U kojoj zemlji stogodišnjaci nisu izuzetak nego pravilo? Otkrivamo šta ih razlikuje od ostatka sveta

Na svetu postoji oko 630.000 ljudi starijih od 100 godina, a velika većina njih živi u samo 10 zemalja. Ljudi koji ove godine proslavljaju svoj 100. rođendan mnogo toga su doživeli. Rođeni 1925. godine, između dva svetska rata, bili su svedoci svega - od otkrića penicilina do pojave TikToka.

Ali vrlo malo ljudi dosegne tu starost. Prema najnovijim procenama Ujedinjenih nacija, širom sveta ima oko 630.000 stogodišnjaka – ljudi starijih od 100 godina – a velika većina njih živi u samo 10 zemalja.

Te zemlje se nalaze u Aziji, Evropi i Severnoj Americi, i veoma se razlikuju po veličini, ekonomskoj snazi, političkim sistemima, kvalitetu zdravstvene zaštite i društvenim strukturama.

Svaka peta osoba starija od 100 godina – oko 123.000 ljudi – živi u Japanu, koji ujedno ima jednu od najviših očekivanih dužina života na svetu: 88 godina za žene i 82 za muškarce.

Sledi SAD, sa oko 74.000 stogodišnjaka, zatim Kina (oko 49.000) i Indija (38.000).

Međutim, kada se broj stogodišnjaka uporedi s veličinom populacije, SAD i Kina padaju na listi, a evropske zemlje poput Francuske, Grčke i Italije dolaze bliže vrhu.

Japan ostaje izuzetak, sa 100 stogodišnjaka na 100.000 stanovnika, odmah iza Hongkonga koji ima stopu od 133.

profimedia

"Japan je na vrhu svih lista", rekla je Solvig Kaningem, profesorka koja vodi istraživanja o zdravlju, starenju i dugovečnosti na Holandskom interdisciplinarnom demografskom institutu, za Euronews Health.

To je verovatno rezultat kombinacije ishrane, fizičke aktivnosti i zdravog "životnog okruženja", navodi Kaningem. Ali pravi test bio bi da se prate ljudi koji su se doselili u Japan pre više decenija, i da se vidi da li im zdravlje u starosti ostaje jednako dobro kao kod rođenih Japanaca.

Šta uzrokuje izuzetnu dugovečnost?

Izuzetna dugovečnost već dugo zbunjuje naučnike i fascinira javnost, što je dovelo do brojnih knjiga, TV emisija, naslova u medijima i vodiča za samopomoć.

AP/Eugene Hoshiko

Jedno od popularnih objašnjenja je teorija "plavih zona", odnosno geografskih oblasti u kojima ljudi žive izuzetno dugo zahvaljujući kombinaciji zdrave ishrane, aktivnog načina života, snažnih društvenih veza i genetike.

Međutim, istraživači su postavili i pitanja o tome da li su te "plave zone" stvarne, ili su rezultat netačnih podataka.

Jedna studija prošle godine privukla je pažnju ukazujući na dva moguća razloga zbog kojih se u nekim zemljama čini da imaju mnogo stogodišnjaka: administrativne greške u izvodima iz matičnih knjiga rođenih i prevare u penzionim i socijalnim sistemima.

Kaningem kaže da verovatno postoji određeni broj "odstupanja u podacima", ali da to verovatno ne utiče na širu sliku, naročito jer zemlje sa najviše stogodišnjaka uglavnom imaju i veću prosečnu dužinu života.

"Ako mislimo da su to mesta gde ljudi generalno žive duže, nije iznenađenje da veći procenat njih doživi stotu", rekla je.

Čak i zemlje sa nižom prosečnom dužinom života mogu imati iznenađujuće veliki broj stogodišnjaka.

"U mestima gde je smrtnost u ranoj životnoj dobi visoka, oni koji prežive su izuzetno otporni", kaže Kaningem.

Ne izgleda da postoji neka "magična formula", dodaje ona.

Za sada ima više pitanja nego odgovora kada je reč o izuzetnoj dugovečnosti, ali demografi i zdravstveni stručnjaci kažu da su ključni faktori za zdravo starenje jednostavni: redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, pristup medicinskoj nezi, dovoljno sna, izbegavanje alkohola i duvana i kontrola stresa.

"Ne znam koliko lično verujem u (tvrdnje o koristima) ribljeg ulja, čokolade i čaše vina", rekla je Kaningem.