Kako do recepta za bebi bum – mladi bračni par kaže da nije sve u novcu i poručuje šta bi sve trebalo da se promeni

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmenu zakona za trudnice i porodilje i značajno povećanje podsticaja za novorođenčad. Prema najavama to bi značilo da sa današnjih jednokratnih 100.000 dinara za prvo dete, mame i tate u Srbiji bi mogli da očekuju i do 5.000 evra. 

Slavica Đukić Dejanović je za Euronews Srbija rekla da će u prvom planu dalje populacione politike biti porodice koje se odluče za drugo dete. Upitana da li će svako novorođeno dete dobiti po 5.000 evra, kako su mediji prenosili, Đukić Dejanović kaže to nije baš tako i da država radi na tome da obezbedi maksimum finansija koje se mogu izdvojiti iz budžeta kako bi pomogla populacionu politiku, i da je reč o cifri koja doseže do 5.000 evra.

"Biće do 5.000 evra za svako novorođeno dete, ne po 5.000. Koliko budžet može da izdrži tako ćemo rasporediti, gledaćemo da pre svega u prvi plan stavimo i stimulišemo decu koja su po rođenju prva i druga. Gledaćemo i da one porodice koje žele više dece, imaju već obezbeđen standard dece koja su već rođena. Sve će biti u skladu sa planovima koje je izneo ministar Dmitrović, ali i finansijskim mogućnostima", rekla je Đukić Dejanović.

"Finansijski stimulans presudan u procesu  formiranja porodice"

Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon" za Euronews Srbija kaže da fokus dalje populacione politke mora biti na porodicama koje tek treba da se formiraju ili su na početku.

"Fokus natalne politike mora biti na prvom i drugom detetu, a ne kao što je do sada bilo na trećem i četvrtu", kaže Macura.

Kako kaže, finasijski stimulans nije toliko presudan za one koji formiraju porodice, kolko za one koji čekaju prvo ili drugo dete.

"Ukoliko se usvoji to što je predsednk Vučić najavio da će za svaku porodilju ići do 5.000 evra, mi ćemo insistirati na tome da se najveći iznos odvoji za one porodice koje očekuju prvo i drugo dete. Mi smo stekli utisak da koliki god da je finaskijski stimulans, to nije presudno u odluci o tome da li vi želite da proširite svoju prodicu na treće i četvrto dete, ali jeste važan kada se odlučujete prvo ili drugo", kazala je ona.

Kada roditeljski život počne u 23. godini, osmeh i igranje sa bebom možda upotpunjuju dan, ali tu je i suočavanje sa potencijalnim preprekama, ponajviše onim finansijskim. Sa bebom, u kuću ulaze i potpuno novi izazovi i izvor stresa na koje novopečeni roditelji uglavnom nisu u potpunosti spremni.

"Nije dovoljna samo finansijska pomoć"

Iako je rodila ćerku, Ivana Vitković i dalje studira, dok njen suprug Marko radi puno radno vreme. Kaže da je s jednom platom i briga veća, a u razgovoru za Euronews Srbija otkriva sve izazove savremenog roditeljstva.

"Mi jedva sklapamo kraj sa krajem, kalkulišemo i računamo do zadnjeg dinara, kako ćemo i gde da potrošimo, ali ona je prioritet. Sve ide njoj i stalno gledamo da ona sve ima - od igračaka do hrane, odeće, sve se nekako preusmerava ka njoj", kaže ona.

Za prvo dete u Srbiji roditelji dobijaju 100.000 dinara jednokratne pomoći. Potencijalno prihvatanje predloga da se uskoro za svako novorođeno dete isplaćuje i do 5.000 evra iznenadilo je novopečene roditelje. Ipak, priznaju da im to ne igra glavnu ulogu u odluci da dobiju drugo dete.

I pored toga što je neophodan za normalno funkcionisanje, Ivana smatra da nije sve u novcu jer se roditelji u Srbiji suočavaju sa mnogo izazovnih situacija koje počinju već u porodilištu.

"Novac jeste bitan i presudan, ali bitno je i ono drugo u šta država treba da se uključi, a to su porodilišta. I sama sam bila deo akcije skupljanja benkica za porodilišta nakon njenog rođenja. I sama sam na svom primeru iskusila i videla kakva je hrana u porodilištu", objašnjava ona.

Euronews/Printscreen

Ivanin suprug Marko Vitković kaže da se problemi i nakon izlaska iz porodilišta samo nižu i da je neophodno da država reaguje, i to ne samo finansijski.

"Dosta stvari mora da se promeni, počev od vrtića, preko škola, kupovina knjiga, a posle i zapošljavanja. Zato dosta ljudi i odlazi, zato što su plate male, a život je sve skuplji", kaže Marko.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih deset godina sve je manji broj rođene dece - od preko 65.000 u 2011. godini pao je na 61.692 prošle godine, pa je negativan prirodni priraštaj na početku prošle decenije iznosio oko 37.400, a 2020. godine beleži se 56.000 stanovnika manje na godišnjem nivou.

"Problemi su dublji"

Dragana Soćanin iz Udruženja roditelja smatra da je pomoć koja je potrebna roditeljima mnogo zahtevnija od pukog uplaćivanja novca na račun.

"Novac jeste značajn, ali nije presudan za rađanje bilo kog deteta. Važno je obezbeđivanje takve atmosfere da se majke osećaju podržano i bezbedno. To znači da treba početi od porodilišta i bolnica, preko Zakona koji treba da zaštiti zaposlene majke i trudnice. Sada su ti zakoni jako nepravedni. Država se na bavi bitnim problemom, a to je način zapošljvanja žena. One su jako diskriminisane u tom smislu jer ih poslodavci često pitaju da li imaju dece i da li ih planiraju", kaže ona, dodajući da su i njihovi ugovoru diskutabilni.

"Mnoge zaposlene žene se ne vraćaju na posao, upravo zbog tih ugovora koje su prethodno potpisale. Na primer, majka koja treba da traži posao ne može da dobije vrtić jer je nezaposlena, a posao ne može da nađe jer nema ko da joj čuva dete", zaključuje.