Tinejdžeri preko gejming platformi naručivali dojave o bombama: Kako to funkcioniše i koliko je teško ući im u trag?

U poslednje vreme dobili smo nešto više informacija o priči koja se tiče anonimnih dojava o postavljenim bombama u većini beogradskih škola, koje su naročito poslednjih mesec dana digle na noge kako sve nadležne instutucije, tako i zaposlene u školi i roditelje učenika. Naime, MUP se nedavno oglasio ovim povodom navodeći da je policija identifikovala i pronašla tinejdžere koji su, preko jedne "gejming" platforme, naručivali dojave o bombama u školama u Srbiji i BiH i, kako su naveli, protiv maloletnika i njihovih roditelja biće podnete prijave.

Naime, reč je o dvojici dečaka iz Beograda starosti 14 i 15 godina, a kako se dalje navodi u saopštenju, identifikovano je još jedno maloletno lice za koje se takođe sumnja da je na isti način, preko iste platforme, naručivalo slanje poruka preteće sadržine o postavljenim eksplozivnim napravama u školi u BiH koju je i sam pohađao.

"Policija sumnja da su maloletnici iz Beograda, u posebno kreiranoj grupi na toj gejming platformi, od maloletnih lica koja su ranije u akciji policije identifikovana kao pošiljaoci preko 80 elektronskih poruka o navodno postavljenim eksplozivnim napravama u obrazovnim i drugim institucijama na teritoriji Srbije i regiona, zahtevali slanje pretnji, dok su istovremeno na platformi razmenjivali iskustva o načinima zaštite anonimnosti na internetu", navodi se u saopštenju policije.

Iz policije su naveli da je protiv dece podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog sumnje da su izvršili "krivično delo izazivanje panike i nereda", dok će protiv roditelja osumnjičenih biti podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog sumnje da su izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. 

E-Stock/Časlav Vukojčić

Sagovnoroci Euronews Srbija kažu da se gejming industrija, zbog svoje sve veće popularnosti, jako brzo razvija i da je jako teško pratiti sve šta se dešava u okviru nje i šta ona može da ponudi. Ono što je, smatraju, jasno i nije ništa novo je činjenica da u okviru onlajn igranja igrica postoje i takozvane "čet sobe" koje omoguavaju igračima da komuniciraju na različite načine – zbog prava na privatnost, i kodovanje poruka, zapravo je teško, objašnjavaju, ući svemu tome u trag.

Komunikacija preko gejming platformi postoji duže vreme

Stručnjak za sajber bezbednost Vladimir Radunović kaže u razgovoru za Euronews Srbija da komunikacija preko gejming platforme postoji jako dugo, kao i da je tu gotovo nemoguće, kao i u bilo kojim drugim aplikacijama, kontrolisati u kom pravcu će odvijati razgovor između igrača koji se susreću u sajber prostoru.

"Komininakcija preko gejming platforme je posebna, tačnije postoji drugačije šifrovanje kao i kod i svih ostalih aplikacije za komunkaciju. Naime, oni se na teži način prate i dešifruju. Igrice se inače nisu nikada pratile u smislu nekog nadzora, jer se smatraju za igrice i pretposvalja se koja je njihova namena i kuda bi razgovor trebalo da vodi. Međutim, nije sve crno ili belo. Bilo je situacija u prošlosti, u svetu, da se na sličan način komuniciralo kada su u pitanju bile takođe neke akcije koje nisu u skladu sa zakonom", kaže Radunović.

Na pitanje kako zapravo funkconiše komunkiacija, koja  postoji uporedo sa igranjem igrice i na koji način sve igrači mogu da komuniciraju, on kaže da ima više načina ali da se to ni na koji način ne razlikuju nešto naročtio od socijalnih aplikacija kao što su Telegram, Whatsapp ili Viber.

"To je sve isto kao bilo koji drugi mesinžer, samo je upakovano u okviru određene igrice. Zaista deca sada kada igraju neku igricu, igraju online, oni uporedo i komuniciraju – imaju glasovne poruke, video pozive, ili se jednostavno dopisuju. To je klasična komnikaciona platforma koja ide uz igranje igrice”, objašnjava on.

Unsplash/Kaitlyn Baker

Komentarišući poslednju akciju MUP-a, on kaže da mu je u ovom, konkretnom, slučaju neverovatno da su tinejdžeri bili spremni da na ovakav način alarmiraju čitavu javnost.

"Ovo nije pitanje online traženja, sajber bezbednosti, ovo je pitanje svih nacionalnih službi", smata on.

Sa njim je saglasna i Katarina Jonev, stručnjak za sajber bezbednost. Ona navodi da upravo bezedenost u slanju poruka ima dve strane - sa jedne zaštita privatnosti, ali i izvestan rizik da se to zlopupotrebi.

