Večeras "krvavi Mesec" nad Evropom: Apokalipsa, prekretnica ili novi početak?
Komentari
07/09/2025
-13:56
Mesec je fascinirao ljude od pamtiveka. Ovog vikenda ponovo dolazi taj trenutak: krvavocrveni pun Mesec pojaviće se na noćnom nebu. Krvavi mesec, poznat i kao potpuno pomračenja Meseca, vekovima je bio obavijen sujeverjem – često s mračnim ili apokaliptičnim značenjima, piše Euronews.
U mnogim kulturama – od Vavilona, preko Kine, do Srednje Amerike – krvavi mesec je tumačen kao preteći znak: smrti vladara, nadolazećih ratova, prirodnih katastrofa ili "božanske kazne".
U nekim afričkim kulturama, s druge strane, doživljava se kao znak "obnove". Batammaliba, zapadnoafrička etnička grupa iz Toga i Benina, tumače pomračenje Meseca – posebno "krvavi mesec" – kao simboličku borbu između Sunca i Meseca. Oni pokušavaju da razreše sukobe – i "pomire Sunce i Mesec" – tako što stvaraju mir u svojim zajednicama.
Za astronome i astrologe današnjice, ovaj događaj je jednako zanimljiv – iako su mišljenja i ovde podeljena.
Najduže pomračenje Meseca u poslednjih nekoliko godina
Danas nas očekuje potpuno pomračenje Meseca – u trajanju od oko 82 minuta, biće najduže od 2022. godine.
Tanjug AP/Charlie Riedel
Zemlja će se nalaziti tačno između Sunca i Meseca. Njena senka će potpuno pasti na Mesec, zamračujući ga. Samo svetlost crvene boje prolazi kroz Zemljinu atmosferu i prelama se ka Mesecu – zbog čega on poprima crvenkastu boju i zašto se koristi popularan naziv "krvavi mesec".
Dr Florijan Frajšteter, astronom i naučni pisac, kaže da sa naučne tačke gledišta, više nema mnogo toga da se posmatra kada su u pitanju pomračenja:
Povezane vesti
"Astronomija je istražila sve što je razumno moglo biti istraženo u prošlom veku. Ali to takođe znači da sada mogu mirno da uživam u prizoru pomračenja, bez brige o nauci".
Ključna reč: nauka. U antičkom dobu i srednjem veku, astrologija i astronomija nisu bile odvojene – obe su se bavile posmatranjem nebeskih tela i postojale su uporedo, sa različitim tumačenjima.
Doba prosvetiteljstva donelo je prekretnicu
To se promenilo sa Dobom prosvetiteljstva, erom koja je trajala otprilike od 16. do 18. veka. Nastala je u Evropi, a kasnije se proširila širom sveta.
Francuski filozof René Dekart (1596–1650) imao je ključnu ulogu u ovom intelektualnom pokretu, koji je pre svega razumnost proglasio osnovom mišljenja: "Mislim, dakle postojim".
Astrologija, koja se bavi značajem položaja nebeskih tela za događaje na Zemlji, bila je u suprotnosti s pogledom na prirodu u kojem ništa nije moglo postojati bez fizičkog objašnjenja – i zbog toga više nije imala mesta u tada dominantnom naučnom pristupu.
Ruso: danas prevaziđena slika o ženama
Inače, mnogi prosvetiteljski mislioci, uključujući Kanta, Rusoa i Voltera, delili su stav da su žene po prirodi manje racionalne, pa samim tim prikladnije za porodični život i vaspitavanje dece.
Dr Gerhard Majer, diplomirani psiholog i istraživač u Odeljenju za empirijska kulturna i društvena istraživanja na Institutu za granična područja psihologije u Frajburgu, objašnjava da je to bilo doba u kojem se odnos čoveka prema prirodi značajno promenio.
"Ideja da se svet može razumeti kao mašina koja funkcioniše prema mehaničkim principima postala je dominantna u nauci – sa fizikom kao vodećom naukom", ističe on.
Povezane vesti
U isto vreme, međutim, krajem 17. veka pojavio se paralelni pravac: doba romantizma.
Njegovi sledbenici odbacivali su mehanicistički pogled na svet i bili zainteresovani za dušu, nesvesno, kao i za ono nevidljivo i samo naslutivo.
Dr Gerhard Majer smatra da se astrologija može naučno proučavati, jer su "planetarna kretanja na kojima se ona zasniva redovna i predvidiva. Problem je u visokoj složenosti međusobnih odnosa".
On se nada da će veštačka inteligencija (AI) u budućnosti pomoći da se ta složenost bolje razume i obradi.
"Ezoterijska besmislica"
Za astronoma Florijana Frajštetera, astrologija je jednostavno ezoterijska besmislica:
"Apsolutno ne postoji nijedan razlog zašto bi to trebalo da funkcioniše, niti zašto bi prividni položaj nekoliko kugli od stene, metala i gasa, udaljenih milionima kilometara, mogao na bilo koji način govoriti nešto o našem ličnom životu i budućnosti".
