Halilović za Euronews Srbija: Hadž je peti stub islama, koji donosi duhovni i fizički mir

Masovno okupljanje vernika u Meki obeležava hadžiluk, ključni verski ritual i jedan od pet stubova islama, koji privlači preko milion hodočasnika širom sveta. Ovaj događaj, duboko ukorenjen u islamsku tradiciju, obuhvata niz obreda, uključujući tavaf (obilaženje) oko Kabe i boravak na brdu Arafat, simbolizujući duhovnu obnovu i jedinstvo muslimana.

O značaju hadžiluka za muslimane za Euronews Srbija je govorio iz Meke Nezir Halilović, voditelj sektora za veronauku u Upravi za obrazovanje i nauku u Rijasetu Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini i univerzitetski profesor na Islamskom pedagoškom fakultetu
Univerziteta u Zenici i Bihaću.

Suština i značaj hadža za muslimane

Hadžiluk je jedan od temeljnih uslova Islama, a Halilović ga bliže opisuje.

"U pitanju je peta islamska dužnost, peti temeljni praktični uslov islama. Ko je u mogućnosti, ko je finansijski osposobljen treba da jednom u životu obavi hadž, otprilike traje u minimalnom opsegu neka tri, četiri dana, ali obično naši hadžije s naših prostora ovde dolaze i borave otprilike nekih 15, 20 do mesec dana", rekao je Halilović.

Halilović naglašava da je Kaba, smeštena u srcu Meke, centralna tačka hodočašća i kibla prema kojoj su okrenute sve džamije sveta.

"U pitanju je jedan od najznačajnijih postulata islama, koji ljudi vrlo, vrlo rado posećuju, rado dolaze i vi upravo vidite kadrove Bejtul Harama, odnosno Kabe, koja je centar posete. Ovo je kibla, pravac u kome se okreću muslimani iz čitavog sveta, jer džamije svih muslimana u čitavom svetu su okrenute upravo prema ovoj ovde tačci gde se mi sada nalazimo", objasnio je Halilović.

Tanjug/Aleksandar Nićiforović

Pitanje istorijskog porekla hadžiluka otkriva njegovu povezanost s monoteističkim tradicijama. Halilović ističe da hadžiluk nije isključivo vezan za proroka Muhameda, već ima dublje korene.

"Generalno, mi muslimani uopšte ne koristimo pojam proroka, niti je on adekvatan za misiju Muhameda s.a.v.s. ("Sallallahu Alaihi Wasallam"-صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ - neka mu Bog podari mir i blagoslov). Muhamed s.a.v.s. nije osnivač islama, on je samo jedan u nizu najboljih ljudi čovečanstva, koje mi zovemo božiji poslanici na zemlji", objašnjava Halilović.

On navodi i to da je i sam Muhamed s.a.v.s. navodio da su svi Božiji poslanici dolazili i posetili Kabu. Navodeći ličnosti koje su zajedničke monoteističkim religijama, islamu, judaizmu i hrišćanstvu, on kazuje da su upravo svi oni posetili sveto mesto za muslimane.

"Vrlo je važno naglasiti da je obnavljanje Kabe u novije doba uradio Ibrahim ili Abraham s.a.v.s. (Avraam), koji je u stvari zajednička spona svih ovih današnjih velikih monoteističkih religija. Tako da je Muhamed s.a.v.s., u stvari, kao poslednji Božiji glasnik na zemlji, poslednji poslanik čovečanstvu samo obnovio obrede hadža koji su se tokom cele istorije ponavljali od vremena Adema (Adam) s.a.v.s., pa evo, do današnjeg dana, i kao što se nagoveštava, dakle, biće prisutni sve do sudnjeg dana, ako Bog da", kaže Halilović.

Hadž kao verski ritual i njegova simbolika

Hadž ima svoje specifične obrede, poput tavafa i nošenja ihrama (bela haljina), uz naglasak na rodnu ravnopravnost tokom rituala. Halilović razbija predrasude o položaju žena u islamu, ističući da tokom hadžiluka nema strogog razdvajanja polova.

"Postoji čitav niz predrasuda u pogledu žena u islamu. Što se tiče verskih propisa nema razlika između muškaraca i žena, osim u pogledu namaza, forsira se prirodni raspored na način da muškarci idu u prve safove (red), žene u zadnje safove. Ovdje vam je to isto tako prisutno, mada ovde nema smetnje", kaže on i nastavlja:

"Ja sam zapamtio vreme kada su žene bile ispred muškaraca, ovde kod Kabe, kad su klanjale, ali sada već, kad su stekli uslovi, da se za žene organizuje posebno mesto, nekako je prirodnije da žene s mirom obavljaju sve ibadete, obrede, namaz (klanjanje) sa drugim ženama", kaže on.

Govoreći o samom obredu, on objašnjava razlike kada je u pitanju obaveza muškaraca i žena pri pristupu Kabi.

"Što se tiče samog tavafa, kruženja oko Kabe, odnosno obavljanje sedam pravaca od Safa do Merve, ta dva brežuljka, tu muškarci i žene idu jedno pored drugog rame uz rame. Što se tiče same odeće koju ste spomenuli, muškarci prilikom dolaska do Kabe oblače posebnu odeću koja se naziva i ihram. U pitanju su dva komada bilo uplatna na kojima ne sme biti nikakvih natpisa, niti bilo čega, i ti ihrami ustvari simbolizuju odeću u kojoj se oblače muslimani kada preseli (premine)", kaže on i nastavlja:

profimedia

"Naime, svaki musliman kada preseli, prilikom ispraćaja sa ovog sveta, dženaze ili sprovoda, oblači se u dva, odnosno tri bela platna, na taj način se zamotava, dok se žena zamotava u pet platana, i ta odeća ustvari simbolizuje trenutak rastanka s ovim svetom, jer zaista čovek se odlaskom na hadž rastaje od svoje porodice, od svojih voljenih, dakle, sve ostavlja i za sebe i predstavlja to jedno simboličko putovanje na drugi svet", kaže on.

Halilović ipak ističe da nošenje ihrama nije obaveza za žene.

"Što se tiče žena, žene ne moraju oblačiti takvu odeću, dakle, one mogu obući svoju odeću, bilo koja ženska odeća, naravno, podrazumeva mahramu, a može biti i ihram i može koristiti u funkciju dolaska od ovog mesta. Pno što je posebna karakteristika i ihrama jeste to stanje koje mi zovemo muhrim, a to vam je stanje kada čovek više ne sme grickati nokte, kada ne sme čupkati dlake sa svog tela, pogotovo ne sme ništa ružno govoriti", kaže on i dodaje:

"Pogotovo čovek ne sme da se svađa, ne sme se prepirati i stanje muhrima označava stanje pojačane svesti, kada je čovek dodatno pojačan, dodatno osvešten u pogledu, dakle, svog putovanja, svoje misije. Naravno, tu je propitivanje svoje uloge u životu na ovom svetu i ono što je posebno važno, propitivanja svoje spremnosti da preseli s ovog sveta i da ode na onaj svet", rekao je Halilović.