Mračna istorija Deda Mrazovog sela: Priča o gradiću koji je potpuno nestao sa mape, pa podignut iz pepela

Danas je Božićno selo u Rovaniemiju jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, koja privlači preko milion posetilaca godišnje. Ova čarobna lokacija na Arktičkom krugu, sa drvenim kućicama, irvasima i "zvaničnom kancelarijom" Deda Mraza, simbol je radosti i praznične magije.

Međutim, malo ko zna da koreni ovog slavnog Deda Mrazovog sela sežu do Drugog svetskog rata, kada je Rovanijemi, glavni grad finske Laponije, gotovo potpuno uništen politikom spaljene zemlje koju su primenile nacističke snage prilikom povlačenja.

Rovanijemi leži unutar Arktičkog kruga i predstavlja srce Laponije. Iza sjajne božićne dekoracije i veze sa najvoljenijim praznikom, krije se duboka priča o razaranju i ponovnom rođenju. Ovaj grad, uprkos ekstremnim temperaturama i ratnim traumama, uspeo je da se podigne iz pepela i postane simbol nade, fantazije i otpornosti.

Jouni Porsanger / Shutterstock Editorial / Profimedia

Uništenje je bilo strašno: nacisti su spalili 90 odsto zgrada, srušili mostove, bombardovali kuće i javne objekte. Fotografije iz 1944. pokazuju grad koji je pretvoren u dim i ruševine, samo sa dimnjacima koji stoje uspravno.

Ključna tačka u obnovi bila je poseta Elenor Ruzvelt, udovice američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, 1950. godine. Sa 66 godina, ona je putovala na sever Evrope da vidi rekonstrukciju posle rata. Za samo dve nedelje, sagrađena je drvena koliba – danas poznata kao Ruzveltova koliba, da je ugosti. Ova koliba, prva zgrada u današnjem Božićnom selu, simbolizuje prijateljstvo SAD i Finske i početak novog života.

Elenor Ruzvelt je opisala svoje iskustvo u pismu - let preko Baltičkog mora, iznenađenje brojem farmi unutar Arktičkog kruga, i posetu pošti na granici kruga, gde je postala prva osoba koja šalje pismo odatle. Njena poseta donela je pažnju sveta i pomoć, uprkos tome što je Finska, pod pritiskom SSSR-a, odbila Maršalov plan.

Mark Waugh / Alamy / Profimedia

Ipak, pravi "zaštitnik" Rovanijemija je slavni finski arhitekta Alvar Aalto. Dok su drugi videli nepovratnu katastrofu, on je u ruševinama prepoznao priliku za novi početak. Njegov plan rekonstrukcije iz 1945–1946, poznat kao "plan irvasovih rogova", oblikovao je grad u formi glave irvasa – sa stadionom kao okom, a glavnim putevima kao rogovima. Ovaj inovativni dizajn, prilagođen klimi i prirodi, uključivao je ekološki održive kuće i regionalno planiranje za celu Laponiju.

Aalto je ostavio tri ključna zdanja: biblioteku, gradsku kuću i koncertnu dvoranu Lappia Hall. Iako nije završio sve, dao je veliku nadu gradu.

Mark Waugh / Alamy / Profimedia

Premda je lokalna tradicija smeštala Deda Mraza na Korvatunturi (planini), za turiste je Rovanijemi, sa aerodromom iz ratnog doba, bio pristupačniji. Od 1980-ih, uz pametan marketing, mit je oživeo: selo je otvoreno 1985, a danas prima stotine hiljada posetilaca. Kako kaže Tuija Alariesto iz muzeja Laponije: "Lokalci su dolazili da vide turiste – to je bila atrakcija". Danas u Rovanijemiju mit Deda Mraza koegzistira sa tragovima istorije. Iza svetala, irvasa i dečjih pisama, stoji grad koji je odgovorio na uništenje kreativnošću, maštom i nadom.

Rovanijemi nas tako podseća da iz najveće tame može da iznikne najsjajnija svetlost.