AP/Binsar Bakkara
Astrologija, kako ističe, ne može da funkcioniše jer je potpuno nedosledna:
"Ne postoje astrološka pravila koja određuju koji nebeski objekti igraju ulogu u horoskopu, a koji ne", naglašava Frajšteter.
Silke Šefer, jedna od najpoznatijih astrologinja na nemačkom govornom području, koja vodi sopstvenu školu astrologije, ne slaže se s tim:
"Ovo je klasična izjava koja često dolazi od astronoma koji imaju samo površno znanje o astrologiji".
Pravila astrologije ni u kom slučaju nisu proizvoljna, već se uče korak po korak kroz sveobuhvatne stručne studije. Za Šefer, to je kulturno nasleđe koje postoji "više od 2000 godina sa jasno strukturisanim sistemom simbola". Osnova je zodijak sa svojih 12 znakova, koji se zasnivaju upravo na ekliptici, tj. putanji Zemlje oko Sunca.
"Postoje jasno definisani planetarni vladari, uglovi aspekata (konjunkcija, kvadrat, trigon itd.) i kućni sistemi", navela je ona.
Astrologija vs. astronomija
Zašto bi ovo trebalo da funkcioniše?
"Astrologija opisuje korelacije značenja, a ne kauzalnu mehaniku", objašnjava Šefer i dodaje:
"Planete ne 'uzrokuju' ništa u fizičkom smislu, već odražavaju ritmove, cikluse i arhetipove koje možemo da posmatramo u prirodi, istoriji i biografiji".
Princip analogije ne treba mešati sa kauzalnom logikom fizike.
Psiholog Markus Jele iz Berlina, autor nekoliko stručnih knjiga o astrologiji, ide korak dalje:
"Koristimo planetarne podatke NASA za naš softver i proračuni koje pravimo su veoma precizni".
Astronomi bi, kako kaže, opet koristili svoje argumente samo da bi privukli pažnju.
"Uostalom, možete meriti temperaturu vazduha i u Celzijusima i u Farenhajtima, pa to ne negira tačnost druge jedinice mere".
Tanjug AP//Julio Cortez
Astronomi generalno ne razumeju mnogo o "sistemu znanja astrologije. Neznanje je na strani astronoma, jer astrolozi još od davnina znaju da postoji precesija prolećne ravnodnevnice: astrologija ne radi sa sazvežđima, već sa znakovima zodijaka, koji čine fiktivni godišnji ciklus podeljen na segmente od po 30 stepeni"", kaže dr Majer.
Astrologija nije naučni eksperiment, dodaje Silke Šefer, već "hermeneutika", umetnost tumačenja. Kao i u književnosti ili psihoterapiji, postoje pravila, ali i prostor za interpretaciju.
"Umesto da se međusobno potcenjujemo, bilo bi korisno da se priznajemo: astronomija i astrologija se obe bave nebom. Astronomija se bavi merljivim činjenicama, astrologija značenjima za nas ljude i za evoluciju u celini. Dve discipline se dopunjuju i oduvek su pripadale zajedno".
Bivši predsednik Francuske Miteran posećivao astrologa
Postoje li primeri savremenih političara koji su posećivali astrološke savetnike? Franсоа Мitеrаn, najdugovečniji predsednik Francuske do sada (1981–1995), redovno je tražio savete od švajcarske astrološkinje Elizabet Teje – kako o ličnim pitanjima poput zdravlja, tako i o državnim odlukama, kao što su Zalivski rat ili termin održavanja referenduma u Mastrihtu.
Danas, "krvavi mesec", odnosno potpuno pomračenje Meseca biće jasno vidljivo u mnogim delovima Evrope.
AP/NASA/John Howard/JPL
Neki astrolozi smatraju ovaj događaj moćnim punim mesecom koji može doneti lične prekretnice. Ono što je svoj vek u životu odživelo, jasno će se pokazati kako bi moglo biti ostavljeno iza sebe. Po njihovom mišljenju, ovo nema veze sa sujeverjem.
Za dr Frajštetera, pomračenja su zanimljiva i fascinantna, ali iz drugačijeg razloga:
"Pre svega, to je estetski impresivan prirodni događaj i imamo sreću što živimo na planeti gde možemo ovo da posmatramo. Zemlja je u jedinstvenom položaju tako da se Sunce i Mesec prividno pojavljuju iste veličine na nebu – slučajno – i zbog toga mogu da se međusobno zaklone".
Jedno je sigurno: možete se opustiti i uživati u nedeljnom pomračenju Meseca kao prirodnom fenomenu. Statističke studije ne pokazuju nikakvu vezu između krvavih meseca i (prirodnih) katastrofa.
Komentari (0)