Šta se krije iza otmice pet stranaca u Beogradu: Roskić i Milović otkrili kako su kidnaperi napravili ključnu grešku

Javnost u Srbiji uznemirila je vest o hapšenju trojice muškaraca osumnjičenih da su 26. avgusta u centru Beograda oteli petoricu stranih državljana - trojicu državljana Turske i dvojicu državljana Avganistana. Prema sumnjama istražnih organa, oteti muškarci potom su odvedeni u vikendicu na području opštine Vladimirci, gde su navodno fizički i psihički zlostavljani, dok je za njihovo oslobađanje traženo 30.000 evra. Policija je uspela da ih pronađe i oslobodi, a osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati, dok bi istraga trebalo da rasvetli sve okolnosti ovog slučaja, uključujući motive otmice, način na koji su žrtve odabrane i eventualne veze osumnjičenih sa širom kriminalnom mrežom.

O slučaju su za Euronews Srbija govorili advokat i nekadašnji načelnik BIA Radiša Roskić i penzionisani pukovnik policije Milan Milović.

Sagovornici su analizirali kako ovakva otmica može biti izvedena usred Beograda, na koji način kriminalne grupe biraju svoje mete, ali i šta policiji omogućava da relativno brzo locira žrtve i osumnjičene. Posebno pitanje je da li je reč o izolovanom slučaju ili događaju koji ukazuje na postojanje organizovanije kriminalne strukture koja deluje na teritoriji Srbije. 

Roskić ocenjuje da okolnosti ovog slučaja ukazuju na elemente klasične otmice iz koristoljublja, ali da će istraga pokazati kako su osumnjičeni odabrali upravo ove žrtve.

"Krivično delo otmice je kao takvo predviđeno u svim savremenim krivičnim zakonodavstvima, a to proizilazi iz činjenice da se radi o klasičnom krivičnom delu koje se vrši iz koristoljublja. Svi ovi elementi zapravo postoje i u ovom slučaju. Strani državljani su žrtve, ali jedan kidnaper, prema zvaničnom saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, je takođe strani državljanin, Bosne i Hercegovine", kaže on.

Kada je reč o mestu na kojem su žrtve presretnute, Roskić posebnu pažnju skreće na lokaciju u centru Beograda i njeno neposredno okruženje.

"Kidnapovanje, otmica, dogodilo se u centru grada, ne slučajno, u ulici Gavrila Principa u neposrednoj blizini autobuske stanice, praktično na lokaciji koju inače kolokvijalno zovu Avganistanskim parkom. To je mesto gde se veliki broj izbeglica, po raznim osnovama nalazi, i gde kidnaperi mogu na odgovarajući način da tipuju svoje žrtve. Da je u pitanju koristoljublje, najbolje svedoči činjenica koja proizilazi iz ove sumnje, koja je navedena takođe u zvaničnom saopštenju, da je za otkup, dakle za puštanje žrtava na slobodu, zahtevano 30.000 evra", priča on.

Osvrnuo se i na činjenicu da su žrtve nakon otmice odvedene van Beograda, na područje opštine Vladimirci.

Euronews

"Veoma je blizu mogućim izlazima iz grada. Zbog čega je pronađena vikendica u kojoj su žrtve bile sklonjene? Između ostalog i zbog toga što je granica sa Bosnom i Hercegovinom veoma, veoma blizu. Policija je uradila i izvršila i završila izvanredan posao. U ovu akciju su, prema raspoloživim saznanjima, bili uključeni i pripadnici Uprave za borbu protiv terorizma. Sasvim sigurno je digitalna forenzika bila osnov za lociranje i za preduzimanje ovih mera za lišenje slobode. Ono što valja znati je da ovo nije nikakav specifičan krivično-pravni događaj", navodi Roskić.

Govoreći o širem kontekstu ovakvih krivičnih dela, Roskić kaže da se ona ne vezuju isključivo za jednu zemlju ili određenu grupu žrtava: "Da li su žrtve domaći ili strani državljani, svedoci smo da se ova krivična dela u ovakvom obimu događaju i imaju nekakav kontinuitet, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i u svim zemljama sveta. Ono što je fascinantno je postojeća ogromna kriminalna količina. Izvršioci su učinili sve da dođu do žrtava. Tri turska državljana i dvojica drugih državljana unapred su određeni kao moguće žrtve i kao žrtve zbog toga što su izvršioci procenili da eventualno mogu naplatiti tu naknadu".

Milović je najpre ukazao na različite motive zbog kojih ljudi mogu biti oteti, ali i na promene u načinu izvršenja ovih krivičnih dela u odnosu na period od pre 15 ili 20 godina.

"Prvo pohvaliti rad bezbednosnih službi koje su odmah evidentirale ko bi mogao da bude pronađen, i izvršioce i žrtve. A naši građani bi trebalo da znaju zašto se ljudi otimaju. Postoji više motiva. Ljudi mogu biti oteti zbog naplate nekog starog duga, mogu biti oteti zbog traženja otkupa, mogu biti oteti iz političkih razloga, iz terorističkih, radi držanja u nekom robovlasničkom stanju, radi seksualne eksploatacije, raznih ucena političkih", kaže on.

Milović ističe da savremene tehnologije značajno menjaju način na koji se otmice planiraju, ali i mogućnosti policije da ih rasvetli.

