Кakav je ekonomski uticaj Zimskih olimpijskih igara? Procene za Milano i Kortinu dosežu neverovatne brojke

Severna Italija je u centru pažnje širom sveta dok se Zimske olimpijske igre Milano-Кortina održavaju širom regiona, obeležavajući prve zimske igre u Italiji otkako je Torino bio domaćin ovog događaja pre dve decenije.

Za razliku od prethodnih izdanja, Igre će se odvijati na raspoređenom području koje obuhvata Milano, Кortinu d'Ampeco, Veronu, Valtelinu i Val di Fijeme, spajajući italijansku modu, kulturu i alpski turizam u višedestinacioni izložbeni centar.

Prema izveštaju Banke Ifis, očekuje se da će ukupni ekonomski uticaj Igara dostići 5,3 milijarde evra.

Od toga se očekuje da će 1,1 milijarda evra doći od potrošnje turista i operativnog osoblja tokom samog događaja, dok se dodatnih 1,2 milijarde evra projektuje od kontinuiranog turističkog toka u narednih 12 do 18 meseci.

Tanjug/AP Photo/Luca Bruno, file

Dodatnih 3 milijarde evra pripisuju se infrastrukturi i investicijama u nasleđe, pri čemu se i sportski i građevinski objekti ili nadograđuju ili ponovo grade.

Organizatori očekuju oko 2,5 miliona gledalaca tokom Igara, sa prosečnim zadržavanjem od tri noći i posetiocima koji će imati priliku da uživaju u brojnim lokalnim iskustvima.

Hoteli, prevoznici i pružaoci usluga u Milanu, Кortini i šire prijavljuju porast potražnje, a podaci o rezervacijama u realnom vremenu odražavaju povećanu aktivnost ne samo u tradicionalnim zimskim centrima već i u gradovima poput Verone i Venecije.

Porast turizma tokom i nakon Igara

Turistički sektor, koji je već stub italijanske ekonomije, doživljava snažan zamah tokom Igara.
Prema rečima Кloe Parkins, vodeće ekonomistkinje u Oksford Ekonomiks, Italija je na dobrom putu da dočeka 66 miliona međunarodnih turista 2026. godine, u odnosu na 60 miliona u 2023. godini.

Ekonomista predviđa da će potrošnja na turizam porasti za 2,9 milijardi evra samo ove godine, pri čemu će gradovi u severnoj Italiji nadmašiti nacionalne trendove.

Međutim, ukupni uticaj turizma neće biti toliko veliki kao letnje Olimpijske igre.

"Ekonomski i turistički uticaji su obično manji za Zimske igre nego za letnji događaj“, rekao je Parkins, dodajući da je za Pariz 2024. prodato oko 10-12 miliona karata - oko pet puta više od očekivanog obima za Milano-Кortinu.

Tanjug AP/Andreas Rentz/Pool Photo via AP

Oksfordska ekonomija je takođe istakla da model disperzovanog hostinga izgleda ograničava efekte raseljavanja koji se često povezuju sa mega-događajima.

Širenjem takmičenja po nekoliko regiona, smanjuju se uska grla u saobraćaju i strahovi od prenatrpanosti, što pomaže destinacijama da signaliziraju da ostaju otvorene za poslovanje i van olimpijskih objekata.

Milano-Кortina 2026: Budžeti ostaju pod kontrolom

Sa stanovišta javnih finansija, Igre deluju izvodljivo.

Marijamena Ruđero, analitičarka u S&P Global Ratings, rekla je da su se Olimpijske igre Milano-Кortina pokazale daleko manje opterećujućim od Zimskih olimpijskih igara u Torinu 2006. godine.

S&P procenjuje da će ukupni troškovi Zimskih olimpijskih igara Milano-Кortina biti između 5,7 i 5,9 milijardi evra, što je ekvivalentno oko 0,3% BDP-a Italije za 2025. godinu.

Oko 63% potrošnje je javna, uglavnom finansirana od strane centralne vlade i usmerena ka infrastrukturnim investicijama.

"Milano-Кortina je koštala manje od onih u Sočiju i Pekingu, ali više od bilo kojih drugih zimskih igara održanih u poslednjih 20 godina“, rekao je Ruđero.

Uprkos nižim ukupnim troškovima, agencija je navela da su Zimske olimpijske igre u Torinu 2006. godine ozbiljno opteretile gradske finansije jer je Torino preuzeo veliki deo troškova za objekte i infrastrukturu, što je dovelo do pogoršanja budžetskih pokazatelja i velikog dužničkog tereta.

Porast broja posetilaca i povećanje poreza kako bi se nadoknadili troškovi

Tanjug/AP Photo/Thanassis Stavrakis

"Očekujemo da će se solidan broj posetilaca pretvoriti u prihode koji bi trebalo u velikoj meri da nadoknade operativne troškove“, rekao je Ruđero.

Podaci o letovima i smeštaju vlasnika Visa kartica već ukazuju na povećanje od 160% dolazaka iz inostranstva u severnu Italiju tokom perioda održavanja Igara. Interesovanje domaćih turista je takođe veliko, sa skoro 80% stanovnika u relevantnim područjima koji izražavaju želju da prisustvuju barem jednom događaju.

Italijanska vlada je takođe odobrila dodatnih 200 miliona evra za promociju turizma, logistiku i bezbednost.

Opštine u krugu od 30 kilometara od olimpijskih objekata ovlašćene su da povećaju svoje stope turističke takse tokom 2026. godine, pri čemu će 50% prihoda biti dodeljeno centralnoj vladi.

S&P upozorava da će dugoročni ekonomski uticaj biti ograničen, s obzirom na status Italije kao jedne od tri najpopularnije turističke destinacije u Evropi.

Ipak, očekuje se da će društveno i infrastrukturno nasleđe opstati. Poboljšana pristupačnost, unapređeni transportni sistemi i poboljšani javni prostori služiće stanovnicima i turistima i nakon što se olimpijski plamen ugasi.