Kako se ponašati u slučaju manjih saobraćajnih nezgoda i čukanja: Pred vozačima su tri opcije za naplatu štete

Brza i pravilna reakcija su suštinski najvažnije kada dođe do saobraćajne nesreće na putu. Kod onih lakših, gde dođe to takozvanog "čukanja" i gde nema povređenih, važno je reagovati po propisu jer je ponašanje učesnika u saobraćaju u slučaju nesreće definisano zakonom i to sa ciljem da se spreče nova stradanja, obezbedi uviđaj i reguliše nastala šteta, kažu sagovornici Euronews Srbija.

Prema Zakonu o bezbednosti u sabraćaju član 7, stav 82, saobraćajna nezgoda je svaka "nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno ili je nastala materijalna šteta".

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja objašnjava za Euronews Srbija da naš zakon definiše "manji udes" kao saobraćajnu nezgodu u kojoj je nastala šteta koja ne prelazi iznos od 200.000 dinara i u kojoj niko nije povrđen. 

"Učesnici ovakve saobraćajne nezgode imaju na raspolaganju nekoliko mogućnosti. Prva je da od policije traže obavljanje uviđaja, druga je da popune Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, a treća je da se međusobno dogovore i naknade štetu na licu mesta", rekao je Okanović.

Na pitanje kako znati da li je materijalna šteta velika ili mala, kaže da za to upravo postoje nadležne organizacije kojima je to i posao.

Tanjug/video

"Učesnici saobraćajne nezgode najčešće ne mogu na licu mesta da procene da li je šteta manja ili veća od 200.000 dinara, i upravo zbog toga su osiguravajuće kompanije u obavezi da isplate štetu po Evropskom izveštaju i kada šteta prelazi iznos iznos od 200.000", rekao je.

Okanović navodi i da je najčeša i najveća greška koju učesnici u saboraćaju mogu da urade nakon što se nesreća desi, napuštanje lice mesta bez policijskog uviđaja i bez popunenjeng Evropskog izveštaja, uz obećanje štetnika da će naknadno platiti štetu.

"U najvećem broju slučajeva štetnik prevari oštećenog, a nakon napuštanja lica mesta je gotovo nemoguće naplatiti štetu redovnim putem", kaže on.

Kako treba postupiti kada dođe do lakše saobraćajne nesreće?

Okanović objašnjava da postoji desetak koraka koje učesnici nesreće prvo treba da preduzmu nakon što se ona desi.

"Najpre je potrebno da se uključe sva četiri žmigavca i da se obuče svetloodbojni prsluk. Nakon toga treba pažljivo izaći iz vozila i postaviti sigurnosni trougao iza mesta nezgode, i to najmanje 10 metara u naselju, 50 metara van naselja, i 100 metara na autoputu. Ukoliko je mesto nezgode na autoputu, treba odmah bezbedno da izvede putnike iz vozila na prostor van autoputa, odnosno van kolovoza. Nakon toga su u obavezi da fotografišu mesto mesto nezgode iz najmanje dva ugla, iz pravca kretanja i iz supronog pravca, kao i tragove na putu ukoliko postoje. Takođe, ukoliko postoji opasnost od nastanka nove saobraćajne nezgode ili ako se onemogućava ili usporava odvijanje saobraćaja, potrebno je pomeriti vozilo na bezbedno mesto radi nesmetanog odvijanja saobraćaja. Fotografisati izbliza oštećenja svih vozila, iz više uglova i pružiti svoje podatke ostalim učesnicima nezgode", kaže.

Dodaje i da kada se desi nezgoda i utvrdi da nema povređenih, vlasnik ili korisnik oštećenog vozila treba da izvrši takozvano snimanje štete na vozilu.

Tanjug/Rade Prelić

"Taj postupak može sprovesti kod osiguravajuće kompanije, što sa sobom nosi rizik pristrasnog postupanja službenika osiguranja, koji neretko idu za tim da neosnovano umanje vrednost štete. Druga mogućnost jeste da se snimanje štete poveri nepristrasnom stručnom licu tj. veštaku čije je područje rada procena štete na motornim vozilima. U toj opciji možete biti sigurniji da je šteta realno procenjena", objašnjava.

Šta je Evropski izveštaj  o saobraćajnoj nezgodi i šta on podrazumeva?

Nakon što se mesto nezgode najsigurnije obezbedi, Okanović kaže da onda učenici nesreće treba da se oduče za tri mogućnosti: da sačine Evropski izveštaj, zovu saobraćajnu policiju ili rešavanje štete međusobno, na licu mesta.

