Kraj ere all inclusive aranžmana? Turska kreće u borbu protiv rasipanja, razmatra se novi koncept usluge u hotelima

Hotelske usluge na bazi all inclusive aranžmana koje su izuzetno popularne u Turskoj uskoro bi mogle da dobiju novi koncept, saopštili su izvori iz turističke industrije za TASS. Prema izveštaju Turske fondacije za sprečavanje rasipanja, u Turskoj se godišnje baci u proseku 23 miliona tona hrane, dok oko 35 odsto voća i povrća završi u đubretu pre nego što stigne do trpeze. Kao odgovor na ovo rasipanje, koje takođe podstiče inflaciju cena hrane, Predsedništvo Saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku pokrenulo je inicijativu.

"Predstavnici turske turističke industrije su više puta predlagali reviziju formata all inclusive. Međutim, većina njih i dalje veruje da će on ostati, iako može biti delimično izmenjen, uzimajući u obzir povećane zahteve turista za kvalitetom usluge. S tim u vezi, postoje različiti predlozi, uključujući one koje je iznelo udruženje ugostitelja, ali konačna odluka o ovom pitanju će ipak biti na hotelima koji primaju turiste", rekao je izvor iz turističke industrije.

Naime, Savet je pripremio sveobuhvatan izveštaj o borbi protiv rasipanja, koji će biti predstavljen predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, piše Sabah. Očekuje se da će, nakon što se ovo pitanje iznese pred Skupštinu, zakonske mere okončati rasipanje i sprečiti restorane da nameću obavezne porcije za tzv. "raskošne doručke".

Polovina doručaka završi u đubretu

profimedia

Trend "raskošnih doručaka", koji je poslednjih godina postao veoma popularan, pretvorio se u pravo mučenje. Restorani koji odbijaju da posluže doručak za dve osobe kada su tri gosta za stolom, insistirajući na serviranju prema broju osoba, ne samo da izazivaju nezadovoljstvo gostiju već i višestruko povećavaju rasipanje hrane.

Ramazan Bingol, član Predsedničkog saveta za poljoprivrednu i prehrambenu politiku i predsednik Udruženja svih restorana i turističkih radnika (TÜRES), izjavio je da se čak 50 odsto "raskošnih doručaka" baca. 

"Ovo rasipanje se povećava zbog insistiranja restorana na broju gostiju. Na primer, tri ili četiri prijatelja bi se lako mogli najesti doručkom za dve osobe, ali mnogi restorani nameću porcije prema broju gostiju. Donose više hrane, od koje se neka ni ne dotakne pre nego što se skloni sa stola. Hrana koja se stavi na tanjir, ali se ne pojede, ide pravo u đubre”

Bingol je takođe napomenuo da su hotelski švedski stolovi još jedan izvor rasipanja.

"Ljudi uzimaju po malo od svega misleći da ima mnogo izbora, ali ne pojedu sve. Milioni lira se bacaju". Naglašavajući da je za borbu protiv inflacije cena hrane u Turskoj neophodno prvo sprečiti rasipanje, Bingol je dodao: "Kao Predsednički savet za poljoprivrednu i prehrambenu politiku, pripremamo sveobuhvatan izveštaj. U roku od dva meseca, predstavićemo ovaj izveštaj prvo našem predsedniku, a zatim i relevantnim institucijama"

Bingol je objasnio da bi, ukoliko izveštaj stigne do Skupštine, mogle biti uvedene određene mere za sprečavanje rasipanja.

"U hotelima bi se sistem all inclusive mogao promeniti u sistem à la carte. Osoba bi naručivala onoliko hrane koliko može da pojede. Umesto da uzima sve što vidi, a ne pojede, gost bi ustajao od stola sa hranom koju je izabrao i koja ga je zasitila. Takođe, ukoliko bude zakonske regulative, restorani i kafići neće moći da nameću obavezne porcije po osobi. Tri osobe mogu jesti doručak za dve osobe, a pet-šest osoba za četiri. Ako objekat to ne dozvoli, kupac može prijaviti situaciju Ministarstvu trgovine, koje će izreći kaznu"

Zabrana bacanja hrane na ulice

profimedia

U izveštaju koji priprema Predsednički savet za poljoprivrednu i prehrambenu politiku, posebno se ističe odeljak o uličnim životinjama. Naglašava se da se hrana ne sme bacati na ulice pod izgovorom hranjenja životinja. Bingol objašnjava da ovo ne samo da prlja grad, već i povećava širenje bakterija.

"Životinje koje jedu ovu hranu se takođe razboljevaju. Ulice postaju leglo mikroba. Mnogo je pritužbi i od veterinara. Ni u jednoj evropskoj zemlji ne možete bacati hranu na ulicu pod izgovorom hranjenja uličnih životinja. To narušava i prirodnu ravnotežu"

Bingol naglašava da bi ostaci hrane ili hleba trebalo da se sakupljaju i šalju u skloništa za životinje, ali dodaje: "Naravno, najvažnije je sprečiti da do toga uopšte dođe"