Posle ukidanja pritvora Igoru Miloševiću ponovo otvorena stara pitanja: Šta kad višestruki sliovatelj izađe na slobodu?

Više je pitanja nego dobijenih odgovora nakon što je slučaj Igora Miloševića (45), serijskog silovatelja i višestrukog povratnika, u septembru prošle godine dospeo u javnost. Priča o njemu od juče je ponovo aktuelna jer se on, nakon što završio u pritvoru zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke koja je sa njim radila intervju prošle godine, od juče ponovo slobodan.

Naime, intervju koji je Milošević dao prošle godine uznemirio je javnost u Srbiji, zbog čega je praćen svaki njegov korak, a njegove fotografije su objavljivane svakodnevno na društvenim mrežama.

Slučaj se razvijao tako što je Milošević, deset dana nakon što je izašao iz zatvora, ponovo priveden 30. septembra, i to zbog ugrožavanja sigurnosti novinarke koja je sa njim radila intervju. 

Dan nakon hapšenja Milošević je saslušan u tužilaštvu i on je tada negirao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, ali uprokos tome određen mu je pritvor u kojem se nalazio do juče.

Iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva raegovali su nakon što mu je pritvor ukinut i najavili su žalbu na poslednju odluku suda. Inače, iz tužilaštva navode da su tokom postupka Miloševiću određena dva psihijatrijska veštačenja, a komisije veštaka su utvrdile da je Milošević uračunljiv i da nije neophodna mera lečenja.

Šta se dešava kada prestupnik izađe na slobodu?

Stučnjaci smatraju da pitanje oko toga šta se dešava kada prestupnik odslužni kaznu i kada se nađe na slobodi nije ni malo jednostavno.

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije rekla je ranije za Euronews centar, kada je javnost bila uznemirena, da je MIlošević višestruki povratik i da to izaziva određen strah. "Pitanje je kada se izdrži kazna šta onda sa licem koje izađe na slobodu", kazala je ona.

Kako je rekla, jedan od načina da se prevenira silovanje ili da se lakše otkriju počinici je da se silovatelji nakon izlaska iz zatvora stavljaju pod nadzor, i da imaju obavezu da se javljaju policijskoj stanici i upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Psiholog i novinar Dragan Ilić rekao je takođe za Euronews centar da je ovo pitanje kompeksno i izazov za sve - od samog prestupnika do društva u kojem se nalazi ali i države.

"Radi se o čoveku koji je bio osuđen za neke strašne stvari, nakon čega je završio u zatovru i odslužio kaznu. Sve ostalo znači da postoje mnogi izazovi sa kojima i mi kao društvo, ali i same instuticije, treba da se suoče sa tim. Glavno pitanje je koliko su ovakvi ljudi spremni da se socijalizuju. Za teška krivična dela svuda u svetu postoji jedan proces vraćanja u društvo", rekao je on.

Kakav je aktuleni zakonski okvir u Srbiji?

Da osuđenik u Srbiji nakon što izađe na slobodu prlazi kroz određeni proces piotrdili su ranije iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija gde su za Euronews Srbija naveli da priprema za otpust osuđenika počinje već prvog dana kad on stupi na izdržavanje kazne. Kako su objasnili, za svako osuđeno lice tada se izrađuje individualizovani plan tretmana jer je cilj, kako kažu, da se "poboljšaju delovi ličnosti koji su ga doveli do krivičnih dela". 

"Osuđenicima se pomaže da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, smeštaj i posao. Iz tog razloga ih upućujemo na pomoć i podršku koju mogu da dobiju u nadležnim institucijama - policijskim upravama, Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nadležnim centrima za socijalni rad, filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prihvatilištima za odrasle, Crvenom krstu", objasnili su tada iz Uprave.

Što se tiče počinioca krivičnih dela protiv polnih sloboda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija je uz podršku Saveta Evrope izradila sepcijalizovan program za rad sa ovim prestupnicima i kako su rekli, taj program je u fazi uvođenja i standarizovanja u svim zavodima. Naveli su i da na poboljšanju tretmana ovih osuđenika takođe sarađuju i sa nevladinim sektorom i državnim instiucijama.

