Profesor Kronig: Srbija bi sa Kinom trebalo da vodi politiku minimizacije rizika
Komentari
30/05/2025
-21:38
Profesor Univerziteta Džordžtaun Metju Kronig ocenio je danas u Beogradu da Kina predstavlja najveći izazov za svet od Drugog svetskog rata i da geopolitičko nadmetanje Kine i SAD poprima obrise novog hladnog rata, naglasivši da bi Srbija u odnosima sa Pekingom, kao i druge zemlje, trebalo da vodi politiku minimizacije rizika.
Tanjug/Sava Radovanović
"U geopolitičkoj borbi između velikih sila, male zemlje poput Srbije moraju da vode računa o minimalizaciji rizika, a ta minimalizacija rizika treba da predstavlja ključni pristup u odnosima sa Pekingom", rekao je Kronig novinarima na okruglom stolu "Strateški rizici produbljivanja saradnje sa Kinom".
Stručnjak za međunarodnu bezbednost i odnose sa Kinom, potpredsednik i viši direktor Skoukroft centra za strategiju i bezbednost pri Atlantskom savetu, smatra da u saradnji sa Kinom svi treba da budu oprezni, posebno u osetljivim oblastima, kao što su vojna saradnja, tehnologije i infrastruktura.
Za Srbiju bi, ocenio je, saradnja na polju odbrambene industrije kao i nabavka kineskog oružja i vojne opreme molga da bude prepreka ukoliko želi da ostvari jaču povezanost u vojnoj saradnji sa zapadnim silama.
Posećajući da SAD imaju diplomatske i trgovinske veze s Pekingom, Kronig je dodao da Srbija može da održava dobre odnose, ali ne i duboko strateško partnestvo i sa SAD i sa Kinom.
Tanjug/Sava Radovanović
Naglasio je da razume da Kina ima velike infrastrukturne projekte i investicije u Srbiji, ali je dodao da želi da ukaže na probleme u zemljama koje su prihvatile kineske infrastrukturne investicije, jer se one, kako je dodao, uvek nisu ispaltile, poput Šrilanke gde se, kako kaže, usled korupcije, srušio most kineske proizvodnje, zbog kvaliteta koji nije bio baš dobar.
Podsetio je i da je Italija prvo potpisala Inicijativu Pojas i put sa Kinom, a da je zatim odlučila da se povuče.
Povezane vesti
"Standardi ljudskih prava i životne sredine obično nisu u skladu sa zapadnim standardima", kazao je on i naglasio da je zato njegov savet srpskim prijateljima da samo razmisle da li se kineske investicije vraćaju na način na koji su se nadali ili ne, ali i o budućnosti Srbije, kakva je ona.
Ako je budućnost Srbije u EU, onda treba znati da EU primenjuje pristup smanjenja rizika prema Kini, kazao je on i dodao da je u redu biti u posolvnim vezama sa Kinom, ali u određenim neosetljivim oblastima.
"Ali i u tim osetljivim oblastima želimo da budemo oprezniji. Ako Srbija želi da se angažuje u bezbednosnoj i vojnoj saradnji sa zapadnim demokratijama, kupovina kineske vojne opreme mogla bi da bude prepreka", kazao je on.
I SAD imaju diplomatske odnose sa Kinom, trguju sa Kinom, ali, kako je dodao, ipak treba da se razmisli koje su oblasti u kojima bi možda bilo opasno za Srbiju da se previše približi Kini.
Kronig je naveo i da približavanje stavova SAD i Evrope u odnosu prema Kini vidi upravo kroz strategiju minimalizacije rizika, što, kako je dodao, podrazumeva saradnju sa Kinom u neosetljivim sektorima kao što su poljoprivreda i tekstil ili onu ograničenu na polju tehnologija, kritične infrastrukture.
Ocenjujući da se svet nalazi na samom početku ''hladnog rata'', Kronig je rekao da misli da su SAD i njihovi saveznici u dobroj poziciji ako ostanu zajedno da bi nadmašili Kinu.
''Ako ostanemo zajedno u novom nladnom ratu, nadmašićemo Kinu baš kao što smo nadmašili Sovjetski Savez u prvom Hladnom ratu", kazao je on.
Povezane vesti
"SAD i njihovi saveznici u Evropi i Indo-Pacifiku usmereni su ka sveobuhvatnoj strategiji, u ekonomskoj dimenziji rade na ekonomskom smanjenju rizika. Tako da ne kažem ne možete poslovati sa Kinom, ali kažem treba biti oprezan u osetljivim oblastima", kazao je profesor.
Naveo je da SAD u diplomatskom prosotru rade na izgradnji koalicije kako bi se suprotstavile Kini.
"Formiranjem nove grupe - Japan, Indija, SAD i Australija u Aziji smo dobili grupu koja sarađuje kako bi se suprotstavila Kini i drugim rizicima", rekao je on i dodao ''da je odvraćanje Kine od invazije na Tajvan najvažniji scenario za Pentagon''.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, ''ako bi Kina izvršila invaziju na Tajvan, SAD bi branile Tajvan što bi moglo da dovede do velikog rata koji bi imao implikacije po Evropu''.
"Mislim da su SAD i njihovi saveznici dobro pozicionirani. Ako samo pogledate BDP, udeo u globalnom BDP-u što je mera koju politikolozi često koriste za merenje moći, SAD, plus njihovi evropski saveznici, plus Japan, Južna Koreja i Australija, imaju više od 50 odsto globalnog BDP-a", kazao je on.
Kronig je ocenio da Kina svoju grupu gradi ''na osnovu autokratije''.
"Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja, sve bliže sarađuju, ali zajedno imaju 18 procenata globalnog BDP-a", kazao je profesor i naglasio da je zato optimista.
Komentari (0)