Šta je "turizam poslednje šanse" i kako ugrožava daleke destinacije poput Antarktika?
Komentari
08/05/2026
-07:38
Neke od najudaljenijih destinacija na Zemlji nepovratno nestaju usled topljenja, što dovodi do razvoja "turizma poslednje šanse" - industrije zasnovane na želji ljudi da vide mesta poput Antarktika pre nego što nestanu. Međutim, smrtonosna epidemija retkog hantavirusa na holandskom kruzeru navela je stručnjake da upozore kako turisti mogu nenamerno da ugroze veoma osetljive ekosisteme.
Potvrđeno je da je hantavirus usmrtio dve osobe, dok se sumnja da je izazvao smrt još jedne osobe na brodu "MV Hondius", kruzeru koji je iz Argentina isplovio 1. aprila i posetio Antarktik i nekoliko izolovanih ostrva.
Brod se od subote nalazi u centru međunarodne zdravstvene uzbune, nakon što je otkriveno da je retka bolest, koja se uglavnom prenosi preko zaraženih glodara, izbila na ovom "kruzeru ojačanom za plovidbu kroz led".
Polarni istraživački brod dug 107 metara trenutno se nalazi uz obalu Zelenortskih Ostrva, gde čeka evakuaciju putnika kojima je potrebna medicinska pomoć. Nakon toga, brod planira da otplovi ka Kanarskim Ostrvima, ali lokalne vlasti još nisu dale dozvolu da pristane tamo.
Antarktik jedno je od mesta na svetu koje se najbrže zagreva
Turizam ka "kraju sveta" beleži nagli rast. Stručnjaci upozoravaju da sa većim brojem posetilaca raste i rizik od zagađenja, bolesti i druge štete po kontinent.
Iako je broj posetilaca i dalje relativno mali — delom zbog visokih troškova i vremena potrebnog za putovanje — on raste toliko brzo da naučnici i ekolozi "pale alarm".
AP/Natacha Pisarenko
Većina ekspedicija ide ka Antarktičkom poluostrvu, jednom od mesta na svetu koje se najbrže zagreva. Od 2002. do 2020. godine, godišnje se otopilo oko 149 milijardi metričkih tona antarktičkog leda, prema podacima američke Nacionalne administracije za aeronautiku i svemir.
Povezane vesti
Uobičajena ruta vodi na jug iz Argentina ka Antarktiku, a zatim na sever duž obale Afrike — istom rutom kojom je plovio kruzer "MV Hondius".
Ptičiji grip se proširio na Antarktiku
Zvaničnici nisu naveli nikakve dokaze da postoji kontaminacija povezana sa brodom "MV Hondius".
Međutim, jata ptica selica su poslednjih godina prenela ptičiji grip iz Južne Amerike u Antarktik, prema podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ta pojava je podstakla Međunarodno udruženje turističkih operatera Antarktika i druge organizacije da pooštre pravila ponašanja i higijene turista kako bi se posetioci zaštitili od zaraze.
Kako bi se zaštitio osetljiv ekosistem od invazivnih vrsta, kako velikih tako i mikroskopskih, posetiocima se savetuje da se ne približavaju životinjama i da ništa ne dodiruju osim tla ispod svojih stopala.
"Postoje pravila kojih ljudi moraju da se pridržavaju kada idu na jug", rekla je Hana Nilsen, viši predavač antarktičkog prava na Univerzitetu Tasmanije, opisujući svojih pet putovanja kao bivši vodič.
Posade i putnici koriste usisivače, dezinfekciona sredstva i četke kako bi očistili obuću i opremu od buba, perja, semenki i zemlje koja može da prenosi mikroorganizme.
Povezane vesti
"Između jezika i pertli na čizmama može se naći mnogo stvari", rekla je ona.
Kruzeri su već bili pogođeni izbijanjem bolesti poput norovirusa, koji se može brzo širiti u uslovima bliskog boravka na brodu. Godine 2020, epidemija kovida 19 na brodu "Diamond Princess" pretvorila je kruzer u svojevrsni inkubator tada još misterioznog virusa.
Eksplozivan rast putovanja ka južnom kontinentu
U 2024. godini više od 80.000 turista kročilo je na ogromni ledeni kontinent Antarktik, dok je još 36.000 posmatralo sa sigurnosti brodova, prema podacima koje je prikupilo Međunarodno udruženje turističkih operatera Antarktika.
Tanjug/AP/Arilson Almeida
Međunarodna unija zabrinutih naučnika procenjuje da je turizam na Antarktiku porastao deset puta u poslednjih 30 godina.
Ta brojka bi mogla dodatno da poraste u narednoj deceniji kako troškovi budu padali zbog pojave sve većeg broja brodova sa ojačanim trupovima za led i tehnološkog napretka, kaže Nilsen. Njene kolege sa univerziteta procenjuju da bi godišnji broj poseta mogao da se utrostruči ili učetvorostruči, na preko 400.000 u tom periodu.
Putovanje kruzera "Hondius" po ostrvima
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) istražuje mogući prenos sa čoveka na čoveka na kruzeru, rekla je dr Maria Van Kerkove, direktorka za pripremljenost na epidemije i pandemije u toj organizaciji. Zvaničnici sumnjaju da je prva zaražena osoba verovatno dobila virus pre ukrcavanja, a takođe im je preneto da na brodu nema pacova.
Antarktik je regulisan Ugovorom o Antarktiku, koji je 1959. godine utvrdio teritoriju kao naučni rezervat namenjen isključivo mirnodopskim aktivnostima. Niz kasnijih pravila "ima za cilj da obezbedi da sve posete, bez obzira na lokaciju, ne utiču negativno na antarktičku sredinu ili njene naučne i estetske vrednosti", navodi se u dokumentima sekretarijata sporazuma.
Kompanije i naučne ekspedicije dobrovoljno se pridržavaju biobezbednosnih smernica i dostavljaju procene uticaja na životnu sredinu za svoje aktivnosti na Antarktiku.
Sporazum je napisan u vreme kada je broj turista bio znatno manji, kaže Kler Kristijan, izvršna direktorka ekološke organizacije Koalicija za Antarktik i Južni okean.
"Aktivnosti moraju biti odgovarajuće regulisane, kao što bi bile na bilo kom drugom osetljivom i dragocenom ekološkom području na svetu", rekla je Kristijan iz Hirošime (Japan), gde se pripremala za Konsultativni sastanak o Antarktičkom ugovoru. Tamo će se pridružiti pozivima za jačanje zaštite antarktičkih pingvina, kitova, morskih ptica, foka i krila — sićušnih organizama koji se nalaze na samom dnu lanca ishrane.
Za sada, privlačnost zaleđene granice i dalje nastavlja da privlači posetioce.
"Možete ostaviti otisak stopala na Antarktiku i on će i 50 godina kasnije i dalje biti tamo", rekla je Kristijan.
Komentari (0)