Alarmantni podaci WWF-a: Populacije divljih vrsta pale za 73%, ali oporavak prirode je i dalje moguć
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Priroda nam obezbeđuje hranu, vodu, vazduh bez kojeg ne možemo da živimo, a ipak je upravo način na koji proizvodimo, trošimo i razvijamo privredu sve više i ugrožava. I novi izveštaj o stanju planete donosi zabrinjavajuće podatke o opadanju populacija divljih životinja, ali i primere koji pokazuju da oporavak nije nemoguć. Gde smo napravili najveće greške, koliko još prostora imamo za promenu, i šta možemo i moramo da uradimo da bismo prirodu sačuvali za buduće generacije? Za Euronews Srbija otkrila je Aleksandra Ugarković ispred Svetske organizacije za zaštitu prirode, ili ti WWF.
"Najnovije izdanje, 16. po redu, pokazuje da su populacije posmatranih vrsta u padu za 73%. Ova vest nije iznenađenje jer je isti procenat bio i pre dve godine, ali sada pratimo znatno veći broj vrsta. Ipak, želimo da se okrenemo nadi da je preokret u našem pristupu prirodi moguć", rekla je Ugarković.
Ona je objasnila da Evropa beleži pad populacija od 23 odsto, dok je u Južnoj Americi taj pad čak 95 procenata. Istakla je da to ne znači da Južna Amerika tek sada uništava prirodu, već da naučnici sada imaju više podataka, dok je Evropa drastičan pad napravila ranije i održava status kvo.
"Nade ima ako pogledamo primere slona, tigra, morske kornjače i tune, gde su se udružili industrijski sektor, države i građani. Sa druge strane, najveći pad od čak 85% beleže slatkovodni ekosistemi. Vode je sve manje zbog suša, a mi preostale resurse neodgovorno zagađujemo otpadnim i industrijskim vodama", istakla je predstavnica WWF-a.
Euronews Srbija
Ugarković je naglasila da je čovek najodgovorniji za gubitak staništa zbog neumerenog trošenja resursa i širenja gradova. Zbog toga izveštaj poziva na hitnu transformaciju četiri ključna sistema: energetike, finansija, zaštite prirode i proizvodnje hrane.
"Više od 60% planete koristimo za proizvodnju hrane, a na kraju trećinu sve proizvedene hrane bacimo. Taj otpad razgradnjom emituje enorme količine metana i ubrzava klimatske promene. Zato trgovački lanci i potrošači ujedinjeni moraju da nametnu održivije i zdravije izbore na tržištu", rekla je Ugarković.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)