Kako izgleda život u najhladnijem gradu na svetu? Temperature idu i do -45°C, ali ljudi se ne predaju

Jakutsk, glavni grad Republike Jakutije u Ruskoj Federaciji, predstavlja jedan od najekstremnijih primera urbanog života na planeti. Smešten u srcu Sibira, oko 450 kilometara južno od Arktičkog kruga, na obalama reke Lene, ovaj grad se prostire na površini od 122 kvadratna kilometra i na nadmorskoj visini od 95 metara.

Prema popisu iz 2021. godine, broji oko 355.000 stanovnika, što čini više od jedne trećine ukupne populacije republike. Osnovan 1632. godine kao tvrđava od strane Kozaka pod vođstvom Pjotra Beketova, Jakutsk je prvobitno služio kao strateška tačka za osvajanje Sibira. Danas je to moderan grad sa razvijenom infrastrukturom, uključujući aerodrome, muzeje i univerzitete.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Klima u Jakutsku je subarktička, sa prosečnom godišnjom temperaturom od -8 °C, što ga čini najhladnijim većim gradom na svetu. Zime su izuzetno oštre: januarski proseci padaju na -39°C, a dnevne temperature redovno su ispod -20°C. Rekordna najniža temperatura zabeležena je 5. februara 1891. godine – neverovatnih -64,4°C. U takvim uslovima, grad je izgrađen na večnom ledu (permafrostu), što je jedinstveno za gradove ove veličine.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Leti, međutim, temperature mogu da porastu i do +38 °C, stvarajući najveći temperaturni raspon na Zemlji od preko 100 stepeni. Padavine su skromne, uglavnom letnje, sa samo 235 milimetara godišnje.

Život se ipak odvija normalno

Uprkos ekstremnoj hladnoći, život u Jakutsku teče normalno, što pokazuje neverovatnu otpornost stanovnika. Kada živa padne ispod -40 °C, pa čak i do -45 °C ili niže, grad sa 300.000 ljudi ne staje. Automobili se kreću ulicama, ljudi izlaze u kupovinu, a škole i posao funkcionišu bez većih prekida. Stanovnici se prilagođavaju noseći višeslojnu odeću – "kao kupus", kako kažu, sa dva šala, rukavicama, kapama i kapuljačama. Lokalna poslovica glasi: "Ne postoji loše vreme, već pogrešna odeća", a mnogi deluju optimistično, ističući da je sve u redu ako nema vetra.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

U ekstremnoj hladnoći izbegavaju duže boravke napolju kako bi sprečili nastanak promrzlina, a vazduh može biti toliko hladan da zamrzne trepavice ili stvori "ledenu maglu" od isparavanja iz vozila i tela, navodi CNN. 

Dnevni život je prilagođen hladnoći na svakom koraku. Kuće su dobro izolovane, sa centralnim grejanjem koje održava toplotu unutra, što smanjuje rizike od povećane smrtnosti.

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Transport pak, predstavlja izazov. Nema mosta preko Lene, pa se leti koriste trajekti, a zimi ledene ceste. Gradilište mosta započeto 2024. godine obećava bolju povezanost do 2028. Automobili se ostavljaju upaljeni satima kako se ne bi ugasili, a neophodna su i specijalna goriva i gume.

Ekonomija se oslanja na rudarenje zlata, dijamanata i uglja, sa izvozom vrednim milijarde dolara, dok poljoprivreda obezbeđuje meso i mleko. Turizam raste zahvaljujući prirodnim čudima poput Stupova Lene i festivalu Jsyah.

Credit: Slava Lyufa / AFP / Profimedia

Stanovnici, mešavina Jakuta (59 odsto), Rusa (26 odsto) i drugih etničkih grupa, pokazuju duh adaptacije: "Ne možeš se boriti protiv hladnoće - ili se prilagodiš ili patiš". Ova otpornost čini Jakutsk simbolom ljudske izdržljivosti, gde se čak i na -45°C život odvija sa optimizmom, podsećajući da je hladnoća deo njihovog identiteta.