"Policijski uviđaj je svakako najsigurnija opcija, ali u tom slučaju učesnici rizikuju da čekaju uviđajnu ekipu duži vremenski period pošto su one po pravilu stalno angažovane. Osim što uviđajna ekipa može da se čeka i po nekoliko sati, problem je i čekanje zapisnika o uviđaju koji je neophodan za rešavanje štete pred osiguravajućom kompanijom, a koji zapisnik se u praksi prosečno čeka od 10 do 15 dana", kaže on.

Sa ovim se slaže i Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije koji navodi da zapravo su posledice nesreće te koje određuju kako pravilno treba postpiti.

"Ukoliko u nezgodi ima povređenih, obavezno je zvanje policije koja će na licu mesta uraditi uviđaj, u suprutnom postoje i druge opcije", kaže Ćirić.

Međutim, kada povređenih nema, a učenici nesreće se ne dogovoraju sami oko naknade Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je jedino rešenje. Prema  Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svi vozači motornih vozila, vlasnici polisa osiguranja od autoodgovornost su obavezeni da imaju bar jedan primerak. Reč je o standardanom obrazacu i koristi se u celoj Evropi, a takođe je validan umesto policijskog izveštaja. 

Okanović ga opisuje kao udobniju mogućnost, jer učesnici mogu veoma brzo da napuste lice mesta i nastave svojim putem.

"Problem je ovde taj što osiguravajuće kompanije neretko traže i dodatnu dokumentaciju od oštećenog vlasnika vozila, pre svega izjavu drugog učesnika nezgode, pa se i u tom slučaju postupak naplate može odužiti. Što se tiče dogovora i plaćanja na licu mesta, ne savetujem tu opciju jer ona može biti i na štetu oštećenog ali i štetnika, pre svega u pogledu iznosa štete", kaže Okanović.

Evropski izveštaj

Ćirić objašnjava da Evropski izveštaj postoji da bi se ubrzala procedura naplate štete i izbeglo čekanje policije na licu mesta, ali i stvaranje gužve u saobraćaju, jer vozila ne treba pomerati dok policija ne dođe. 

"Kod popunjavanja Evropskog izveštaja, potrebno je pre svega da su učesnici nezgode saglasni o tome ko je kriv za nezgodu. Vozač koji je odgovoran za nezgodu na obrascu treba i da napiše da je kriv tj. da prihvata odgovornost za nezgodu. Obrazac mora da bude pravilno popunjen jer će to olakšati i ubrzati isplatu naknade štete. Savet svima je da dobro provere i podatke drugog učesnika nezgode, jer bi npr. jedan pogrešno upisan broj iz registarske oznake ili slovo, moglo da stvori probleme i produži proceduru naplate štete. Sve kolone na Evropskom izveštaju moraju da budu popunjene, a obavezno je i crtanje skice lice mesta na mestu koje je predviđeno za to", kaže on i dodaje da nakon što se popuni Evropski izveštaj, on savetuje  da se još jednom proveri ispravnost podataka. 

Ćirković kaže da se nakon što se popuni, ovaj izveštaj podnosi osiguravajućem društvu čiju polisu osiguranja od autoodgovornosti ima vozilo kojim je šteta izazvana. 

"Preporuka je i da se dostavi što veći broj fotografija sa mesta nezgode. Naglašavam da je i pored toga moguće da društvo koje treba da isplati štetu pozove i "krivca" za nezgodu i oštećenog, kako bi na licu mesta ponovili i potvrdili podatke iz Izveštaja i, eventualno, postavili vozila u položaj u kojem su bila u trenutku nezgode. Ovo nije ništa neobično, jer se na taj način osiguravajuća društva obezbeđuju od pokušaja prevare u osiguranju", kaže on.

Kaže i da osim Evropskog izveštaja prilikom podnošenja zahteva za naknadu štete, podnosi se i Zapisnik o šteti na vozilu. 

"Vlasnik oštećenog vozila, Zapisnik može uraditi ili u društvu čiju polisu osnovnog osiguranja vozila on poseduje, ili u društvu koje treba da mu isplati štetu. Preporuka onima koji bi da štetu naplate iz kasko polise, a na osnovu Evropskog izveštaja, je da obavezno pozovu policiju koja će uraditi alko test učesnika nezgode, koji se podnosi kao dokaz. Naime, u uslovima za isplatu štete koja su navedena u kasko polisi, najčešće piše i da je uslov za aktiviranje te polise da vozač nije bio pod dejstvom alkohola", rekao je.