Igre 
Koliko je hrana u Srbiji bezbedna? Obmane potrošača najčešće kod čokolade, sokova, kafe i - rakije
Komentari01/02/2024
-15:15
Od bolesti koje se prenose putem hrane na godišnjem nivou oboli oko 600 miliona ljudi u svetu, a prevare u vezi sa hranom u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, te je najveća obmana potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, sokovi, kafa, med, sir, crni hleb i rakija, pokazuje izveštaj Državne revizorske institucije o svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji".
Revizijom je utvrđeno i da ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o utvrđenim prevarama u vezi sa hranom, te je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevare u vezi sa hranom".
Predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor Duško Pejović izjavio je na predstavljanju izveštaja da je za zaštitu života i zdravlja stanovništva od primarnog značaja korišćenje higijenski ispravne hrane.
"Da bi se to obezbedilo, potrebno je urediti sistem proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane, bilo da se radi o hrani domaćeg porekla ili hrani koja potiče iz uvoza", kazao je Pejović.
profimedia
Prvi zaključci ukazuju da planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni, kao i da prevare u vezi sa hranom nisu u potpunosti zakonski regulisane i sankcionisane, što dovodi do negativne percepcije potrošača o sistemu bezbednosti hrane.
Viši savetnik u reviziji DRI Aleksandar Gligorijević rekao je da su inspekcijske službe utvrdile obmane potrošača kod proizvoda kao što su čokolada, kafa, med, sir, crni hleb i rakija.
"Obmane su najčešće kod čokolade, koja se zapravo predstavlja kao čokolada, a najčešće je to šećerna tabla. Sokovi koji ne sadrže određeni nivo voća, kao što je navedeno u deklaraciji proizvoda, kafa koja sadrži surogate, kao i med kome se dodaje glukozno-fruktozni sirup", kazao je Gligorijević.
Povezane vesti
Drugi zaključak ukazuje da institucionalni okvir predviđen Zakonom o bezbednosti hrane nije efektivno uspostavljen, a aktivnosti Stručnog saveta, osnovanog 2017. nisu doprinele proceni rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.
"Kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni, a za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama u periodu od 2019. do 2022. izdvojeno je 1,8 milijardi dinara", rekao je Gligorijević.
On je istakao da je zakonom regulisano da nacionalna referentna laboratorija predstavlja krovnu laboratoriju, odnosno jedan od najvažnijih organa u oblasti bezbednosti hrane koji obavlja najveći deo laboratorijskih ispitivanja, ali da i pored značajnih ulaganja ta laboratorija nije obavila veći deo ispitivanja.
profimedia
"Najveći deo istraživanja radile su službene laboratorije angažovane putem konkursa", kazao je Gligorijević.
Cilj revizije je bio da se utvrdi u kojoj meri su nadležni organi 2023. godine efektivno uspostavili sistem bezbednosti hrane u Srbiji i da li postoji prostor za unapređenje, a izveštaj iz ove oblasti je rađen prvi put.
Ključna poruka iz Državne revizorske institucije jeste da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo, te je potrebno da Srbija ojača sistem kontrole i obaveštavanja kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svih građana.
Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji" u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja, Upravi za veterinu, Upravi za zaštitu bilja i Direkciji za nacionalnu referentnu laboratoriju.
Preporuka za vas
Komentari (0)