Božićni folklor Evrope: Najčudniji likovi - od mačka koji jede decu do veštice na metli i goblina

Božić je asocijacija na šarenu jelku, pokloni ispod nje, bogatu trpezu i porodična okupljanja. Međutim, dok se prejedate prazničnom radošću i komercijalizacijom ovih praznika, imajte na umu da postoje i čudni božićni folklorni likovi. Bilo da je reč o anti-Deda Mrazu, mačku sa Islanda ili ubici dece iz Francuske, oko praznika ima mnogo sumornih priča.

Možda ste čuli za Grinča, zlog "Jin-a" Deda Mrazuovog dobrog "Janga", ali u Evropi postoje čudne božićne tradicije koje su možda promakle vašoj pažnji, piše Euronews.

Pripremite se za putovanje kroz Evropu i otkrijte kako su tradicije, verovanja i folklor dali Božiću neobičnu dimenziju – uključujući gobline, demone, pa čak i panjeve koji izbacuju slatkiše. Ovo je praznična priča koju sigurno nećete zaboraviti. 

Le Père Fouettard ili Zli Deda Mraz (Francuska – Belgija – Švajcarska)

Le Père Fouettard – doslovno "Tata Bič“ – je lik u plaštu sa bradom koji služi kao užasan izvršilac Svetog Nikole.

Svake 6. decembra on donosi kazne nestašnim decama, obično u obliku komadića uglja i batina. Osim toga, voli buku – njegova pojava obično je praćena pucketanjem bičeva, grebanjem kopita po zemlji i zvucima lanaca.

Tradicionalno potiče iz 1252. godine, kada je gostioničar zarobio trojicu bogatih dečaka na putu ka verskoj internat školi. Želeći da ih opljačka, on i njegova žena su ih drogirali, ubili i iseckali, ostavljajući ih da se kuvaju u buretu..

Sveti Nikola je otkrio ovo, oživeo decu i ponovo ih sastavio. Patron dece i pravi majstor kad je u pitanju igla i konac…

Sveti Nikola je potom prokleo gostičara na večnu pokoru zbog ubistava, pretvarajući njegovo telo u senovitu figuru osuđenu da služi pored njega. Tako je rođen Le Père Fouettard.

Priča ima varijacije i rupe u zapletu, jer kažnjavanje ubice dece tako što mu se daje zadatak da muči nestašnu decu za sva vremena zvuči pomalo besmisleno i ne baš kao pravo prokletstvo.

Od tada, priča se pojavila u popularnoj kulturi, u filmovima, knjigama i, poznato, u pesmi Jacquesa Dutronca "La Fille du père Noël“, koja opisuje sina Père Fouettarda kako je zaljubljen u Deda Mrazovu ćerku.

Veštica Befana (Italija)

U Italiji veštica koja jaše na metli, po imenu Befana, donosi slatkiše i poklone dobroj deci, a kažnjava lošu. Legenda kaže da je starica propustila rođenje Isusa i od tada obilazi 5. januara (Badnje veče Bogojavljenja) kao pokoru.

Ona je prikazana sa žeravim očima, oštrim zubima, oštrim jezikom i ucrnjenim licem – spušta se kroz dimnjake da i nagradi i kazni.

Mnogi veruju da ime Befana potiče od italijanske verzije grčke reči "epifania“ ili "epiphaneia“, a lutke joj se spaljuju u šali.

Krampus (Austrija – Nemačka)

Polu-koza, polu-demon, ovaj antropomorfni teror je pandan Svetom Nikoli i sin Hel, nordijskog boga podzemlja.

Krampus – čije ime znači "pandža“ – pojavljuje se 5. decembra, poznat kao Krampusnacht. On bije nestašnu decu i poznato je da ih ponekad čak i otima.

Katolička crkva je pokušala da ga zabrani zbog sličnosti sa đavolom, a nacisti su takođe pokušali, zabranivši Krampusa zbog njegovog paganskog porekla.

