Detalji o deci koja su preminula od velikog kašlja: Na respiratoru brat blizanac jedne od beba koje su podlegle bolesti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

31/01/2024

13:52

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Od četiri bebe koje su preminule u Institutu za majku i dete od velikog kašlja dve su iz Beograda, a druge dve iz unutrašnjosti. U teškom stanju, na respiratoru je brat blizanac jednog preminulog novorođenčeta.

Epidemiolog Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da su iz Instituta obavešteni da je jedna beba iz Beograda preminula u nedelju, 28. januara, a druga u ponedeljak 29. januara.

Ona je za Euronews Srbija rekla da je u nedelju preminulo novorođenče od dva meseca, koje je lečeno na odeljenju intenzivne nege.

"U ponedeljak je umrlo još jedno dete koje je od velikog kašlja obolelo u novembru prošle godine. U momentu zaraze imalo je dva meseca, a umrlo je sa četiri meseca. Kod njega je došlo do komplikacija i promena na sitnim disajnim putevima. Usledile su i pridružene infekcije - kovid i rinovirusi", kaže za Euronews Srbija Begović Lazarević.

Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navode da su upoznali sa epidemiološkom situacijom zdravstvene radnike u domovima zdravlja i da su apelovali na njih da im prioritet u vakcinaciji budu odojčad sa navršenih dva meseca života.

Na bolničkom lečenju u Institutu za majku i dete trenutno je jedna beba, to je brat blizanac premunulog novorođenčeta.

"Dva deteta koja su preminula nisu ni mogli da budu vakcinisani, jer nisu bili stečeni uslovi za vakcinaciju. Trenutno jedno dete hospitalizovano, to je brat blizanac preminulog novorođenčeta. On je na respiratoru. Do juče je bila neizvesna prognoza, danas je klinički bolje. Međutim, za svakog ko je na respiratioru nezahvalno je davati bilo kakvu prognozu", navela je Begović Lazarević.

Vakcinacija efikasna

Ona je navela da je najbolja zaštita od velikog kašlja vakcinacija. Kako kaže, važno je da što više dece koja nisu vakcinisana ili su nepotpuno vakcinisana započnu imunizaciju kako bi se sprečilo dalje povećanje broja obolelih.

"Vakcina je takva da obezbeđuje solidni imunitet šest do deset godina. Nakon toga imunitet više nije toliko jak da sprečava oboljevanje. Mi danas imamo najviše obolelih među tinejdžerima uzrasta 10 do 19 godina- 466. Najviše njih je u uzrastu 12,13 i 14 godina", navela je ona.

Objašnjava da ni oni koji preleže veliki kašalj nemaju trajni imunitet, te da jedna osoba može više puta u životu da preleži veliki kašalj.

Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu je od marta prošle godine do danas registrovano 700 obolelih osoba od velikog kašlja, njih 60 je bilo na bolničkom lečenju zbog komplikacija, od toga 51 su deca do tri godine starosti.

"Kod njih (dece) je najveći rizik. Hospitalizuju se zbog komplikacija u smislu zapaljenja pluća, promena na mozgu. Usled kašlja može doći do zacenjivanja i nedovoljnog dotoka kiseonika u mozak, te se javljaju i epileptični napadi", navela je ona.

Najugroženija novorođenčad

Da bi se stvorio jak kolektivni imunitet i sprečilo širenje zaraze neophodno je da obuhvat vakcinisane dece bude 95 odsto. Begović Lazarević navodi da je u Beogradu trenutno obuhvat između 80 i 90 odsto, što je nedovoljno.

Najugroženija kategorija su novorođenčad, koji nisu stigli da prime vakcinu. Prema obaveznom kalendaru vakcinacije deca u Srbiji primaju petovalentnu vakcinu - Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci života (sa navršena dva meseca, sa tri i po meseca i sa šest meseci). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim druga sa sedam godina.

Pedijatri kažu da se najteži oblici velikog kašlja javljaju najčešće kod novorođenčadi u prva dva meseca života, kada zbog starosne dobi ne mogu da prime vakcinu. Kod odraslih se ređe javljaju ozbiljne komplikacije koje ostavljaju posledice.

"Bolest je vrlo neprijatna, jer traje dugo. Zato se i kaže za veliki kašalj da je bolest od 100 dana. Kada prođe prva faza koja može da traje osam nedelja i kada može da dođe do zacenjivanja, sledi period oporavka kada osoba još nekoliko nedelja kašljuca. Dakle, deca su definitivno ovde najugroženija", kaže Begović Lazarević.

Veliki kašalj ili pertusis je zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi bolesti javljaju se sedam do deset dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.