Igre 
Živimo li u kući "Velikog brata", Marinović: Opštu uredbu EU i naš Zakon o zaštiti podataka pregazilo je vreme
Komentari14/12/2023
-15:20
Naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je u potpunosti usagalašen sa opštom uredbom koja važi u zemljama članicama Evropske unije, međutim tu uredbu koja je doneta 2016. godine i naš Zakon koji je donet 2018, pregazilo je vreme, jer ne propisuju kako se obrađuju i štite biometrijski podaci, a nema ni reči o video i audio nadzoru, kao ni o digitalizaciji, posebno o veštačkoj inteligenciji, izjavio je danas za Tanjug poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović.
"Veštačka inteligencija obrađuje naše podatke masovno, mi ne znamo ko to radi i za šta se koriste. Ja se plašim posledica ukoliko to ne uspemo da kanališemo i svedemo u zakonske okvire", kazao je Marinović pre panel diskusije u Užicu, na temu praćenja sprovođenja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
On je naveo da se veštačka inteligencija ne može sprečiti, kao što se nikada razvoj civilizacije nije sprečio, da su suviše jaki igrači i tehnološke kompanije koje "guraju tu priču", kao i da ne treba da je sprečimo, jer ima mnogo dobrih rezultata njene upotrebe, ali i da je zaštita privatnosti i podataka o ličnosti jedno od ljudskih prava koje je sada, a tek će u budućnosti, biti jedno od najugroženijih.
"Moramo upotrebiti sve snage da bi zaštitili našu privatnost da ne bismo bukvalno živeli u kući 'Velikog brata'. Mi imamo 'Velikog brata' u rijalitijima i to građani gledaju, ali nek se zapitaju da li bi voleli da znaju da je njihov život pokriven kamerama, mikrofonima i da mnogi znaju šta oni rade u svakom trenutku", kazao je poverenik.
On je naveo da neke stvari moraju ostati lične.
Euronews
"Mi smo jednu kampanju nazvali 'Neka ostane lično', jer ideja je da damo samo ono što je neophodno, a da ne damo sve ostalo", zaključio je Marinović.
Panel diskusija u Užicu je jedna od 15 koje se organizuju u okviru projekta "Jačanje vladavine prava u Srbiji", a koje finansiraju Evropska Unija i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Povezane vesti
Savetnik za vladavinu prava GIZ-a Petar Antić kazao je da su projektom isplanirane i druge aktivnosti koje su usmerene na implemenataciju Akcionog plana za Poglavlje 23.
"Pružali smo podršku i oko oraganizacije međunarodne konferencije na temu biometrijskog nadzora gde smo dobili eksperete iz više zemalja EU i preneli smo trenutno stanje u EU u kojoj se definišu propisi, pre nekoliko dana je usvojen novi akt koji se tiče veštačke inteligencije i to ima velike važnosti u Srbiji, jer mi želimo da budemo deo Evropske unije", istakao je Antić.
On je naveo da GIZ pomaže Srbiji da usvoji evorpske standarde.
"Novi akt ide ka osnaživanju standarda, odnosno zaštiti ljudskih prava i mogućih zloupotreba kao što je masovni video nadzor gde postoji mogućnost zloupotreba rasnog profilisanja ljudi, korišćenje u obrazovanju na negativan način i upravo zbog toga je važan ovaj akt koji definiše kada je to moguće da ne ugrozi ljudsko pravo, da postoji sudski nalog da bi se koristile te tehnologije. Naprimer, otmice dece, to su trenuci kada je potrebno koristiti. Ta tehnologija može biti jako korisna, ali je bitno propisati kako je koristiti ili zaštiti ljudska prava“, zaključio je Antić.
Panel diskusiji u Užicu, u kojoj učestvuju poverenik, zamenica poverenika i predstavnici Službe poverenika organizovana je za rukovodaoce podataka o ličnosti i predstavnike civilnog društva.
Učešće u diskusiji uzeli su i predstavnici Službe poverenika iz Sektora za nadzor nad zaštitom podataka o ličnosti i Sektora za harmonizaciju propisa i normativne poslove.
Komentari (0)