"Velike IT firme zalažu da postoji sistem privatnosti na internetu. Ta enkripcija, šifrovanje, garantuje da poruke neće biti zloupotrebljenje i špijunirane i to je nešto na čemu se radi proteklih nekoliko godina. Međuitm, onda imamo u praksi kako izgleda ta anonimnost. Dešava se da neka poruka ili fotografija bude zloupotrebljena, onda doalzmo do toga da nakon istrage uvidimo da je svemu tome jako teško ući u trag. Takođe, treba da budemo svesni i činjenice da je gejming industrija jedna od najrazvijenijih na svetu I da se tu svašta dešava", rekla je ona.

Kako dodaje, gejming industrija više ne predstavlja ono kako je nekada doživljavana – samo igranje određene igrice.

"Ljudi koji se bave gejmingom su uočili da oni koji kupuju i igraju igrice imaju i potrebu da između sebe komuniciraju, pa se i taj segment dosta razvio. Kada je gejming u pitanju, sada se kupuje I dodatna oprema u vidu mikrofina, slušalica… Dakle, gejming više nije samo puko igranje igrica bez ikavke interakcije", rekla je ona.

Radunović navodi  da je upravo zbog svog brzog razvoja i velike tražnje jako teško dokučiti sve što ta industriaj u ovom trenutku može da ponudi i kako to može da se zloupotrebi.

"Ovde polcija ne može tek tako da uđe u trag jer je šifrovanje napravljno tako da ne može da se ulazi u nečiju privatnost. Dosta novinara, aktivista i drugih ljudi u nekim zemljama gde je javna reč ugrožena koriste ovaj način komunikacije da bi se zašititili. To su za neke korisne aplikacije, ali evo, vidimo da postoji i duga srana medalje. Problem je što je ta enkricija napravljena tako da ni sami serveri ne mogu da dobiju poruke o čemu se radi. Naime, poruka od jedne strane do druge putuje upravo preko servera, koji može da bude bilo gde u svetu, i da se i tu ne zna šta se zapravo šalje. Često poruka nije otpakovana dok ne stigne do svoje krajnje destinacije. Na primer Epl to radi jako dugo. Nije to specifično samo za igirce. Policija jako teško može da prati bilo šta od toga", rekao je on. 

Kako stati na put zloupotrebama?

Na pitanje postoji li preventiva i da li je moguće stati na put svemu ovome, Radunović kaže da je sve to kompleksno, jer kako kaže, ovo podrazumeva reagovanje stručnjaka različitih oblasti, ali i međunarodnu saradnju na više nivoa.

"Deca su jako informatički pismena i osvešćena. Ništa njima nije čudno. Vi sve sada možeta da saznate i na guglu ako vas zaista zanima. Pitanje je kolika je njihova svest o svemu tome i da se o tome treba razgovarati sa njima. Takođe, ovo je i pitanje za sve nadležne instiucije. Problem je što sva ta gejming industrija ide ka tim šifrovanim porukama. To sa jedne strane ima smisla zbog privatnosi, ali sa drge strane onda može da se zaštiti nešto što što nekog ili nešto može da ugrozi", smatra on.

On objašnajva da je moguće doći do svih traženih podataka, ali da su prepreke do tih inforamacija nesagledive i nepredvidive. Kako dodaje, reč je o diplomatsko-političkom problemu koji ne može lako da se reši ili ubrza.

"Treba da se napravi balans imeđu dozvoljene upotrebe policije u privatnost i šifrovanje. To je golbalni problem. Problem u saradnji sa državama, njihovo zakonodavstvo, sradnja Interpola i Europola, onda tu su i te međunardone kompanije i njihov interes. Sve se to polako i slabo razvija. Drugi problem je međuanrodna saradnja oko razmene podataka u kriminalu. Na primer, postoji server koji se zove Protmejl i on se nalazi u Švajcarskoj. Sada, oni čuvaju vrlo malo podatka o korisnicima ali teorijski mi bi mogli da im se obratimo i da im zatražimo određene informacije. Onda oni to stave u svoju proceduru i gledaju kako to ide u skadu sa njihovim zakonom. Mogu da kažu da informacije koje im mi tražimo ne mogu da nam daju jer im zakon ne dozvoljava ili nam daju, ali to može da traje i godinu dana, ili da po zakonu nemaju pravo da čuvaju bilo kakve informacije", kaže on.

profimedia

Podsetimo, pored Srbije i mnoge evropske zemlje su proteklih meseci bile na udaru anonimnih poruka o postaljenim bobama u obrazovnim instucijama.