Tegle pune ljubavi: Kako je "Radanska ruža" iz Lebana postala najveći izvoznik organskog ajvara u Srbiji
Komentari27/10/2025
-07:44
Jesen u Srbiji ima prepoznatljiv miris, posebno na jugu gde se kilogrami crvene paprike peku na svakom ćošku. Lebane, malo mesto nedaleko od Leskovca, proslavio je čuveni specijalitet ovog kraja - ajvar, koji se jede i u Zapadnoj Evropi, pre svega u Austriji i Nemačkoj.
Socijalno preduzeće "Radanska ruža" najveći je izvoznik organskog ajvara u Srbiji, a samo ove godine na tržište Evrope izvešće više od 80.000 tegli.
Njihov biznis recept je jednostavan - ajvar proizvode na tradicionalan način, od čiste paprike, bez dodatnih začina, sa dosta mešanja na šporetu na drva i uz mnogo ljubavi.
Dnevno se ručno pripremi oko 16 šerpi ajvara, a svaka paprika se ručno ljušti i pasterizuje bez hemikalija.
"Radanska ruža" u ponudi ima više od 20 različitih proizvoda, po tradicionalnim receptima poput organskog kiselog kupusa, pinđura, maliđana, ali i džema od šipuraka.
Ovo udruženje osnovala je Slobodanka Pavlović 2010. godine, sa idejom da okupi žene koje su u to vreme ostale bez posla, a njen projekat finansirala je Evropska unija kroz program EU Progres.
Euronews Srbija
"Dobili smo mali projekt za pokretanje manufakturne proizvodnje zimnice, prevashodno ajvara, zato što je potencijal naše opštine, u stvari, povrće. Nisu nam trebale prekvalifikacije, dokvalifikacije, diplome, sertifikati, ništa od toga. To je što smo radile kod svojih majki, to nam je znanje i onda smo našli program koji nam odgovara", kaže Pavlović.
Povezane vesti
Direktor "Radanske ruže" je i prvi muškarac u udruženju žena - Predrag Stošić. On je radio u jednoj agenciji kada ga je Slobodanka upitala da joj pomogne da napiše projekat.
"Iskreno, nešto nisam bio pre više raspoložen tog dana, pa sam joj rekao: 'Ja bih vas zamolio da dođete sutra', nadajući se da neće doći. Naravno, izjutra eto Slobodanke kod mene. Meni se svidela ta njena upornost. U jednom trenutku, kaže ona meni: 'Slušaj, ja sam starija od tebe, a bilo bi dobro da ti pređeš da radiš kod nas, da ja više ne bijem noge', što se ovde kaže kod nas", kaže Stošić za Euronews Srbija.
Kroz udruženje prošlo 40 žena
U početku su se žene iz Udruženja bavile ručnim radovima, ali od toga nije bilo zarade, a njima je bio potreban novac.
Euronews Srbija
"Onda smo došli na ideju: imamo sirovinu, znamo kako da radimo domaću zimnicu, tako da smo 2015. godine kroz jedan projekt osnovali ovo preduzeće. I hvala Bogu, i dan-danas radimo. I moram kažem da smo, čini mi se, postali uspešni i poznati", dodaje direktor "Radanske ruže".
Kod njih su zaposlene žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene koje pripadaju marginalnim grupama i drugi ugroženi stanovnici ovog kraja.
"Sad imamo nove mlade radnike, imamo radnika dete iz hraniteljske porodice. Biće mi jako drago da ostane i da radi kod nas", kaže Slobodanka.
Kroz ovo preduzeće prošlo je oko 40 žena, mnoge su odavde otišle u penziju. Počeci nisu bili laki, jer nisu imali iskustva u vođenju preduzeća, prodaji ni marketingu. Znale su samo da treba da rade najbolje što mogu i umeju.
Povezane vesti
"Bile smo mudre. Dobili smo iz projekta tri hiljade malih teglica reklamnih, da ih šaljemo po zemlji Srbiji, da narod proba, da vidimo da li se to njima sviđa i možemo li od toga da napravimo ozbiljniju priču. A mi smo umesto tri, napravile pet hiljada tegli. To se narodu odmah dopalo, pa smo one dve hiljade prodale, a taj novac iskoristile za neke nove tegle, za novu sirovinu. To je bio naš zamajac", priseća se naša sagovornica.
Euronews Srbija
Ona ističe da nisu znali u šta se upuštaju i da su prve godine bile veoma izazovne.
