Beogradski fakulteti pred izazovom: Pad interesovanja za studije - sve manje brucoša, najavljeno i povećanje školarina

Zainteresovanost učenika za upis na fakultete u Srbiji poslednjih godina beleži blagi pad, dok rast cena školarina i troškovi studiranja sve više utiču na odluke maturanata i njihovih porodica. Univerzitet u Beogradu planira da u narednoj školskoj godini upiše 595 brucoša manje nego prošle godine, dok i pojedini drugi univerziteti beleže pad interesovanja za studiranje. Najnovija najava da će sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu podići cene školarina, otvaraju pitanje kako će funkcionisati naredna akademska godina.

Od ukupno 31 fakulteta u sastavu Beogradskog univerziteta, školarinu su odlučili da povećaju Fakultet organizacionih nauka, Mašinski fakultet, Ekonomski, Pravni, Filološki, Tehnički fakultet u Boru i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, potvrđuju ovogodišnji konkursi za upis studenata objavljeni na sajtu Univerziteta.

Najviša školarina kao i prethodne godine ostaje na Arhitektonskom fakultetu i iznosi 300.000 dinara. Školarina na Filološkom fakultetu, prema podacima konkursa, porasla je za 1.000 dinara - sa 119.000 skočila je na 120.000 za 60 ESPB bodova. Ekonomski fakultet je takođe korigovao cenu naknade za studiranje, koja je sa ovogodišnjeg ranga od 112.479 do 147.999 dinara povećana na od 115.853 do 152.400, u zavisnosti od broja ostvarenih bodova.

Slično poskupljenje beleži se i na Pravnom fakultetu, gde će sadašnji studenti i brucoši koji budu na samofinansiranju godinu umesto 114.000 plaćati 117.000 dinara, tj. 3.000 dinara više. Mašinski fakultet je podigao školarinu za program Mašinsko inženjerstvo sa 108.000 na 111.000 dinara, dok je cena za program Informacione tehnologije u mašinstvu ostala nepromenjena i iznosi 180.000 dinara.

Nešto veći skok školarine je na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja, gde će akademci umesto 150.000 naredne godine plaćati 156.000. Na listi poskupljenja je i Fakultet organizacionih nauka, koji beleži povećanje sa 171.000 na 180.000 dinara iliti pet odsto.

Školarina za narednu godinu je najviše skočila na Tehničkom fakultetu u Boru, gde će samofinansirajući studenti umesto 60.000 od oktobra plaćati 70.000 dinara, tj. 10.000 dinara više. Fakultet političkih nauka još nije objavio konkurs, a kako nezvanično saznajemo, školarine neće podizati.

Podsećamo, izmenama Zakona o visokom obrazovanju od marta prošle godine, država refundira polovinu školarine studentima koji prvi put upisuju godinu studija. Povraćaj sredstava radi se dva puta godišnje, a pravo na refundaciju važi za jedan studijski program po stepenu studija.

Slabije interesovanje za studije

Nekada je upis na fakultet bio gotovo sigurna karta za bolju budućnost, dok danas sve više mladih postavlja pitanje: da li se godine studiranja zaista isplate? Pad interesovanja studenata za fakultete postaje sve primetnije - alternativni načini sticanja znanja i karijere, previranja na fakultetima, ali i rast cena školarina i troškova života, odvraćaju deo maturanata od odlaska na studije. 

Dekani fakulteta iz Beograda i Novog Sada, Branko Stajić i Patrik Drid ocenili su u ranijem razgovoru za Euronews Srbija da su razlozi za manji broj studenata višegodišnji demografski pad, promene na tržištu rada, ali i posledice turbulentnih dešavanja na univerzitetima tokom prethodne godine. Sagovornici su istakli i da će visoko obrazovanje u Srbiji morati da prođe kroz reorganizaciju.

TANJUG/NITRA/ZORAN PETROVIĆ

Pad interesovanja za upis na fakultete, prema ocenama stručnjaka, nije novijeg datuma, već predstavlja dugotrajan proces koji traje godinama i ima više uzroka.

Kako je naveo dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branko Stajić, jedan od ključnih razloga je demografski pad i smanjen broj dece, što se jasno vidi u poređenju podataka -  dok je 1985. godine u osnovnim školama bilo oko 245.000 dece, 2025. taj broj je pao na oko 65.000, odnosno skoro četiri puta manje.

Stajić: Problem Beogradskog univerziteta visoki troškovi studiranja

"Problem Beogradskog univerziteta je trenutno su i visoki troškovi studiranja, imajući u vidu sve ovo što se desilo u prethodnim godinama, izuzetno velike skokove troškova vezanih za stanovanje, pa i za sve ostalo, što je potrebno studentima. Zatim tu imamo i relativno male plate u pojedinim sektorima, u pojedinim zanimanjima, i nastavnička zvanja nisu više na takvoj ceni kao što su nekad bili. Pa čak imamo izuzetno velike probleme da popunimo neke smerove na Beogradskom univerzitetu, gde se pojavljuje po jedan, dva ili tri kandidata koji su vezani za nastavničke smerove”, istakao je Stajić za Euronews Srbija.

Drid: Dešavanja na fakultetima odvratila deo studenata

Sa druge strane, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu Patrik Drid smatra da je aktuelna situacija dodatno pogoršana dešavanjima na univerzitetima tokom prethodnog perioda.

Matej Kastelic / Alamy / Profimedia

"Ne slažem se da je samo demografski pad razlog. Prethodnih godina nismo imali ovakve drastične padove. Verujem da je razlog upravo ovo što se događalo na univerzitetima - nesigurnost učenika da se upišu na državne univerzitete“, rekao je Drid za Euronews Srbija.

Kako je naveo, deo budućih studenata odlučio se za studiranje u inostranstvu ili na privatnim fakultetima.

“Učenici nisu sigurni da će imati nastavu, da ih neko neće zablokirati, pa da će izgubiti celu godinu. Iz tog razloga dosta učenika se opredelilo da ide ili u Sloveniju ili u Republiku Srpsku ili da upiše privatne fakultete“, kazao je Drid.

Kombinacija slabijeg interesovanja i viših troškova školarina dugoročno se odražava na organizaciju akademske godine. Fakulteti bi mogli da se suoče sa manjim brojem formiranih grupa, spajanjem studenata iz različitih smerova u zajednička predavanja, kao i povremenim neotvaranjem izbornih predmeta zbog nedovoljnog broja prijavljenih.

Sagovornici su ocenili i da će univerziteti u narednom periodu morati da rade na vraćanju poverenja studenata i roditelja u sistem visokog obrazovanja.