Navodnjavanje poljoprivrednih kultura: Kanal Čačak-Parmenac navodnjava površinu od 400 hektara

Kanal Čačak-Parmenac, odnosno sistem za navodnjavanje izgrađen je 1954. godine, danas pokriva oko 400 hektara između brane Parmenac i Ljubića, a voda se distribuira na zahtev potrošača, što omogućava efikasnije i racionalnije korišćenje resursa. Jedan je od najznačajnijih infrastrukturnih projekata za poljoprivredu u ovom kraju.

Hidro-melioracioni sistem Parmenac, nakon godinu dana od puštanja u rad, ima 86 korisnika, a do kraja godine očekuje se da se priključi i do 110 domaćinstava. 

"Ulaganje u infrastrukturu je uvek isplativo, iz razloga što možemo videti na ovom sistemu, koji pokriva za sada 380 hektara, 12 kilometara cevovoda, 142 hidranta, i zaista mislimo da je ovo odličan put i ovo proširenje, koje se nadamo da će biti vrlo brzo, kako bi svi korisnici ovde mogli zaista da budu zadovoljni", kaže Vladan Vrijević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

Poljoprivrednici bi sasvim sigurno imali velike gubitke da država i grad Čačak nisu krenuli zajednički u rekonstrukciju ovog sistema.

"Vodu uzimamo sa Zapadne Morave, sa brane na Parmencu, rekonstruisali smo kanal u dužini od 5,5 kilometara, izgradili smo četiri crpne stanice, izgradili smo mrežu vodovoda drugog i trećeg reda, dakle doveli smo vodu do svake parcele i to je prva faza", kaže Goran Puzović, direktor JVP "Srbijavode".

A da je ovaj jedinstveni sistem opravdao svoje postojanje, pokazuju i podaci da je na većini parcela koje koriste vodu iz kanala Čačak-Parmenac za zalivanje zasadžena već treća kultura.

"Ovo je,  idealno rešenje za navodnjavanje, pogotovo za ljude koji rade dve setve, na primer ovako, da može jer bez vode tu nema opstanaka biljci", kaže jedan od stanovnika tog kraja.

"Ovo nam je korisno prvo zato što su nam tu blizu parcele, drugo što konstantno imamo vodu, voda je topla što opet biljkama godi, tako da je ovo izvanredan sistem", dodaju i drugi. 

"Gajimo kupus, krompir, paradajz i papriku, delom i bostan. Sistem nam mnogo znači jer su uslovi za navodnjavanje bili loši, zato što su nam bunari bili slabi. Tako da je ovo baš dobra stvar", kažu korisnci .

Sistem za navodnjavanje prvi je u Srbiji koji je poluautomatizovan, što znači da svaki domaćin dobija svoj hidroključ. Trenutno se natapa 400 hektara plodne zemlje, a prema najavama nadležnih, posle proširenja očekuje se da će ta površina biti deset puta veća.