Čovek sa najvišim IQ na svetu predstavio teoriju o tome šta se dešava sa dušom nakon smrti

Kada govorimo o osobama koje imaju najviši IQ na svetu, obično prvo pomislimo na ličnosti poput Alberta Ajnštajna, Isaka Njutna ili Leonarda da Vinčija. Međutim, stvari su zapravo mnogo složenije.

Savremeno merenje inteligencije počelo je tek 1905. godine, kada su francuski psiholog Alfred Bine i psihijatar Teodor Simon predstavili prvi IQ test. To znači da su sve procene za istorijske ličnosti pre tog vremena čisto hipotetičke. Ipak, ličnostima poput Šekspira, Getea, Voltera ili Tomasa Vulzija povremeno su pripisivani impresivni rezultati.

Najviši zvanično zabeležen IQ pripada Merilin vos Savant, koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa skorom od 228. Nakon njenog slučaja, 1985. godine, Ginisova knjiga rekorda je prestala da beleži IQ, pozivajući se na veliku naučnu raspravu oko pouzdanosti i uporedivosti testova.

Čovek koji sebe naziva "najpametnijim na svetu"

U ovoj nejasnoj situaciji pojavljuje se južnokorejski naučnik Jang Hun Kim, koji tvrdi da ima IQ 276 i sebe opisuje kao najpametnijeg čoveka na svetu. Mnogi osporavaju njegovu tvrdnju, iako je on član Giga Society-ja, izuzetno ekskluzivnog kluba koji prima samo osobe sa IQ-om iznad 190 i ima samo devet članova širom sveta. Kredibilitet ovih organizacija je naišao na oštru kritiku, čak i od strane međunarodnih medija.

Izvan brojeva, Kim je izazvao reakcije svojim javnim stavovima o religiji. Kao deklarisani hrišćanin, tvrdi da Bog apsolutno postoji i da su Isus i Bog ista osoba. U objavi na X-u (Tviteru) napisao je: "Kao osoba sa najvišim IQ-om na svetu, verujem da je Isus Hrist Bog, put, istina i život."

Jang Hun Kim ne staje na tome. Javno je izrazio svoje mišljenje o tome šta se dešava posle smrti, pokušavajući da poveže religijsko verovanje sa kvantnom fizikom. Prema njemu, svest nije samo moždana aktivnost već nešto dublje. "Kvantna fizika kaže da informacija nikada ne nestaje, samo menja oblik. Ako je svest kvantna informacija, onda može nastaviti da postoji i nakon smrti tela", tvrdi on.

On poredi ljudski mozak sa lokalnim uređajem, a posmrtno postojanje sa nekom vrstom cloud skladišta, tvrdeći da kvantno preplitanje pokazuje da je svest deo većeg sistema izvan fizičkog sveta.

Kim zaključuje da nauka i vera nisu u sukobu, već mogu funkcionisati komplementarno. "Nauka se stalno razvija i saznajemo sve više o svesti i stvarnosti. Smrt nije uništenje, već promena i tranzicija. Čovečanstvo će nastaviti da traga za istinom o onome što postoji posle", kaže on.

Bilo da je reč o naučnoj hipotezi ili ličnom uverenju, izjave Jang Hun Kima pokazuju kako rasprava o inteligenciji, svesti i veri ostaje otvorena i duboko kontroverzna.