"Pre početka tretmana seksualni prestupnici se dobrovoljno uključuju u realizaciju tretmana, znači samo ako oni to žele. Sva skorija istraživanja, u većoj meri rađena u SAD i Kanadi, pokazala su da tretmanski pristup ima veliki značaj. Stopa povrata kod seksualnih prestupnika koji su bili uključeni u specijalizovani tretman se razlikuje od istraživanja do istraživanja i kreće se u rasponu od 10 do 19 procenata osuđenih koji su bili učesnici specijalizovanih programa, a kod osuđenih koji nisu bili uključeni u tretman povrat se kreće od 27 do 40 procenata", kažu iz Uprave i navode da se ova istraživanja vezuju za različita krivična dela.

Iz Uprave takođe napominju  da seksualni prestupnici nisu specijalni povratnici (prestupnici koji vrše jedno isto krivično delo), već po pravilu vrše raznovrsna krivična dela.

"U najvećem broju slučajeva seksualni prestupnici su ranije osuđivani za imovinska krivična dela. Rizik je veći ukoliko je učinilac prethodno bio osuđen za neko delo protiv polne slobode, ali seksualni povratnici imaju veći broj ranijih osuda za određena imovinska dela u poređenju sa onima koji su učinili samo jedno krivično delo protiv polne slobode", naveli su.

Ipak, postavlja se pitanje da li je to dovoljno i da li možda rešenja treba potražiti u nekim drugim zemljama i njhovim praksama. Ponuđena rešenja su raznolika i kreću se u rasponu od uvođenja registra silovatelja, izmene zakonskih regulativa, do toga se pominje i nemačka praksa koja ovakvim ljudima namenjuje "preventivni pritvor" koji, prema oceni stručnjaka, može da bude i doživotan.

Kakva su rešenja u drugim zemljama?

U evropskim zemljama različiti su načini na koji se hvata u koštac sa ovim pitanjem. Na primer, nemačka praksa je takva da se svakom osuđeniku pomogne da jednom izađe – osim ako nije procenjen kao opasni psihopata. 

Ono što osuđene silovatelje "drži pod kontrolom" u Nemačkoj je "produženi pritvor" ili "preventivni pritvor" koji dolazi nakon zatvorske kazne. Prema pisanju DW-a, ovakav pritvor se može izreći za zločine protiv života, telesne nepovredivosti, lične slobode i seksualnog samoodređenja gde je zaprećena maksimalna kazna od barem deset godina zatvora, a izrečeno barem dve godine zatvora.

Po pravilu, takvi slučajevi završavaju u medijima, jer su posebno brutalni. Prema pisanju DW-a ovakav pritvor donosi i tešku moralnu dilemu – da li ljude treba stavljati pod ključ ne samo zbog nečega što su uradili, nego i zbog nečega što bi tek mogli da urade? Nemački zakon zbog toga podrazumeva da se jednom godišnje proverava da li je pritvorenik opasan po okolinu, da se pritvor jasno razlikuje od zatvora, kao i da se poboljšaju terapije.

Takođe, prema presudi Ustavnog suda, ovaj pritvor mora značajno da se razlikuje od zatvora. To znači da se izdržava u potpuno odvojenim blokovima ili ustanovama. Pritvorenici se nalaze u sobama poput malih apartmana, nose civilnu odeću i dan im nije strogo regulisan kao onaj koji je bio u zatvoru. Takođe, neophodan je odlazak na terapiju to jest, bez toga nema izlaska. Ukoliko pritvorenik sve to poštuje, velike su šanse da sud i veštaci procene da on više nije opasan za društvo. 

Ali, ni izlazak nije kraj. Po pravilu sledi petogodišnji nadzor gde bivši pritvorenik mora da živi na određenoj adresi, da prijavljuje ako noći negde drugde, da traži posao. Može mu se zabraniti da se približava određenim objektima, poput vrtića ili bazena. Ako prekrši pravila, vraća se nazad u pritvor.

Sa druge strane, kada je o Srbiji reč,podatke o osobama koje su osuđene u krivičnom postupku ima Ministarstvo unutrašnjih poslova i to je jedini uvid o tome ko je sve osuđivan zbog krivičnog dela silovanja, a nakon odsluženja kazne se nalazi na slobodi.

Milan Marinović poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu pidataka ličnosti rekao je za Euronews Srbija ranije da se po ovom pitanju, pored registra, može razmišljati o nemačkoj praksi.

"Može se razmišljati o tome. Tu treba voditi računa o svakom pojedinačnom slučaju i kada se tiče lica koja su osuđena i kada se tiče mera koja treba da se sprovedu", kaže on.