Zašto neke životinje mogu da pojedu otrov i "prevare" smrt?

Dok priroda već milionima godina vodi sopstveni hemijski rat, nova istraživanja otkrivaju kako su neke životinje razvile iznenađujuće strategije da prežive susret sa smrtonosnim toksinima – pa čak i da ih pretvore u sopstveno oružje.

Eksperiment sa kraljevskim zemnim zmijama (Erythrolamprus reginae) iz kolumbijske Amazonije otkriva koliko su ove životinje prilagođene otrovnom plenu. Nakon nekoliko dana bez hrane, četiri zmije su napale tropruge otrovne žabe (Ameerega trivittata), čija koža sadrži smrtonosne toksine poput histrionikotoksina i pumiliotoksina. Pre gutanja, zmije su žabe prevlačile preko tla, slično ponašanju ptica koje skidaju toksine sa plena. Tri zmije su preživele obrok, što sugeriše da njihova tela mogu da se nose sa preostalim toksinima.

"Samo miligram jednog jedinog jedinjenja može promeniti sve interakcije u ekosistemu", kaže evolucionarni biolog Rebeka Tarvin sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, koja je nadgledala eksperiment.

piemags/nature / Alamy / Profimedia

Živa bića koriste smrtonosne molekule već stotinama miliona godina - mikrobi, biljke i životinje koriste toksine da ubiju plen, odbiju predatore ili eliminišu konkurenciju. Kao odgovor, mnoge vrste evoluirale su otpornost, a ponekad ih i skladište za sopstvenu zaštitu.

Neki organizmi, poput zlatne žabe, sami proizvode toksine, dok drugi, kao otrovna riba "napuhač", imaju bakterije koje stvaraju smrtonosne hemikalije. Drugi, poput otrovnih žaba, dobijaju toksine hranom, kroz insekte i grinje.

Mnoge životinje razvile su otpornost promenom proteina koje toksini napadaju. Ipak, to ponekad ometa normalno funkcionisanje ćelija, posebno u nervnim tkivima.

"Najfunkcionalnija pumpa u mozgu je istovremeno i najosetljivija na toksine. Stenica je očigledno evoluirala druge načine da zaštiti mozak od glikozida", objašnjava molekularni biolog Suzana Dobler sa Univerziteta u Hamburgu.

Za zmije, ključnu ulogu igra jetra. Ekstrakt zmijske jetre štiti od toksina troprugih žaba.

"Zmije verovatno koriste enzime koji pretvaraju smrtonosne supstance u netoksične oblike, slično ljudskom telu sa alkoholom i nikotinom. Jetra može da sadrži i proteine koji se vežu za toksine i onemogućavaju im delovanje – poput sunđera", dodaje Tarvin.

Robin Loznak/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Slične strategije nalaze se i kod kalifornijskih zemnih veverica, koje imaju proteine u krvi koji blokiraju otrov zvečarki.

"Antitoksična mešavina veverica je prilagođena lokalnim populacijama zmija", objašnjava evolucionarni biolog Metju Holding sa Univerziteta u Mičigenu.

Naučnici veruju da razumevanje ovih prirodnih antitoksina može pomoći u razvoju novih tretmana za trovanja kod ljudi i pruža uvid u sile koje su oblikovale biološke zajednice već stotinama miliona godina.