Slučaj donora sa genom za rak: Da li parovi u Srbiji koji se spremaju za VTO doniranim materijalom imaju razlog za brigu
Komentari15/12/2025
-18:48
Javnost je uznemirila vest da je anonimni donor sperme iz Danske, koji je nosilac retke genetske mutacije povezane sa povećanim rizikom od raka, učestvovao u začeću gotovo dve stotine dece širom sveta, od kojih su neka već preminula.
Danska Evropska banka sperme, koja je prodavala spermu, izjavila je "najdublje saučešće" porodicama koje su izgubile decu i priznala da je sperma korišćena za stvaranje previše beba u nekim zemljama.
Istraga otkrila da su deca rođena korišćenjem donorove sperme u Danskoj, Belgiji, Španiji, Grčkoj i Nemačkoj.
Sperma je takođe prodavana u Irsku, Poljsku, Albaniju i tzv. državu Kosovo, ali iz VTO postupaka nisu rođena deca. Osam žena iz Švedske su takođe podvrgavane vantelesnoj oplodnji spermom ovog donora u klinikama u inostranstvu, ali nije poznat broj dece rođen iz tih postupaka. Vlasti na Kipru, u Gruziji, Mađarskoj i Severnoj Makedoniji, gde je takođe isporučena sperma, nisu odgovorile na zahteve novinara da objave podatke.
Sperma je poticala od anonimnog muškarca koji je kao student bio plaćen za donaciju, počevši od 2005. godine. Njegova sperma korišćena je od strane žena tokom punih 17 godina.
"Crvena zastavica"
Dr Goran Čuturilo, šef Službe kliničke genetike u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, za Euronews Srbija kaže da je ovaj slučaj "crvena zastavica" i poziv da se regulativa još jednom preispita. Ipak, smatra da se na tu temu senzacionalistički izveštavalo.
Euronews Srbija
"Znamo da postoji neke manjkavosti, ali ne bih želeo da naše stavljanje ove teme u fokus obeshrabri parove koji idu putem asistirane reprodukcije, vantelesne oplodnje, pa i donorstva", istakao je naš sagovornik.
Povezane vesti
Ko može biti donor, a ko ne, odlučuje svaka od banaka reproduktivnog materijala, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima. Najčešće je reč o mladim osobama, starosti između 20 i 40 godina, koje su zdrave i nemaju psihička oboljenja, niti polnoprenosive bolesti.
"Što se tiče genetičkih analiza, one su opet različito u zakonodavstvima propisane. U većini njih nije izričito propisano da donori moraju da rade neka opsežna genetička ispitivanja. U praksi se najčešće to svede na analizu kariotipa", objašnjava dr Čuturilo.
Mutacija koja je detektovana kod donora iz Danske poznata je kao Li Fraumeni sindrom i nosi do 90 posto rizika od razvoja raka, posebno u detinjstvu, ali i raka dojke kasnije u životu.
On je bio zdrav i prošao sve preglede za donore, ali nije znao da je rođen sa mutacijom na genu TP53, koji ima ključnu ulogu u sprečavanju da ćelije tela postanu kancerogene.
Većina njegovog tela ne sadrži opasni oblik TP53, ali i do 20 posto njegove sperme sadrži mutaciju. Međutim, svako dete nastalo iz pogođene sperme imaće mutaciju u svakoj ćeliji svog tela.
"Analiza kariotipa ne može da pokaže tu mutaciju. Mi danas u genetici raspolažemo vrlo moćnim testovima i za pojedinačne gene i za hromozome, ali zakonodavstva ne predviđaju da se ti moćni i široki genetički testovi primenjuju kod donora. Ako bi to nekada bio slučaj i ako bi se to nekada radilo, opet ne bismo mogli potpuno isključiti pojavu mutacije kod buduće bebe, zato što jedan značajan deo mutacija nastaje u samom spermatozoidu koji se donira ili u samoj jajnoj ćeliji koja se donira. Što će reći da je donor zdrav, da nije nosilac nikakvih mutacija i kada mu uzmemo krv i uradimo ova široka testiranja, dobijemo potpuno normalne rezultate. Ali u toku sazrevanja te konkretne polne ćelije koju on donira desi se mutacija. To nije moguće utvrditi preventivnim ispitivanjem donora", naglašava dr Čuturilo.