"Dok smo se okrenuli, mi smo već imali poveće preduzeće, malo veći broj radnika i tu je već na tone sirovina počelo da se prerađuje. I kad me neko pita: 'Pa jeste planirali da to tako bude?' Ne, sigurno nisam, a da li bih opet - teško da bih, jer da sam znala u šta se upuštam, sigurno ne bih, jer mnogo je teško. Ali stvarno nismo bili svesni", kaže Slobodanka.
Povezane vesti
"Organska proizvodnja mora da se živi"
Prekretnica u njihovom radu bila je pokretanje organske proizvodnje. I Predrag i Slobodanka složili su se da je to budućnost, budući da žive u maloj opštini okruženoj netaknutom prirodom i da imaju priliku da mlade ljude iz obližnjih sela motivišu da ostanu i zarade od zemlje.
Prve parcele u selu Grgurovce, koje su decenijama bile zaparložene, zasadili su organskim paradajzom i paprikom 2017. godine.
Vrlo brzo dobili su evropski sertifikat organske proizvodnje, ali i shvatili da ona nije nimalo jednostavna. Koriste autohtone sorte, dosta kopaju, izbegavaju hemiju i često gledaju u nebo.
"Celog leta se borimo i sa vremenom i sa temperaturom i sa sušom i sa insektima, i sa bolestima, što podrazumeva od 100 dana 99 na parceli. To je organska proizvodnja. Moraš da daš celog sebe. I ja obično znam da kažem: organska proizvodnja se živi. To nije posao koji se radi zbog sticanja kapitala ili zarađivanja novca. Organsku morate da živite", ističe Slobodanka.
Imaju četiri kooperanta u organskoj proizvodnji u tri opštine i preko pet hektara pod organskom paprikom. Upravo ovakva proizvodnja donela im je najveći posao – sve što proizvedu izvoze u Zapadnu Evropu.
Euronews Srbija
Izvoze u Austriju, gde im je partner kompanija "BioBalkan" s kojom posluju s puno poverenja.
"Organsku proizvodnju smo pokrenuli 2017, a proizvodnju gotovih organskih proizvoda 2018. Nećete verovati za tako kratko vreme, mi smo unazad dve godine najveći proizvodnjači organske paprike i najveći izvoznici organskog ajvara u Srbiji", ističe direktor Stošić.
"Ne mogu oni nas da opljačkaju, koliko mi možemo da proizvedemo"
Na domaćem tržištu prodaju proizvode koji nisu organski, a najveća potražnja za njima je u beogradskim restoranima. Opstati nije lako, zaraditi još teže.
"Vrlo teško dolazimo do obrtnih sredstava, ne možemo da koristimo mnoge subvencije koje daje država i potpuno smo izloženi tržištu. Tako da je tokom čitavih ovih 10 godina bilo puno izazova ali, na kraju, upornost žena koje rade, njihova istrajnost i ono što oni pružaju u radu u ovom socijalnom preduzeću je nešto što ovo preduzeće čini izdržljivim i jakim", dodaje Stošić.
Jedna od najizazovnijih situacija sačekala ih je pre osam godina, kada jedan od kupaca nije platio ogromnu fakturu.
Euronews Srbija
"Sastali smo se svi i rekli: 'Imamo dve opcije. Prva je da odemo u stečaj i odemo svi kućama, a druga opcija je da se borimo. Ta borba podrazumeva da radimo, da platimo poreze, doprinose, dobavljače. Neće biti sigurno za plate i ne znači da ćemo uspeti. Niko nije odustao. Sve su ostale da rade. Radili smo bukvalno tri meseca, svi bez plate. Jedna od žena, naša najstarija radnica, rekla je: 'Ne mogu oni nas da opljačkaju, koliko mi možemo da proizvedemo'. I uspeli smo, to jest, one su uspele sve to da nadoknade", kaže direktor "Radanske ruže".
Svi, kako kažu, doživljavaju firmu kao svoju i međusobno se pomažu, a plan im je da se od sledeće godine uposli još žena.
"U svaku od ovih teglica ugrade mnogo ljubavi. I to je, čini mi se, naš tajni recept, jer se to oseti. Vrlo često kažu, u ekonomiji i politici ne treba imati emocija, ali mislim da život bez emocije je nešto kao hrana bez ukusa", zaključuje Stošić.
Priču o uspehu "Radanske ruže" u celosti pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)