Eksplozivna praznična "zabava" sa opasnim ishodom: Deca i životinje među najugroženijima, a kazna za upotrebu "paprena"
Komentari
31/12/2025
-21:00
Tokom novogodišnjih i božićnih praznika pirotehnika, poput petardi i vatrometa, često je deo slavlja. Ipak, ono što mnogi doživljavaju kao zabavu može lako postati ozbiljna opasnost po zdravlje i život ljudi. Stručnjaci i nadležne službe godinama upozoravaju da petarde nisu igračke i da njihova nepravilna upotreba može dovesti do teških povreda, trajnih oštećenja, pa čak i amputacija.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije posebno apeluje na građane da tokom praznika ne koriste petarde i sličnu pirotehniku, jer se svake godine beleži veliki broj povređenih, među kojima je značajan broj dece. U periodu od 25. decembra 2024. do 13. januara 2025. godine u Srbiji je zabeleženo 45 osoba povređenih usled upotrebe pirotehnike, od čega je 26 dece, dok je 15 osoba zadobilo teške telesne povrede.
Povrede najčešće uključuju opekotine ruku i lica, oštećenje vida, ali i druge ozbiljne posledice koje mogu ostaviti trajne posledice po zdravlje. MUP podseća da je zakonom zabranjena prodaja pirotehničkih proizvoda maloletnicima, ali da se uprkos tome takva sredstva i dalje koriste bez odgovarajuće obuke ili nadzora.
Alexander Reka / Zuma Press / Profimedia
Stručnjaci upozoravaju da je dovoljan samo jedan trenutak nepažnje da slavlje preraste u tragediju, zbog čega apeluju da se praznici obeležavaju bez bacanja petardi i drugih eksplozivnih sredstava. Kazne za nepropisnu upotrebu pirotehnike kreću se od 50.000 do 100.000 dinara, a tokom intenzivnih prazničnih perioda pojačana je i kontrola prodaje i upotrebe ovih sredstava.
Bez obzira na tradiciju ili običaje, bezbednost mora biti prioritet – nijedna proslava nije vredna narušenog zdravlja, gubitka vida ili invaliditeta nastalog zbog nepažljive upotrebe pirotehnike.
Dr Lazar Milić, specijalizant dečje hirurgije sa Univerzitetske dečje klinike, za Euronews Srbija objašnjava koje su sve opasnosti povezane sa upotrebom petardi.
"Iako nemamo zvaničnu statistiku, procenjuje se da između 15. decembra i 15. januara bude i do 150 povređene dece. Srećom, većina su lakše povrede, ali nije zanemarljiv broj slučajeva koji zahtevaju ozbiljnije lečenje", kaže dr Milić.
Povezane vesti
Najčešće povrede zahvataju šake, lice – posebno oči – slušni aparat, vrat, ali i genitalije, u situacijama kada deca ubacuju petarde u džepove.
"Šaka je najčešće povređena jer je u neposrednom kontaktu sa eksplozivom. Bogata je krvnim sudovima, tetivama i nervima, a siromašna zaštitnim masnim tkivom, što dovodi do težih posledica. Deca refleksno zatvore šaku u trenutku eksplozije, što dodatno pogoršava povredu", objašnjava dr Milić.
Posebno je opasno kada deca pokušavaju da ponovo zapale petarde koje prethodno nisu eksplodirale. U tim situacijama dolazi do trenutne eksplozije i teških povreda, upozorava lekar.
Mehanizam povređivanja, kako navodi, predstavlja kombinaciju mehaničke sile eksplozije, toplotne energije i hemijskog dejstva baruta.
"Prošle godine imali smo tri pacijenta koji su ostali bez jednog ili više prstiju šake i praktično postali invalidi do kraja života. Kada dođe do traumatske amputacije prsta, mogućnost reimplantacije gotovo da ne postoji", ističe dr Milić.
Gubitak palca posebno je ozbiljan, jer on nosi oko 50 odsto ukupne funkcije šake, utiče na svakodnevne aktivnosti, bavljenje sportom, ali i na psihološko stanje deteta.
Euronews Srbija
U slučaju povrede, lekar savetuje da se rana ispere čistom vodom, po potrebi upotrebi antiseptik, ali nikako ne treba stavljati meleme iz kućne apoteke, led, niti detetu davati hranu i piće pre dolaska u bolnicu. Sve povrede, čak i one koje na prvi pogled deluju bezazleno, potrebno je odmah pregledati.
Povezane vesti
Najčešći uzrast povređene dece je između 10 i 15 godina, a povrede se uglavnom dešavaju u školskim dvorištima ili u okolini škole, u trenucima kada roditeljski nadzor izostaje.
"Važno je da roditelji budu svesni opasnosti i da deca koriste pirotehniku isključivo uz nadzor odraslih. Samo tako možemo sprečiti tragedije i teške povrede", zaključuje dr Milić.
Tiha žrtva praznične buke – životinje
Poseban problem predstavlja i uticaj pirotehnike na životinje. Veterinari i udruženja za zaštitu životinja upozoravaju da glasni i iznenadni zvuci eksplozija kod pasa i mačaka izazivaju snažan stres, paniku i dezorijentaciju. Tokom praznika beleži se povećan broj slučajeva u kojima se kućni ljubimci otrgnu, pobegnu od kuće ili dožive zdravstvene komplikacije izazvane strahom.
Na tu temu za Euronews Srbija govorio je veterinar dr Vladimir Pavlović koji preporučuje smeštanje ljubimaca na tiho mesto. Psi imaju osetljiviji sluh od ljudi, pa buka može izazvati strah i fobije.
Euronews
"Postoje lekovi koji se mogu koristiti u tim situacijama, i mi to nekada preporučujemo, ali ljudi to obično rade na svoju ruku. Moj savet je konsultovati se oko izbora leka i doziranja da bismo dobili efekat koji hoćemo da postignemo", kaže on.
Skretanje pažnje igrom ili hranom može pomoći kod nekih pasa, ali ne kod svih – posebno ako je fobija već razvijena. U takvim slučajevima, hemijska podrška je često neophodna, dok je dresura dugotrajan proces koji ne garantuje uspeh kod svakog ljubimca.
Prema podacima udruženja za zaštitu životinja, tokom novogodišnjih praznika višestruko raste broj prijava nestalih pasa, dok veterinari beleže povećan broj intervencija zbog ubrzanog rada srca, povreda nastalih u paničnom ponašanju i pogoršanja hroničnih bolesti.
Posebno su ugrožene napuštene životinje, koje nemaju sklonište ni zaštitu od buke, ali i divlje životinje u urbanim sredinama, koje mogu stradati usled dezorijentacije i bekstva na saobraćajnice.
Euronews Srbija
Nadležne institucije, lekari i veterinari saglasni su u jednom – praznici se mogu slaviti i bez upotrebe petardi. Jedan trenutak nepažnje može dovesti do trajnih posledica, kako za ljude, tako i za životinje koje ne mogu da se zaštite od buke i straha.
Poruka je jasna: nijedna proslava nije vredna izgubljenog zdravlja, straha dece ili patnje životinja.
Komentari (0)