Može li selo da zameni more: Seoski turizam u Srbiji cveta, ali turisti postaju sve zahtevniji (VIDEO)

Sve više ljudi umesto gužve i buke gradova bira da vikend ili odmor provede u nekom od srpskih sela, među voćnjacima, starim običajima i tišinom koju prekida samo cvrkut ptica. Seoski turizam koji je procvetao u vreme pandemije i dalje privlači one koji tragaju za smirenjem, autentičnim iskustvima i blizinom prirode, a smeštaj mogu da pronađu i preko platforme Selo.rs.

Njen osnivač Vladimir Ivanović za Euronews Srbija kaže da je pandemija potpuno promenila sliku seoskog turizma u Srbiji.

"Kada se nije moglo ići u poznata letovališta pre četiri godine, ljudi su 'otkrili' selo. Do tada su na selo dolazili na drugi ili treći odmor, posle mora ili posle zimovanja, ali u poslednje četiri godine postaje glavna destinacija za odmor. Ljudi su otkrili da se i na selu može dobro odmoriti, a ono što razlikuje seoski turizam od boravka u velikim urbanim letovalištima je pre svega u tišini i miru", kaže naš sagovornik.

Turisti postaju sve zahtevniji

U poslednje dve decenje, mnogo toga se promenilo na turističkom planu. Iako su turisti izgubili interesovanje da na selo odlaze kako bi se upoznali s poljoprivredom i iskusili rad na zemlji, druga vrsta fizičkih aktivnosti danas je jedan od glavnih motiva za odlazak na selo, poput biciklizma i šetnji. 

Unsplash

"Pre dvadesetak godina smo imali seosko domaćinstvo gde domaćini višak prostora izdaju gostima, pa se često dešavalo da koriste istu zgradu ili čak isto kupatilo sa gostima. Danas se to promenilo. Imamo potpuno nove, namenski urađene objekte za goste ili su to stari objekti koji su adaptirani. Tako da su objekti sve opremljeniji. To su pravi mali hoteli na selu sa dobrom opremom", kaže Ivanović.

Seoski turizam pre svega je namenjen domaćim gostima koji čine i do 93 posto posetilaca domaćinstava, ali oni postaju sve zahtevniji. 

"Pre 20 godina je bilo dovoljno imati smeštaj i domaću hranu. Danas se kvalitetan i komforan smeštaj podrazumeva. Higijena je uvek bila na visokom nivou. Ali važno je naglasiti da ima sve manje domaće hrane. Za 20 godina, verovatno, nećemo imati bake koje mogu da spreme pitu savijaču ili projaru. Zato je savet turistima da što više i što pre idu na selo, dok je još uvek relativno jeftina hrana i dok mogu kvalitetno da jedu. Činjenica je da na selu sve manje ljudi. Odnosno, sve manje će biti domaćinstava koji mogu da pruže pun pansion", naglašava naš sagovornik. 

Prenoćište i hrana više nisu dovoljni

U Srbiji ima oko 1.500 registrovanih seoskih turističkih domaćinstava, ali su to najčešće dobro opremljeni apartmani, sa saunama i đakuzijima, a preko 200 objekata ima prave bazene na selu. Nisu retki ni teniski tereni, ni konji za jahanje. Razlog je taj što prenoćište i hrana, više nisu dovoljni.

Unsplash

"Domaćini kažu da su turisti razmaženi, jer neće više samo da spavaju i dobro jedu nego posle dva dana dobrog odmora traže dodatne sadržaje. Neki imaju konje, neki imaju bicikle koje ustupe, neki voze kvadovima ili bagijima goste po planini ili imaju čamce koje gosti koriste, ali su turisti zaista sve zahtevniji", ističe Ivanović.

Iako bi veliko interesovanje za seoski turizam potencijalno moglo da zadrži pojedine stanovnike sela na njihovim ognjištima, naš sagovornik smatra da nije realno očekivati da bi to moglo da motiviše veći talas migracija iz gradova u sela.

"U sela se najčešće vraćaju mlađi penzioneri, ljudi koji su u gradu ostvarili penziju, pa sada oslobađaju stan deci i vraćaju se na svoje selo. To su možda i najbolji domaćini, jer su spremni da se prilagode. Još uvek su mladi i mogu da dobro pripreme domaćinstvo. Imamo i mladih bračnih parova koji kupuju objekte na selu, ali pre svega za sebe, za odmor, ne toliko za biznis", zaključuje Ivanović.