Petrovići zapalili sveće na mestu pogibije svoje dece: "Sanjala sam ih non-stop, sada ne mogu"

Pre 23 godine, 1. maja, četrdeset četvoro civila, srpske i albanske nacionalnosti, poginuli su kada je NATO projektil pogodio autobus "Niš ekspresa" koji se kretao od Niša ka Prištini. Među stradalima su bili i brat i sestra Marija i Nikola Petrović sa bakom Smiljanom. Marijini i Nikolini roditelji, koji žive u Gračanici, danas su prvi put zapalili sveće na mestu pogibije svoje dece.

Za pogibiju svoje dece, Zorica Petrović je saznala preko radija, a Dragiša, koji je tih dana bio van Gračanice, tek posle šest dana.

"Čekali su mene da ja taj dan odem u Prištinu da ih identifikujem. Ja sam ih prepoznao. Majku sam prepoznao odmah, a decu sam prepoznao po lančićima, jer Nikola je imao lanče, a Marija je imala krstić", rekao je za Euronews Srbija Dragiša Petrović, otac stradalih Marije i Nikole.

Njihova majka Zorica žali što ih ona nije videla i kaže da će "tu želju odneti u grob". 

Euronews/Vladislav Ćup

Nikola i Marija sahranjeni su u istom kovčegu sa bakom Smiljanom, sa kojom su i stradali. Nikola je trebalo da napuni 17 godina, a Marija 15.

"Prvog maja su stradali, a 7. maja mu je bio rođendan. I onda dok se sve to završilo, baš na taj dan, umesto da slavi rođendan, oni su sahranjeni na taj dan. Za pet dana nije mogao da dočeka da proslavi sa društvom", navodi Dragiša.

On i Zorica sami i u tišini, obilaze grobove najmilijih. Kako kažu, to će činiti dok ih snaga drži. "Kada ne budemo mogli, ostaće sami, neće da ima ko da ih obiđe više. To će da zaraste u korov i tako ima da bude", dodao je.

U kući Petrovića radost više ne postoji. Dragiša priča da je najteže kada su praznici poput Božića ili Uskrsa, kao i kada dođu rođendani stradalih Marije i Nikole.

Euronews/Vladislav Ćup

"Ali više su suze prestale da kaplju. Sada ih i ne sanjam. Ja sam ih sanjala non-stop, a sada ne mogu. Ali ipak kada znam gde su, ipak mi je nešto lakše. Znam kada odem na groblje, znam da su im kosti tu, a ima puno ljudi što ne znaju, što nisu sahranili svoje, svoju familiju i tragaju i dan danas", ističe Zorica.

Ništa i niko ne može da vrati Mariju i Nikolu i još dvanaestoro dece koja su stradala tog dana na Lužanskom mostu.

"Ja krivim NATO, jer autobusi nisu bili vojni objekti, to je civilno, oni su znali lepo da tu ima civila. Ja bih voleo ovo da vidi svet, da znaju tačno taj ko je to uradio, ko je gađao taj autobus. Tačno da zna da je 1. maja 1999. godine ubio moju decu, sina, ćerku i majku", kaže Dragiša.

Na mestu gde je pogođen autobus pun civila, opština Podujevo je pre dve godine podigla spomen ploču. Na njoj je 31 ime stradalih Albanaca, dok je trinaestoro Srba, pod rednim brojem 32, obeleženo sa tri tačke. Zbog toga je rana još bolnija, kažu Zorica i Dragiša, koji su tek posle posle 23 godine, zajedno sa ekipom Euronews Srbije, zapalili sveće na mestu pogibije svoje dece.