Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku u Srbiji ostaje isti do novembra 2024. godine: Kako klima utiče na to?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/12/2023

10:16

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Od 1. decembra ove godine nivo dozvoljenog aflatoksina u mleku je, prema pravilniku koji je bio na snazi, trebalo sa 0,25 da se spusti na 0,05 mikrograma po kilogramu što je evropski maksimalni nivo. Međutim, vlada je donela odluku kojom će stari pravilnik ostati na snazi do novembra 2024. godine.

Pre tačno deset godina Srbiju je tresla "afera aflatoskin", kada se otkrilo da su velike količine kukuruza zaražene ovim otrovom, ali i da se ovaj toksin nalazi i u mleku. Kako bi razuverili javno mnjenje da je mleko koje se nalazi na rafovima marketa bezbedno za upotrebu, tadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević pred kamerama je demonstrativno popio čašu ovo napitka rekavši da je mleko bezbedno za piće.

Od tada se reč aflatoksin uvukla u srpska domaćinstva, na čiji pomen svako pomisli da ponovo nešto nije u redu sa mlekom.

Međutim, deset godina je prošlo od ove afere, ali prošlo je i još deset godina evrointegracija naše zemlje, a Srbija još uvek nije dostigla "evropski" nivo dozvoljene količine aflatoksina u mleku, tačnije novi rok za spuštanje vrednosti ovog potencijalno opasnog mikotoksina – ponovo je odložen za kraj naredne godine.

Stanišić: Neće biti posledica po potrošače

Trenutna dozvoljena količina aflatoksina u mleku iznosi 0,25 mikgrograma po kilogramu, dok je evropski maksimalni nivo 0,05 mikrograma po kilogramu. Međutim, za doktorku fizičke hemije Svetlanu Stanišić to ne predstavlja nikakvu opasnost po potrošače, jer su, prema njenim rečima, i jedna i druga granica bezbedne.

"Aflatoksin je mikotoksin koji dospeva u mleko preko kontaminiranih žitarica, dakle koje unose krave i ta vrsta aflatoksina koja se nalazi u mleku je manje opasna od onog aflatoksina koji se nalazi u žitaricama. I ta količina je tolika zbog toga što mi imamo takve klimatske uslove, dakle nivo aflatoksina zavisi od klime", objašnjava Stanišić.

Doktorka dodaje da je ovo leto bilo dosta toplo, ali i vlažno što su "najidealniji uslovi" za razvoj toksične glivice. Međutim, problem sa visokim prisustvom aflatoskina traje godinama, a doktorka tvrdi da je jedno od kratkoročnih rešenja u borbi protiv aflatoskina - mineral zeolit.

"Zeolit neselektivno vezuje minerale, ali takođe i toksine koji se nalaze u kukuruzu, tako da to nije dugotrajno rešenje, jer uvođenjem zeolita u ishranu krava vi smanjujete praktično unos hranjivih materija. Tako da to može da bude kratkoročno, ali ne i dugoročno rešenje", ukazuje doktorka.

Ona upozorava da je najveći problem u promeni klime, jer nas očekuju sve duža i toplija leta.

"Kada su duga i topla leta, jednostavno dolazi do bujanja gljivice Aspergillus flavus, i ona stvara taj mikotoksin. I poljoprivrednici su svesni, dakle, da te godine najverovatnije i takvi su uslovi skladištenja, da će doći do povećanog nivoa aflatoksina u mleku. Zato što to čime se hrane krave, na kraju naravno završi u mleku. Tako da, to su neke stvari na koje mi nemamo baš toliki uticaj", pojašnjava Stanišić.

Povećane količine aflatoskina zbog klimatskih promena

Ipak, ona pojašnjava da vrednosti iznad evropskog maksimuma ne moraju nužno da ugroze zdravlje potrošača.

"Što se tiče nekih žitarica i drugih proizvoda kao što je, na primer, kikiriki, dozvoljene količine u Evropskoj uniji su između 3,5 mikrograma po kilogramu te hrane, ali zato u SAD i Japanu su 10 do 20, u Brazilu čak 30 mikrograma po kilogramu", ističe Stanišić.

Pa ipak, doktorka ne negira negativan uticaj ovog toksina na zdravlje.

"Uticaj aflatoksina na zdravlje je takav da on izaziva rak jetre i bili bismo svesni toga ukoliko bi bilo porasta broja obolelih od raka jetre. Na primer, takav porast konstatuje se u Kini, naročito u južnim delovima, gde je klima takva i gde su uslovi takvi da se ljudi hrane, da tako kažem, buđavim žitaricama, pre svega pirinčem i to je izvor aflatoksina za njih. Uz to, aflatoksin koji se nalazi u žitaricama je daleko toksičniji jer onaj koji se nalazi u mleku već je prošao kroz organizam krave. Tako da, mislim da nema mnogo razloga za brigu, ali isto tako mislim da je malo šanse da se i sledeće godine desi neka promena", primećuje Stanišić.

Međutim, doktorka nas uverava da postoje dosta "smisleniji" problemi od aflatoksina, navodeći da nivoi transmasti u značajnijopj meri ugrožavaju zdravlje ljudi.

"Mleko i mlečni proizvodi su stvarno biološki vredne namirnice, tako da što se toga tiče ja preporučujem ljudima da ih koriste i dalje u svojoj ishrani, da to ne menjaju. Ali što se tiče na primer transmasti, tu bismo mogli da sledimo dobre primere, jer oni imaju izuzetan uticaj na srce i krvne sudove, a od toga umire između 55% i 60% stanovnika u našoj zemlji" zaključuje Stanišić.