su u dugačkim trikoima promovišući pravo na izbor. Takve trikoe obično nose takmičarke iz verskih razloga.

Ono kad si svoj...

profimedia

 

Tokom ovih igara viralna je postala fotografija olimpijskog šampiona Toma Dejlija kako na tribinama tokom takmičenja štrika. Svojim rukotvorinama šampion se hvali i na društvenim mrežama.

Nakon osvajanja zlatne olimpijske medalje u sinhronim skokovima u vodu za svoju medalju ištrikao je malu vunenu torbu na kojoj  je sa jedne strane japanska, a sa druge zastava Velike Britanije. U skokovima u vodu sa platforme 10 metara Dejli je osvojio bronzu.

“Jedina stvar koja me je održavala mentalno zdravim tokom celog ovog procesa je moja ljubav prema štrikanju, heklanju i ostalim tipovima šivenja", rekao je Dejli u obraćanju pratiocima svoje Instagram stranice za štrikanje.

Ali neobičan hobi i činjenica da je uspešan jutjuber nisu jedino što ga izdvaja od desetak hiljada sportista na Olimpijskim igrama.

„Ja sam gej muškarac koji je takođe olimpijski šampion. Osećam se dosta moćno zbog toga – kada sam bio mlađi nisam mislio da ću išta veliko ostvariti zbog onoga što sam“, izjavio je Tom Dejli pošto je ostvario najveći uspeh svoje karijere zlatnu medalju u sinhronim skokovima u vodu na ovogodišnjim Olimpijskim igrama.

Dejli je u braku sa dobitnikom Oskara, piscem i producentom Dastinom Lensom Blekom koji ga je, zajedno sa Tomovom majkom zdušno bodrio na putu do zlata u Tokiju a snimak njihovog oduševljenja nakon uspeha postao je viralan.

 

 

Važno je učestvovati (i biti zapažen)

Profimedia, AP

 

Šou na otvaranju Olimpijskih igara u Tokiju ukrao je Pita Taufatofua (38) sa Tonge, sigurno jedan od nasjlikanijih učesnika ceremonije otvaranja. On je nosio zastavu svoje zemlje odeven u taʻovalu (tongonska prostirka koja je omotana oko struka), nauljenog torzoa. Isto je učinio i na otvaranju Igara u Riju, ali i na otvaranju Zimskih igara u Pjongčangu 2018. kada je temperatura bila debelo ispod nule. Tada je trku na 15 kilometara u skijaškom trčanju  završio kao 114. od 119 učesnika. Ne čudi s obzirom na to da je pre takmičenja imao jednu trku na skijama, a da je većinu kvalifikacija odradio na rolerima.

Na letnjim igrama je uprkos pokušajima da se kvalifikuje za nadmetanja u kajaku učestvovao u takmičenjima u tekvandou. Ove godine imao je dve borbe i u obe je poražen. Do novih sportskih podviga ovaj master inženjer i dalje će raditi kao ambasador Unicefa i na pomaganju beskućnicima i deci koja nemaju svoj dom. Takođe je i aktivista za zaštitu životne sredine i pokreta za zaustavljanje globalnog zagrevanja

Igre za sve

AP/Mark Schiefelbein

 

Ne tako daleko (barem na karti sveta) od Tonge odakle dolazi atletski građen Pita Taufatofua je i Palau, ostrvska zemlja od 18.000 stanovnika (nešto manje od Surdulice). Jedan od troje predstavnika te zemlje bio je Šon Dingijus-Volas koji je nastupio na svojim drugim olimpijskim igrama. U Riju 2016. godine bio je 73. u generalnom plasmanu, a  sada je u plivanju slobodnim stilom na 50 metara  zauzeo šest pozicija više. Trku je završio sa vremenom od 27,46, šest sekundi sporije od Kejleba Dresela koji je osvojio prvo mesto u kvalifikacijama (21,32).

Ali nisu rezultati to što ga je kvalifikovalo za ovu priču. Na sebe je skrenuo pažnju izgledom koji se razlikuje od tipičnog plivača.

"To mi nije problem. Ne takmičim se protiv drugih, nego protiv sebe i iskreno, većina ljudi je podržavala moju plivačku karijeru. Ignorisao sam sve negativne komentare", rekao je plivač na konferenciji za medije.

AP/Mark Schiefelbein

 

Šon Dingijus-Volas je sam svoj trener i samostalno trenira na lokalnom bazenu. Sa istetoviranim olimpijskim krugovima na prsima.

Njegovu pojavu na Olimpijskim igrama jedan od korisnika tvitera je opisao: „On predstavlja mene na Igrama“. Jer, igre su za sve.

Komentari (0)

Magazin