Kada sistem i društvo zakasne, tragedija ne kasni: Tri žrtve porodičnog nasilja u 24 sata - kako izbeći crnu statistiku?
Komentari
22/07/2025
-16:32
Za samo 24 sata u Srbiji su zabeležena tri slučaja porodičnog nasilja sa smrtnim ishodom. U selu Obajgora kod Bajine Bašte, muškarac je usmrtio suprugu i sedmogodišnjeg sina, a potom izvršio samoubistvo. U Nišu je suprug nožem ubio ženu. Ove tragedije nisu usamljeni slučajevi, već, kako upozoravaju stručnjaci za Euronews Srbija, simptom duboko ukorenjenih problema u društvu i neefikasnog sistema zaštite. U razgovoru govore o tome kako prepoznati signale nasilja na vreme, sprečiti tragedije i zaustaviti sumornu statistiku.
"Nažalost, ponovo govorimo o još jednoj tragediji koja je možda mogla biti izbegnuta“, započinje razgovor Marija Božić iz Centra za rast i razvoj i prevenciju nasilja.
"Sistem je morao biti brži, jer koliko sam se informisala, nasilje je već bilo prijavljeno, intervenisao je Centar za socijalni rad, ali podrška nije bila dovoljna. Nasilje u porodici ne može i ne sme biti privatna stvar", naglašava naša sagovornica.
Ona dodaje da su meštani sela Obajgora, gde se dogodila tragedija, govorili da je počinilac nasilja već najavljivao ono što će uslediti, ali da "meštani nisu shvatili da treba da se mešaju u taj problem“.
Euronews Srbija
"Ostalo je kao jedna velika crvena zastavica, ali nije adekvatno shvaćena. Zato je nasilje u porodici društveni problem i javni alarm koji nas sve obavezuje na reakciju. Svaka smrt zbog nasilja mora nas kao društvo posramiti, ali i naterati na promene", ukazuje Božić
Kakva je procedura nakon što žrtva prijavi nasilje?
Advokat Milan Ivošević za Euronews Srbija kaže da postoje dva koncepta zaštite, u slučaju kada žrtva prijavi nasilje.
"Prvi je krivičnopravna zaštita, koja se pokreće krivičnom prijavom za krivično delo iz člana 194. Zakona o krivičnom postupku. Tužilaštvo je dužno da sprovede predistražni postupak, sasluša sve strane i pokrene krivični postupak ako postoje elementi dela. Drugi vid zaštite je građansko-pravna, koja ima hitne mere, kao što su zabrana prilaska ili napuštanje stana, koje policija može izreći odmah po prijavi, a sud može produžiti do 30 dana", objašnajva on.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Međutim, Ivošević upozorava da iako zakonski okvir postoji, problem je u primeni.
"Hitne mere su efikasne ali kratkotrajne, a dugoročna zaštita zahteva saradnju sa centrom za socijalni rad i sudovima, gde su, nažalost, česti zastoji i organizacioni problemi. To često traje i po nekoliko meseci", ukazuje naš sagovornik.
On takođe ističe i problem zloupotrebe ovih mera.
"Dovoljno je da neko prvi prijavi nasilje i on automatski dobija zaštitu, što može biti predmet zloupotrebe. Dakle, ni zakonski sistem nije savršen, i pored hitnosti koju zakon propisuje, u praksi ne funkcioniše kako treba", kaže advokat.
"Terapija nemoguća kod nasilnika"
Psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić napominje da smo po ovom pitanju "kao društvo jako zakazali", navodeći da živimo u dubokoj društvenoj krizi.
"Govor o građanskom ratu koji se pominje u medijima može biti opasan okidač za labilne ljude koji koriste takvu atmosferu kao opravdanje za nasilje", kaže Ćulafić.
Ona dalje objašnjava da patološka ljubomora i psihopatologija nasilnika otežavaju bilo kakav tretman.
Povezane vesti
"Ti ljudi nemaju empatiju, vrlo su egocentrični i posesivni. U patrijarhalnom sistemu gde žena važi kao vlasništvo muškarca, takva ponašanja dobijaju zeleno svetlo", ukazuje naša sagovornica.
Euronews Srbija
Ćulafić ima nedvosmisleno upozorenje za sve potencijalne žrtve.
"Ako osećate da ste životno ugroženi, prekinite kontakt, bežite ako sistem ne može da vas zaštiti. Iz groba vas niko neće izvući", dodaje.
Povezane vesti
Ona dodatno ukazuje na tešku psihičku traumu koju deca doživljavaju kada su svedoci ili žrtve nasilja.
"Kad čovek pokuša da se ubije posle ubistva dece, on ih zapravo i psihički ubija. Taj krug nasilja ostavlja trajne posledice", naglašava psihoterapeutkinja.
"Trpljenje je duboko usađeno u našu kulturu"
Marija Božić dalje naglašava još jednu duboku društvenu problematiku.
"Žene se u našoj kulturi uče da trpe i ćute, jer je porodica svetinja. U manjim sredinama žene se povlače, jer se plaše osuđujućih pogleda okoline. Više se boje šta će reći komšije i porodica nego udaraca nasilnika".
"Podrška okoline je presudna da žrtva shvati da nije kriva za nasilje koje joj se dešava i da se osnaži da prijavi nasilnika. To je prvi korak da se prekine taj toksični krug koji uništava celu porodicu,“ ističe Božić.
Advokat Ivošević ističe i unutrašnje probleme sistema, navodeći primer Centra za socijalni rad koji je neretko, kako anvodi, opterećen i nestručan.
"Postoje štrajkovi i problemi u organizaciji, zbog čega se čekaju izveštaji i odlagaju postupci. Ne mogu se postupci sprovesti bez aktivnog učestvovanja svih organa. Pravosuđe je reformisano, ali ne vidim da ide na bolje. Procedura jeste hitna po zakonu, ali u praksi nije. Postoje i zloupotrebe hitnih mera koje mogu imati teške posledice po porodicu", ističe advokat.
Euronews Srbija
S druge strane, Biljana Ćulafić ukazuje na da je važno razumeti da postoji ciklus nasilja, ali treba imati u vidu i psihološko stanje žrtava.
"Nasilje nije stalno izraženo, već ima krug – nasilnik maltretira, zatim dolazi faza 'medenog meseca' kada je mir, pa tenzije ponovo rastu. Žene prijave nasilje u proseku nakon 35 puta trpljenja, po svetskoj statistici. To pokazuje koliko je nasilje normalizovano u porodici, koliko žene imaju nisko samopouzdanje i nalaze se u zavisničkom odnosu“, objašnjava terapeutkinja.
Naposletku, sagovornici ističu da je prevencija moguća samo kroz široku društvenu promenu, pre svega misleći na osnaživanje žena, edukaciju svih aktera, reformu institucija i ukidanje patrijarhalnih obrazaca.
"Moramo shvatiti da nasilje nije lični problem žrtve, već društveni i sistemski. Svaki femicid je poraz svih nas i poziv na hitnu reakciju", zaključuje Marija Božić.
Detaljnu analizu naših sagovornika možete pogledati u videu ispod.
Komentari (0)