Klimatske promene i suša utiču na nivo aflatoksina - najveći rizik za pojavu u mleku, ali se može naći i u vinu i kafi

Komentari

Autor: Zlatica Radović

27/11/2022

13:30

Klimatske promene i suša utiču na nivo aflatoksina - najveći rizik za pojavu u mleku, ali se može naći i u vinu i kafi - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku na tržištu Srbije trebalo je da se, od 1. decembra ove godine, sa 0,25 spusti na evropske granice od maksimalnih 0,05 mikrograma po litru. To je bilo predviđeno Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani usvojenim još prošle godine, ali je izmenama tog pravilnika vraćanje granice ove kancerogene materije na evropski maksimalni nivo odloženo za godinu dana.

Iz Ministarstva poljoprivrede su saopštili da je Savet za bezbednost hrane doneo tu odluku na osnovu praćenja modela predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu na osnovu trenutne klimatske situacije i stanja na poljima kukuruza, a "vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja", što zapravo znači da se upravo zbog suše, očekuju povišeni nivoi aflatoksina, odnosno da ne bi mogli da isprate niže kriterijume.

Oni su objasnili da su, s obzirom na to da je Srbija u procesu usaglašavanja sa EU standardima, kako bi se razmotrilo pitanje da li postaviti kao važeći kriterijum EU ili do određenog vremena produžiti navedeni kriterijum u Pravilniku, prilikom donošenja odluke o ostajanju na snazi propisanog nivoa aflatoksina, razmatrani rezultati brojnih domaćih i evropskih ispitivanja.

"EU standard od 0,050 mikrograma po kilogramu nije i svetski, te se procenjuje da dve trećine svetske populacije koristi referentnu granicu od 0,50 mikrograma po kilogramu, a i sama EU ima različite granice kada je u pitanju nivo aflatoksina u svežem mleku i u sirevima", naveli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Promene nivoa dozvoljenog aflatoksina u mleku na tržištu Srbije, počele su posle afere iz 2013. godine kada je kriza sa njegovim povišenim prisustvom u mleku zapravo rešena tako što je izmenjen propis i nivo povećan na 0,25 mikrograma po litru, što je pet puta više od evropskog propisanog maksimalnog nivoa za ovaj mikotoksin, koji je i sama Srbija primenjivala do tada.

Pojavi aflatoksina doprinele klimatske promene

Dr Sunčica Kocić-Tanackov, vanredni profesor na Katedri za inženjerstvo konzervisane hrane na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, kaže za Euronews Srbija da su se poslednjih godina, zbog globalnih klimatskih promena, neki mikotoksini počeli češće pojavljivati u klimatskim područjima koja do sada za njih nisu bila tipična, kao u slučaju prisustva aflatoksina u kukuruzu i mleku u jugoistočnoj Evropi.

"Uzrok tome su izuzetno visoke temperature tokom letnjih meseci koje su dovele do pojave suše i omogućile razvoj aflatoksigenih vrsta plesni. Pored toga, u pojedinim područjima bila je primećena i pojava velikog broja insekata na kukuruzu koji su uzrokovali oštećenje zrna i omogućili razvoj Aspergillus flavus vrste u endosperm zrna, što je rezultiralo biosintezom i izlučivanjem aflatoksina u zrna kukuruza", objašnjava profesorka.

Ima ga u mleku, ali i u kafi i vinu

Najčešće se spominje prisustvo aflatoksina u mleku, ali dr Kocić-Tanackov napominje da je ono utvrđeno i u različitim vrstama hrane biljnog i živitonjskig porekla kao što su žitarice i proizvodi na bazi žitarica, orašasti plodovi, uljarice, voće i povrće i njihovi proizvodi, sirevi, meso i proizvodi od mesa, kafa, kakao, pivo, vino. Takođe, njihovo prisustvo je određeno i u hrani za životinje, kao i u vodi, zemljištu, humanom mleku i humanoj krvi.

"Maksimalno dozvoljene koncentracije aflatoksina u hrani propisane pravnim aktima Evropske unije i u zavisnosti od vrste hrane kreću od 0,10 do 12,0 mikrograma po kilogramu za aflatoksin B1, odnosno od 4,0 do 15,0 mikrograma po kilogramu za ukupne aflatoksine i od 0,025 do 0,050 mikrograma po kilogramu za aflatoksin M1", kaže dr Kocić-Tanackov.

Šta je aflatoksin i kako nastaje?

Vanredni profesor fitopatologije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Dragana Budakov za Euronews Srbija kaže da je bitno da se u ovakvim godinama, kada postoji povećan rizik od kontaminacije aflatoksinima, obavlja redovan i pojačan monitoring kvaliteta kukuruza i sirovina animalnog porekla namenjenih ljudskoj ishrani.

"Aflatoksin je toksični sekundarni metabolit koji produkuje gljiva Aspergillus flavus koja je poznata kao prouzrokovač truleži klipa kukuruza. Aflatoksin se sintetiše u kukuruzu (AFB1) koji je zaražen ovom gljivom i putem zaražene sirovine koja se koristi kao hrana za životinje, ali i direktno za ishranu ljudi, dospeva i u čovekov lanac ishrane. Aflatoksin koji se javlja u mleku i mlečnim proizvodima (AFM1) je metabolit aflatoksina AFB1 koji se javlja u kukuruzu i drugim biljnim sirovinama", objašnjava dr Budakov.

