Prvi korak ka novom načinu lečenja neplodnosti: Naučnici napravili funkcionalne jajne ćelije od ćelija kože
Komentari
01/10/2025
-11:56
Naučnici su prvi put uspeli da stvore ljudske jajne ćelije sposobne za oplođavanje i to koristeći ćelije kože.
Postupak, koji bi u budućnosti mogao da proširi listu dostupnih terapija za lečenje neplodnosti, podrazumevao je uzimanje jedra iz obične ćelije ljudske kože, koje sadrži većinu DNK informacija, a zatim prebacivanje u jajnu ćeliju donora, kojoj je prethodno uklonjeno njeno jedro.
Na taj način istraživači su proizveli 82 funkcionalna ljudska oocita, odnosno jajne ćelije, koje su potom oplođene u laboratorijskim uslovima, objavljeno je u časopisu Nature Communications.
Ipak, do primene ovog postupka u lečenju neplodnosti mogla bi da prođe najmanje jedna decenija, navodi dr Paula Amato, koautorka studije i profesorka akušerstva i ginekologije na Medicinskom fakultetu OHSU.
"Ovo bi omogućilo starijim ženama, ili ženama koje nemaju jajne ćelije iz bilo kog razloga (npr. nakon lečenja raka), da dobiju dete koje nosi njihovu genetiku. Pored toga, ovo bi omogućilo istopolnim parovima (npr. dva muškarca) da imaju dete genetski povezano sa oba partnera", rekla je Amato za CNN.
Glavni izazov za istraživače bio je da osiguraju da reprogramirana jajna ćelija ima pravi broj hromozoma: polne ćelije, odnosno spermatozoidi i jajne ćelije, imaju po 23 hromozoma, polovinu od 46 prisutnih u običnim ljudskim ćelijama, poput ćelija kože.
Tim, sa sedištem pretežno na Univerzitetu za zdravlje i nauku Oregona (OHSU) u Portlandu, razvio je metodu uklanjanja viška hromozoma oponašajući prirodnu deobu ćelija, ostavljajući funkcionalnu jajnu ćeliju. Proces su nazvali "mitomejoza".
Povezane vesti
Međutim, manje od devet posto jajnih ćelija stvorenih tokom studije dostiglo je stadijum blastociste, što odgovara petom ili šestom danu posle oplodnje. To je period kada se embrioni obično prenose u matericu tokom postupka vantelesne oplodnje.
Pored toga, Amato je objasnila da su svi nastali embrioni bili hromosomski abnormalni, bilo zbog pogrešnog ukupnog broja hromozoma, bilo zbog nedostatka jednog hromozoma iz para. Očekivalo se da ti embrioni ne bi doveli do rađanja zdravih beba i da bi verovatno svi prerano prestali da se razvijaju.
Autori studije ističu da je potrebno obimno dodatno istraživanje kako bi tehnika postala sigurna i efikasna pre nego što se primeni u klinikama. Konkretno, potrebno je bolje razumeti kako se hromozomi spajaju i razdvajaju kako bi se stvorile jajne ćelije sa tačnim brojem hromozoma.
Čak i u prirodnoj reprodukciji, samo oko trećina embriona dostigne stadijum blastociste, napomenuo je koautor studije Šukrat Mitalipov, direktor Centra za terapiju embrionalnih ćelija i gena OHSU, u saopštenju za medije.
profimedia/JENS KALAENE/AFP
"U ovom stadijumu ovo ostaje samo dokaz koncepta i potrebno je dalje istraživanje kako bi se osigurala efikasnost i bezbednost pre buduće kliničke primene", navodi studija.
"Važan početak"
Drugi stručnjaci u oblasti, poput Amander Klark, profesorke molekularne, ćelijske i razvojne biologije na Univerzitetu Kalifornija, Los Anđeles, takođe su oprezno optimistični. Klark, koja nije učestvovala u istraživanju, rekla je da je, iako impresivan napredak, tehnologija u trenutnom obliku neprimenljiva kao tretman neplodnosti.
"Svi embrioni su bili genetski abnormalni. Stoga ovaj pristup ne bi mogao i ne bi smeo, biti primenjivan u VTO laboratoriji dok se tehnički ne unapredi“, rekla je Klark, koja je takođe direktorica UCLA Centra za reproduktivnu nauku, zdravlje i obrazovanje.
Povezane vesti
Ipak, budući da milioni žena pate od primarne insuficijencije jajnika, kada jajnici proizvode vrlo malo jajnih ćelija ili kada jajne ćelije dobijene u VTO postupku ne funkcionišu, Klark smatra da je pristup iz nove studije "važan početak".
"Da bi se ovim ženama omogućilo da zasnuju ili prošire porodicu, biće potrebni transformativni medicinski tretmani, jer restaurativna reproduktivna medicina neće biti dovoljna, a VTO dostiže svoje limite u lečenju ovih oblika neplodnosti", objasnila je Klark u imejlu.
Tim istraživača koristio je tehniku nuklearne transplantacije somatskih ćelija, koja je poznata po tome što je korišćena za kloniranje ovce Doli 1997. godine. U tom slučaju stvoren je genetički identičan primerak jednog roditelja.
Ljudsko reproduktivno kloniranje, odnosno stvaranje "kopije" osobe sa istim genetskim materijalom, zabranjeno je u mnogim zemljama.
U novom istraživanju nastali su embrioni sa hromozomima dobijenim od oba roditelja, ali budući da je tehnika transplantacije jedra somatskih ćelija povezana sa kloniranjem, Klark napominje da će "regulatorne prepreke za prelazak ove tehnologije u kliničku praksu biti velike“.
Komentari (0)