Volker Preusser / imago stock&people / Profimedia

Do danas postoje tradicionalne parade u čast Krampusa – posebno Krampuslauf (trka Krampusa), gde se ljudi prerušeni u Krampusa trude da uplaše decu.

Krampus se takođe pojavio u TV serijama, filmovima i video igrama, uključujući epizode Scooby Doo i American Dad!, horor film „Krampus“ iz 2015. godine i niz prosečnih nastavaka / spin-offova.

Jólakötturinn (Island)

U prelepom centru Rejkjavika, na trgu Lækjartorg, nalazi se ogroman osvetljeni mačak, Jólakötturinn. 

Međutim, ovaj mačak koji jede decu ima mračnu pozadinu. Prema priči, divlji mačak jede decu koja ne dobiju novu odeću za Božić. Potiče iz 1932. godine, kada je islandski pesnik Jóhannes úr Kötlum napisao o Yule Cat-u u svojoj knjizi „Jólin koma“ („Božić dolazi“).

snapshot-photography/T Seeliger / Shutterstock Editorial / Profimedia

Njegova pesma opisuje velikog mačka sa svetlećim očima koji luta selima, tražeći decu koja ne nose novu odeću, kako bi ih pojeo. Da bi izbegla ovu sudbinu, deca treba da obavljaju kućne poslove da bi bila „dovoljno dobra“ da dobiju novu odeću – čak i ako je to samo par novih čarapa – kako bi ostala među živima. Takođe, treba da budu zahvalna za poklone koje dobijaju.

Vremenom, priča je postala moralna pouka da treba svi jedni drugima pomagati u duhu praznika i ne zaboraviti na luksuz koji možda uzimamo zdravo za gotovo.

Kallikantzaroi (Grčka – Bugarska – Srbija)

Kallikantzaroi su dlakavi mali goblini koji većinu godine žive pod zemljom i pokušavaju da dovedu do apokalipse sečenjem "Svetskog drveta" – ili "Yggdrasila" u nordijskoj mitologiji.

Za Božić i narednih dvanaest noći, goblini smeju da lutaju zemljom, pokušavajući da uđu u kuće i prave nestašluke.

Kako da se odbranite od goblinskog izmeta u krevetu ili preuređenog doma? Prema tradiciji, trebalo bi da okačite svinjsku vilicu na okvir vrata.

Alternativno, stavite cediljku na prag – to će odvući pažnju Kallikantzaroi goblina, jer će stati da broje rupe. Navodno mogu da broje samo do dva, pa će ih to zabavljati svih 12 noći, dok ne budu vraćeni nazad ispod drveta koje je ponovo zaceljeno, kako bi započeli još jednu neuspešnu godinu testerisanja njegovog stabla. 

Bonus smešna tradicija – katalonski panj koji izbacuje poklone i slatkiše

"Caga Tió" ili "Tió de Nadal“ je drveni panj sa licem, koji se tokom decembra hrani poslasticama. Na Badnje veče, deca ga udaraju štapovima i pevaju tradicionalne pesme da bi „izbacilo“ slatkiše i poklone.

Jedna od pesama glasi ovako: 

Caga Tió (Drvo koje kaki) 

Tió de Nadal (Božićno drvo) 

No caguis arengades (Ne kaki slane haringe) 

Que són massa salads (One su previše slane) 

Caga torrons (Kaki turrón) 

Que són més bons! (Oni su mnogo bolji) 

Jordi Boixareu / Zuma Press / Profimedia

U Kataloniji je običaj da se u božićnim scenama postavi figura Caganera, seljaka sa spuštenim pantalonama koji „kaki“. Tradicija simbolizuje sreću, plodnost i prosperitet za novu godinu. Slične figure postoje i u Italiji („Cacone“), Francuskoj („Père la Colique“) i Portugalu („Cagões“).