"Ovakve vesti nam nisu vetar u leđa"
Parovi u Srbiji od 2022. godine mogu da se prijave za biomedicinski potpomognutu oplodnju reproduktivnim ćelijama donora, koje se uvoze iz Danske, Španije i Češke.
profimedia/JENS KALAENE/AFP
Povezane vesti
Međutim, Srbija nije sarađivala sa Evropskom bankom sperme koja je prodavala uzorke danskog donora.
Slučaj je nedavno komentarisala doktorka Dragana Bojović Jović iz klinike "Narodni front" koja je podsetila da Zakon o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom u Srbiji omogućava samo jednog donora po jednoj ženi, što znači da pravo na genetski materijal tog muškarca ima samo jedan bračni par ili žena.
Doktorka je poručila roditeljima koji se spremaju za ovakvu proceduru da im klinike nude opsežnu procenu kvaliteta reproduktivnog materijala i da ne treba da brinu.
Povezane vesti
"To je na neki način u vrsta umetnosti kada birate donora. U tom moru informacija koje vam daje banka sperme gde imate mogućnost da vidite kakvi su roditelji, preci, tu imate dugogodišnji klinički materijal gde možete da vidite da li se neka bolest ispoljila. Mnogo detalja koje mi upućujemo banci - od toga da li je donor pušač, da li je fertilan. Jako su važni i humani papiloma virusi", navela je ona.
Prema pisanju Tanjuga, koordinatorka izvoza darovanih reproduktivnih ćelija Nevena Đurđević rekla je da je neophodno svakog donora reproduktivnih materijala genetski testirati pre nego što pristupi doniranju kako bi se sa sigurnošću znalo da taj donor neće imati pozitivan nalaz na najzastupljenije bolesti u svetu.
"Što se tiče banke iz Španije mi kontrolišemo svakog donora da li je psihički i fizički zdrav. Mi garantujemo te uzorke time što ćemo uraditi bezbroj analiza kako seroloških, psiholoških, androloških tako i genetičko testiranje koje radimo svakom donoru", izjavila je ona.
Yuichi YAMAZAKI / AFP / Profimedia
Oglasila se i Dragana Krstić iz udruženja "Šansa za roditeljstvo" koja je rekla da Evropska banka sperme u Danskoj nikada nije uvozila za Srbiju i da roditelji ne treba da brinu.
"Ovo nisu dobre vesti jer unosi dozu straha ljudima koji se odluče na donaciju, ali najvažnije je genetsko ispitivanje donora. Ljudi idu na donaciju samo onda kada je to potrebno i kada je to jedina mogućnost da postanu roditelji i ovakve vesti nam nisu vetar u leđa", navela je ona za K1 televiziju.
Svaki šesti par ima problem sa sterilitetom
Dr Goran Čuturilo smatra da bi ovakvi slučajevi u budućnosti mogli da se preduprede otvaranjem Evropskog registra donora, što je nedavno predložila Belgija, ali je dodao da u međuvremenu, parovi koji se odlučuju na začeće uz pomoć doniranog materijala, ne treba da budu u bilo kakvoj povećanoj brizi.
"Danas imamo situaciju da je tri procenta Evropske unije začeto vantelesnom oplodnjom. Nisu, naravno, svi iz donorstva, većina nije, ali jesu vantelesnom oplodnjom i mi to smatramo bezbednim načinom ostvarivanja potomstva. Gotovo 15 posto parova ima problem sa reprodukcijom. Znači, svaki šesti par, to su veliki procenti. Tačno je da mi ne možemo garantovati stoprocentno zdravo potomstvo nikome, baš zato što se sa genetičkog aspekta, mutacije mogu desiti ne kod donora, ne kod biološkog roditelja, nego u samoj ćeliji. Muškarac ima milione spermatozoida, desetine hiljada jajnih ćelija, i mi ne znamo koji će u prirodnom začeću ući u oplodnju - da li je onaj sa mutacijom ili bez mutacije.
Isto tako i kod donora ne postoji način da mi ispitamo konkretan spermatozoid ili konkretnu jajnu ćeliju. Tu stoji neki rezidualni rizik za probleme, ali ti rizici su ipak mnogo manji od verovatnoće za dobar uspeh asistirane reprodukcije", zaključuje naš sagovornik.
Više o ovoj temi pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)