Albanija gubi sjaj "skrivenog dragulja": Društvene mreže pokrenule turistički i građevinski "bum", ali i skok cena

Tri i po sata južno od Tirane, vijugavi put se spušta ka plaži dugoj 300 metara sa kristalno plavom vodom i šljunkom. Baš tu, na obali Jonskog mora, posetioci mogu da iznajme ležaljku za 10 evra, pod uslovom ako nađu parking mesto na zemljanom putu i da im ne smeta što su na dohvat ruke od svog suseda.

Pre deset godina, ovo mesto je bilo "skriveni dragulj" za lokalno stanovništvo, koje je besplatno postavljalo šatore na plaži. Sada su obe strane puta pune gradilišta, a investitor obećava da će nekada mirno selo pretvoriti u luksuzno utočište za globalnu elitu.

Nagla transformacija Džalea iz prirodnog i relativno nepoznatog raja u popularnu turističku destinaciju deo je opšteg "buma" popularnosti Albanije i društvenih i ekoloških problema koji ga prate, piše Politico.

Obećavajući početak

Dok je veliki deo sveta još uvek bio u karantinu zbog pandemije kovida, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. godine. Turisti, željni da vide nešto drugo osim svoja četiri zida, odmah su reagovali, sa preko 5,6 miliona ljudi koji su putovali u Albaniju 2021. godine - povećanje od 114 odsto u odnosu na 2020. godinu. Ali nisu samo otvorene granice privukle ljude.

foto: unsplash

Druge evropske destinacije, poput Italije, Španije i Portugalije, postajale su sve skuplje; Albanija je nudila netaknutu prirodu i plaže svetske klase po mnogo nižoj ceni. U avgustu 2020. godine, noćenje u hotelu na plaži sa doručkom koštalo je samo 30 evra, a ležaljke su počinjale od tri evra. Dok su tada putnici još uvek saznavali o Tirani i plažama usmenim putem, društvene mreže su ubrzo proširile ideju o odmoru u Albaniji. U 2024. godini, objave vezane za Albaniju na Instagramu premašile su 3,8 miliona, sa preko 106 milijardi pregleda, brzo sustižući susedne i starije destinacije poput Italije i Grčke. Stabilan priliv posetilaca pretvorio se u poplavu.

U 2023. godini zabeleženo je 10 miliona turista, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku. U 2024. godini, 11,7 miliona turista posetilo je zemlju - novi rekord, što odgovara povećanju od 15 odsto, prema rečima ministarke turizma Mirele Kumbaro. Ove godine, vlada se nada da će imati preko 15 miliona turista - sve to u zemlji sa populacijom od samo 2,7 miliona. Sa turistima koji generišu oko osam odsto BDP-a i desetine hiljada radnih mesta, Albanija, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, teško može da napusti turizam.

Većina posetilaca su Evropljani, sa Nemcima, Italijanima, Poljacima i Francuzima na vrhu liste, prema izveštajima lokalnih medija. Za razliku od drugih evropskih destinacija, poput Italije ili Francuske, Albanija je mala zemlja gde posetioci mogu da istraže planine i plaže u jednom danu. Takođe, dobila je etiketu "divlje i slobodne zemlje kakvu ne možete naći u Evropi", kaže Nenada Jusi, albanska novinarka koja je pratila uspon zemlje kao turističke destinacije.

Građevinska eksplozija

Vladini zvaničnici, želeći da Albaniju promovišu kao vodeću turističku destinaciju, oslobodili su međunarodne hotelske grupe plaćanja korporativnog poreza na dohodak za 10 godina, pod uslovom da izgrade hotele od četiri ili pet zvezdica. Ova poreska inicijativa je uvedena 2019. godine, ali je ranije ove godine produžena do 2027. godine. "Radi se o velikim investicijama", izjavio je Blent Klosi, član parlamenta koji je predložio produžetak. "Ova inicijativa koristi samo jednom posebnom segmentu industrije, onom koji teži da podigne industriju na viši nivo"

Čini se da je plan uspeo. Mnogi međunarodni lanci, poput Marriott International-a, Meliá Hotels International-a i Radisson Hotel Group-a, otvorili su svoje hotele u zemlji, dok zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, planira da pretvori jedno albansko ostrvo u luksuzno odmaralište. Međutim, kritičari upozoravaju da plaže nemaju dovoljno prostora da ugoste broj posetilaca koje bi takva odmarališta privukla i da se priroda uništava u ime turizma.

foto: unsplash

Već je došlo do spora oko aerodroma u Valoni, koji se očekuje da će uskoro otvoriti, pošto se nalazi veoma blizu zaštićenog područja. Istovremeno, preusmeravanje vode iz unutrašnjosti ka obalskim odmarališti kako bi se zadovoljila potražnja izazvalo je bes aktivista i lokalnog stanovništva, uključujući i proteste. "Pohlepa je zamenila racionalno planiranje i, uzgred, ljubav prema zemlji, prirodi i otadžbini", izjavio je Alfred Lela, portparol opozicione Demokratske stranke.

Preterana izgradnja preteranom brzinom

Ljubitelji avanture mogu još uvek pronaći manje razvijene delove Albanije za istraživanje, ali dani jeftinih putovanja u velikoj meri su prošli. Prosečni izdaci po posetiocu porasli su za 20 odsto u 2024. godini, pri čemu su turisti potrošili pet milijardi evra. Stručnjaci i preduzeća tvrde da povećana potražnja znači i veći pritisak na lance snabdevanja i veće troškove uvoza robe. I dok cene rastu, domaći stanovnici koji su posećivali plaže i prirodu postepeno se pomeraju. Ali nisu samo više cene koje ljude plaše.

"Smeće je postalo ogroman, ogroman problem svuda. Nijedna opštinska vlast ne može da se nosi sa tim, niti da reciklira", kaže Arben Kola, vodič i ekolog za Politico. Nekoliko grupa na Fejsbuku posvećenih turizmu u Albaniji puno je objava posetilaca koji se žale na smeće duž puteva ili na obalama, zajedno sa žalbama na izgradnju i visoke cene.

Albanija je nekada bila "nešto divlje - kampovanje, mladost, zabava i priroda", kaže Nenada Jusi. "Sada je kao Monako. Nema prostora za domaće stanovništvo".