Profesorka Budakov napominje do povećanje koncentracije u mleku dolazi upravo usled ishrane životinja stočnom hranom koja sadrži kukuruz kontaminiran aflatoksinom i dodaje da se ovi toksini mogu pronaći u svim proizvodima animalnog porekla, pa i onim za ljudsku ishranu.

"Ova pojava se u većim razmerama javila sušne 2012. godine sa posledično višim nivoom aflatoksina u proizvodima animalnog porekla u 2013. godini. Tada, kao i ove godine, pojava visokog nivoa zaraze toksigenom gljivom se direktno može dovesti u vezu sa klimatskim promenama i ekstremnim sušama u kombinaciji sa visokim temperaturama, kao i smenjivanju suše sa vlažnim periodima tokom perioda gajenja kukuruza čime se kreiraju povoljni uslovi za razvoj gljive i njenih toksina", kaže profesorka Budakov.

Kukuruz zbog suše podložan stresu

Izbegavanje pojave aflatoksina u hrani povezano je sa sprečavanjem pojave truleži klipa kukuruza koju prouzrokuje gljiva Aspergillus flavus i kontaminacije kukuruza aflatoksinom kako tokom vegetacije, tako i tokom skladištenja. Kada je u pitanju prvencija, mere se sprovode pre žetve, odnosno tokom vegetacije, ali i kasnije, tokom skladištenja. Profesorka Budakov napominje da se to postiže suzbijanjem kukuruznog plamenca, štetočine kukuruza koja pravi oštećenja na klipu i time stvara ulazne rane za prodiranje gljive A. flavus.

"Umanjenje stresa kod biljaka kukuruza usled pojave suše se može postići pravilnim izborom hibrida, optimalnim sklopom i drugim agrotehničkim merama koje doprinose očuvanju vlage u zemljištu i sprovode se u okviru koncepta dobre poljoprivredne prakse", kaže profesorka.

Dodaje da se na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu godinama radi na rešavanju ovog problema i da je u toku ispitivanja efikasnost biološkog fungicida čija će primena omogućiti smanjenje infekcije kukuruza gljivom Aspergillus flavus i smanjenje kontaminacije aflatoksinom. Značaj ove teme prepoznao je Fond za nauku koji je podržao ovo istraživanje kroz Promis projekat BioSolAfla.

"Druga grupa mera odnosi se na sprečavanje pojave i širenja A. flavus tokom perioda skladištenja. Da bi se sprečila kontaminacija aflatoksinima, neophodno je da se kukuruz optimalne vlažnosti čuva u očišćenim skladištima i silosima, higijenski pripremljenim za čuvanje novog prinosa. U slučaju pojave infekcije u polju, kukuruz je moguće ranije ubirati i dosušivati kako bi se smanjila vlažnost u zrnu i prekinuo proces sinteze mikotoksina. Smanjenje kontaminacije mleka može da se postigne putem dodataka u ishrani životinja koji imaju sposobnost adsorpcije toksina poput bentonita, zeolita i drugih", objašnjava dr Budakov.

Štetan uticaj prekomernog unošenja na zdravlje

Profesorka Sunčica Kocić Tucakov kaže da aflatoksini u ljudski organizam dospevaju unošenjem kontaminirane hrane biljnog porekla, ili unosom hrane životinjskog porekla, kao što su mleko, meso, jaja, ribe, školjke, rakovi i proizvodi koji se od njih dobijaju, a koje su kontaminirane aflatoksinima preko hrane za ishranu životinja.

"Kada se unesu u organizam u visokim koncentracijama ova toksična jedinjenja mogu da uzrokuju aflatoksikoze, koje se najčešće manifestuju hepatotoksičnošću, odnosno oštećuju ćelije jetre i stimulišu razvoj karcinoma jetre, ali mogu štetno delovati i na bubrege, pluća i slezinu. Zbog dokazane toksičnosti na humane ćelije Internacionalna organizacija za istraživanje karcinoma (International Agency for Research on Cancer, IARC) svrstala je aflatoksine B1, B2, G1, G2 i M1 u 1A grupu kancerogenih jedinjenja", kaže dr Kocić- Tanackov.

Ona napominje da je, da bi se smanjila koncentracija aflatoksina u hrani najbolje primeniti preventivne mere koje uključuju sprečavanje razvoja aflatoksigenih vrsta plesni na sirovinama i proizvodima, tokom celokupnog procesa proizvodnje hrane, od primarne proizvodnje preko skladištenja, prerade i distribucije.

I dr Budakov ukazuje da je aflatoksin veoma štetan za zdravlje ljudi i životinja i ukazuje da ima imunosupresivno, kancerogeno, mutageno i teratogeno delovanje. Dodaje da se, kada se jednom unese u organizam, ne može metabolisati, kao ni da se iz sirovine ili hrane ne može eliminisati termičkom obradom niti drugom vrstom prerade.