Komšije žele titulu najboljeg božićnog marketa u Evropi: Ove godine reklame stigle čak do Londona i Milana
Komentari
27/12/2025
-13:00
Božićni marketi nisu samo tradicija širom Evrope, već su i veliki poslovi koji svakog decembra donose gradovima snažan ekonomski podsticaj. Za Zagreb, glavni grad Hrvatske, oni su efikasan način privlačenja turista van glavne letnje sezone u zemlji.
Reči "turizam" i "Hrvatska" verovatno prizivaju slike blistavih jadranskih pejzaža tokom najtoplijih meseci u godini. Turizam čini više od petine privrede ove balkanske zemlje, a postoji snažna želja da se podstakne dolazak većeg broja posetilaca i van vrhunca leta. Praznične zimske manifestacije ključni su deo te strategije, piše BBC.
"Sprovodimo transformaciju. Razvijamo se kao turistička destinacija tokom cele godine – više nismo samo letnja destinacija. Hrvatska je zaista ostvarila značajan napredak. Nekada je to bilo samo sunce i more, ali danas Hrvatska nudi mnoge turističke proizvode širom cele zemlje", kaže hrvatski ministar turizma Tonči Glavina.
Zagrebački Advent, kako se zajednički nazivaju božićni sajmovi i događaji u glavnom gradu, predstavlja najbolji primer ovog pristupa, uz bilborde u susednim zemljama koji pozivaju ljude da dođu. Zapravo, ove godine kampanja se proširila čak do stanica londonskog metroa i autobusa u Milanu.
Postoje čak i posebni vozovi koji dovode posetioce iz Slovenije i Mađarske. Sve je to deo zagrebačkih napora, u veoma konkurentnom okruženju, da postane jedno od najpopularnijih božićnih odredišta u Evropi.
Dok neki gradovi svoju ponudu ograničavaju na jednu lokaciju, zagrebački Advent je spektakl na više lokacija koji zauzima velike delove centra grada.
"Čitav grad je tokom celog decembra postao praznični prostor za proslavu Božića. Ono što je ovde zaista posebno jeste to da svaka lokacija ima svoju temu i da se malo razlikuje u dekoraciji i u sadržaju koji nudi. Tako da je za posetioce to, po mom mišljenju, velika prednost, jer šetnjom kroz Zagreb mogu da vide mnogo različitih mesta", kaže Slavica Olujić Klapčić, koja upravlja jednom od zona božićnog sajma.
DAMIR SENCAR / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Kao i na drugim božićnim sajmovima širom Evrope, ne nedostaje uobičajenih sezonskih specijaliteta, poput kobasica i kuvanog vina. Ali tu su i brojne muzičke bine, štandovi sa rukotvorinama, prodavci tradicionalne hrane, umetničke instalacije i ogromno klizalište.
"To donosi život Zagrebu", smatra Zrinka Farina, koja učestvuje u organizaciji božićnih događaja ispred gradskog istorijskog Hotela Esplanade, kao i gastronomskog i muzičkog sajma na obližnjem Strosmajerovom trgu pod nazivom Fuliranje – što se otprilike može prevesti kao "zezanje" ili "ludovanje".
Ali, kako kaže, Hrvati su krajnje ozbiljni kada je u pitanju nastojanje da ponude najbolji božićni sajam u Evropi.
"Mi smo veoma sportska nacija, volimo da se takmičimo – i kada nešto radimo, zaista želimo da budemo najbolji na svetu u tome", kaže.
Toliki je bio trud koji je grad uložio u zagrebački Advent od njegovog prvog održavanja 2014. godine, da je proglašen najboljim božićnim sajmom u Evropi tri godine zaredom, od 2015. do 2017.
Takmičenje organizuje turistički sajt European Best Destinations, a uspeh Zagreba pomogao je da se svakog decembra poveća broj posetilaca u gradu.
Još 2014. godine, u gradu je tokom poslednjeg meseca u godini najmanje jednu noć boravilo 100.198 ljudi. Do 2024. taj broj se više nego udvostručio i dostigao 245.352, što je, prema podacima turističke zajednice, gradu donelo ekonomski podsticaj od 100 miliona evra.
Povezane vesti
Međutim, Zagreb još ima dug put pred sobom ako želi da sustigne najveće evropske "teškaše" među božićnim sajmovima.
Marko Lukunic / Zuma Press / Profimedia
Onaj koji se održava u nemačkom gradu Kelnu često se navodi kao najpopularniji. Očekuje se da će ove godine privući četiri miliona posetilaca, uz ekonomski efekat od 229 miliona evra.
U međuvremenu, glavni grad Austrije, Beč, privlači oko 2,8 miliona posetilaca na svoj božićni sajam, dok francuski Strazbur beleži oko dva miliona ljudi.
Zagrebačka manifestacija ima i relativno kratku istoriju – tek je u svojoj 11. godini. Nasuprot tome, božićni sajam u Drezdenu, koji se smatra najstarijim na svetu, prvi put je održan 1434. godine. U Strazburu je započeo 1570, u Beču 1764, a u Kelnu 1820. godine.
Uprkos svojoj mladosti, zagrebački Advent, kako se navodi, privlači posetioce iz cele Evrope.
"Dolaze ovde iz Italije, Španije, Bosne, Slovenije, pa čak i iz Velike Britanije", kaže Lucija Vrkljan, koja radi kao redar na klizalištu.
Ovo je sjajno mesto za posetiti, kaže Dario Kožul, osnivač BioManije, bistroa koji na božićnom sajmu kod Hotela Esplanade ima štand sa veganskom i bezglutenskom hranom.
"Stalno imamo situaciju unakrsnog marketinga. Ljudi dođu na ovu manifestaciju i probaju našu hranu – zaista su veoma zadovoljni. Zatim im pričamo o našem restoranu i već u narednih nekoliko dana vidimo ih tamo", dodaje on.
profimedia
Marko Perić, dekan Fakulteta za turizam na hrvatskom Univerzitetu u Rijeci, saglasan je da zagrebački Advent u decembru donosi "neuobičajeno visok" broj dolazaka i noćenja.
Ipak, upozorava da je snažno oslanjanje ostatka Hrvatske na letnju sezonu slabost koja i dalje mora da se rešava.
"Moramo da radimo i razvijamo turističku ponudu i u drugim delovima godine, uključujući i zimu. Nemamo sneg, ali možemo mnogo toga da ponudimo. Trebalo bi da se oslonimo na našu gastronomiju, koja je dobro poznata, a mnogi turisti dolaze upravo zbog nje. Takođe bismo mogli da koristimo i druge vrste događaja, poput karnevala u februaru ili sportskih manifestacija", kaže on.
Ministar turizma Tonči Glavina insistira da se Hrvatska kreće u pravom smeru. On ističe da je broj posetilaca tokom jula i avgusta zapravo bio blago manji u poređenju sa istim periodom 2024. godine.
Ipak, zemlja je i dalje na putu ka rekordnoj godini, zahvaljujući značajnom rastu van vrhunca letnje sezone, sa oko 5 odsto više dolazaka u junu i septembru. To je, prema rečima ministra, "baš savršeno", kao i rast od 10 odsto na godišnjem nivou tokom prve nedelje decembra.
"Transformišemo Hrvatsku u održivu turističku destinaciju, što znači približno isti broj gostiju u špicu sezone, razvoj takozvanih prelaznih sezona, i naravno razvoj drugih delova zemlje kao glavnih turističkih destinacija", rekao je.
Komentari (0)