"Ono što je specifično, otmice i način na koji su se otmice vršile pre 15-20 godina i otmice koje se danas vrše su jako malo slične. Danas je bez jake logistike i bez izuzetno dobrog poznavanja digitalne komunikacije i digitalne forenzike, nemoguće sakriti bilo koga i nemoguće je komunicirati sa prijateljima i rodbinom lica koje je oteto, da bi se dobio neki novac ili neki politički ustupak ili neka teroristička pretnja", objašnjava on.

Govoreći o konkretnom slučaju u Beogradu, Milović ocenjuje da način na koji je otmica izvedena ukazuje na određeni nivo neorganizovanosti, dok istovremeno upozorava na složenije oblike kriminala koji bi mogli predstavljati izazov u budućnosti.

Prema njegovim rečima, mnogo ozbiljniji problem mogli bi da predstavljaju slučajevi u kojima su nalogodavci, izvršioci i oni koji raspolažu novcem fizički udaljeni jedni od drugih.

"Ono što je zabrinjavajuće i što će biti u Srbiji evidentno u narednim godinama su otmice i ucene i pravljenje afera nad vlasnicima velikih korporacija, i domaćim i stranim državljanima u Srbiji. U narednom periodu otmica može da se ostvari i kada organizator nije tu. Recimo, organizator bude u Parizu, logistika je u Beogradu, onaj ko plaća je u Njujorku", priča on.

Milović navodi da u takvim slučajevima učesnici kriminalnog lanca ne moraju međusobno da se poznaju, dok se novac može usmeravati preko računa u različitim državama.

"Postoji međunarodna saradnja i ja potencijalnim otmičarima nikada ne bih savetovao da vrše bilo kakve akcije na destabilizaciji finansijskog i privrednog sistema Srbije, jer Srbija ima međunarodnu saradnju i sa Interpolom i sa Eurojustom i sa svim službama u okruženju i u svetu i sada je nemoguće da se sakrije".

Roskić je ukazao na nekoliko okolnosti koje, prema njegovoj proceni, govore u prilog tome da je reč o grupi koja nije imala naročito sofisticiran način delovanja.

"Ovo je individualni akt. Svaka otmica zapravo ima taj karakter individualizma. Ovde je nivo amaterizma, ovo je nemoguće sakriti", kaže on.

Milović je istakao da policija u slučajevima otmica postupa po istim principima, bez obzira na državljanstvo žrtava, dok će savremene tehnologije imati sve veću ulogu u njihovom rasvetljavanju.

"Ustavom je zagarantovana sloboda i pravo svakog građanina Srbije. Policija postupa apsolutno isto u svakom slučaju otmice. Ono što će u budućnosti biti dominantno u radu službe bezbednosti u otkrivanju otmica je digitalna forenzika, IT komunikacija, digitalna komunikacija, internet, veštačka inteligencija", kaže on.

Upozorava da kriminalne grupe i terorističke organizacije već koriste nove tehnologije, zbog čega bezbednosne službe moraju da prate njihov razvoj i primenu.

"U svetu postoje čak angažovanja veštačke inteligencije od strane narkokartela i od strane nekih terorističkih organizacija kako da vrše krivična dela. Ukoliko mi ne pratimo naučno-tehnološka dostignuća, ne pratimo veštačku inteligenciju, mi nećemo moći ništa da uradimo. Ali, pratimo".

Govoreći o tehnološkom razvoju u Srbiji, Milović je kao primer naveo i najavljenu proizvodnju dronova.

"U Srbiji će uskoro biti otvorena i Elbit fabrika dronova. To će biti najveća fabrika u Evropi namenske industrije za taj vid proizvodnje, borbeni dronovi, i to je isto korišćenje veštačke inteligencije, korišćenje najsavremenijih softvera, čipova, i to će Srbiju staviti u sam vrh zemalja koje proizvode sredstva koja koriste veštačku inteligenciju", kaže Milović.

Na dodatno pojašnjenje šta digitalna forenzika konkretno podrazumeva, naveo je niz tragova koji mogu pomoći istražiteljima da rekonstruišu kretanje i komunikaciju osumnjičenih.

"Veštačenje telefona, veštačenje internet pretraživača, s kim ste komunicirali, bazne stanice, kuda ste se kretali, pregled video kamera. Nemoguće je da čovek nešto radi, a da ne ostavi negde digitalni trag za sobom", ističe Milović.

Euronews Srbija

Smatra da video-nadzor predstavlja važan bezbednosni alat, uprkos rezervama koje građani ponekad imaju prema širokoj upotrebi kamera.

Roskić ocenjuje da je slučaj otmice pet stranih državljana u Beogradu izuzetno redak, ali da ne predstavlja pokazatelj da je bezbednost u prestonici na niskom nivou.

"Otmice su krivična dela koja se događaju uvek i svuda. One se ne mogu eliminisati iz prostog razloga što je osnova koristoljublje. Otmičara je uvek bilo i uvek će ih biti, ali u uslovima u kojima mi živimo, ovo je jedan zaista izuzetno redak slučaj", kaže.

On je istakao i značaj Službe za borbu protiv terorizma u praćenju migrantskih tokova zbog mogućih bezbednosnih rizika.

Šta su sve Radiša Roskić i Milan Milović rekli o otmici, reakciji policije i bezbednosti u Beogradu, pogledajte u celom gostovanju u videu iznad