Društvo

Požar u Vinči lokalizovan, ali građani i dalje zabrinuti: Šta znamo o zagađenju vazduha posle dima na deponiji?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/08/2021

-

19:51

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Požar na deponiji u Vinči je lokalizovan, a prema najavama nadležnih, trebalo bi da potpuno bude ugašen danas ili sutra. Sve vremese na terenu nalaze tri vatrogasna vozila sa desetak vatrogasaca koji dežuraju 24 sata. Nadležni kažu da je vazduh u pojedinim delovima grada bio zagađeniji kratko samo prvog dana, dok određeni stručnjaci upozoravaju da posledice mogu da se osećaju i kasnije. 

Kako reporter Euronews Srbija sa terena javlja, požar je i dalje akvivan i još uvek izbija gust dim. Tokom dana duvao je jak vetar koji je ga je nosio upravo ka naselju Vinča.

"Ja sam zdrava, ali ipak sam htela da se ugušim od dima. Šta tek da kaže moj suprug koji je plućni bolesnik", rekla je jedna od stanarki ovog naselja za Euronews Srbija.

Euronews Serbia

Njena sugrađanka kaže da su joj zavese promenile boju, potamnele, ali i da je morala da zatvara prozore u kući. Dodaje da se u Vinči i dalje teško diše.

Saveti stižu od stručnjaka. Olivera Ostojić, načelnica Dečje Klinike KBC Dragiša Mišović kaže da treba pratiti objave o stepenu zagađenja i ponašati se u skladu sa njima. 

Ona je za Euronews Srbija rekla da je rizik po decu isti kao i rizik za odrasle od požara na depoiji u Vinči. 

"Kako postoji rizik po kompletnu populaciju tako i po decu. Imate svaki dan objave da se ne izlazi napolje u određenom vremenu. Meri se stepen zagađenja u Beogradu. Sada je preporuka da se ne izlazi napolje zbog velike koncentracije polena ambrozije, ali i zagađenja. Neophodno je pratiti stepen zagađenja i po tome se ponašati", navela je ona.

Inače, ova deponija se svakodnevno koristi proteklih 45 godina, 13 beogradskih optšina ovde odlaže svoj otpad, a na dnevnom nivou se odloži više od1.500 tona najrazličitijeg otpada bez ikave prerade i sortiranja.

"Ne postoje sistemi upravljanja otpadom"

Milica Lukić, prostorni planer u oblasti upravljanja i reciklaže otpada kaže za Euornews Srbija da je problematično to što ne postoje tačne procene o tome šta se tu odlaže i na koji način se tretira.

"Problem je što je to nesanitarna i neuređena deponija. Ne postoje nikakvi sistemi za upravljanje otpadom. Takođe, pored zagađenja vauzduha zbog dima, mi imamo i zagađenje voda i sve to završava direktno u zemljište", kaže ona.

Euronews Serbia

Upitana da prokomentariše najave nadležnih da će do kraja godine deponija biti ukonjena, Lukić kaže da nešto gde se taložio otpad više od 40 godine ne može tek tako da nestane.

"To je samo san, to ne može da se reši tek tako. Nešto što postoji toliko dugo, ne može da nestane. Potrebno je da se napravi prekrivka preko deponije i da vizuelno ne bude vidljiva. Tu bi onda trebalo da opstane", objašnajva Lukić.

Šoštarić: Još se ne zna šta tačno gori

Andrej Šoštarić, načelnik za ispitivanje kvaliteta vazduha u Gradskom zavodu za javno zdravlje kaže za Euronews Srbija da oni kvalitet vazduha u Beogradu mere na ukupno 30 mernih mesta, od kojih se na 10 mesta meri automatski i upravo se jedna od njih nalazi u Vinči. 

Upitan da prkomentariše to što struka ukazuje da nadležni ne mere pojedine čestice za koje važi da su kancerogene, Šoštarić kaže da još nije utvrđeno šta tačno gori u Vinči, pa ne može da razume takve komentare.

Euronews Serbia

"Mi zapravo ne znamo šta gori na deponiji, a to znači da mogu da nastanu i najrazličtiji produkti njihovim sagorevanjem. Mi pratimo koncetraciju suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5, pratimo različite organske zagađujuće materije i jasno smo videli posledice požara u nedelju. Tada smo videli kratko zagađenje u mernoj stanici Despota Stefana, a kasnije i na Novom Beogardu i to je bila posledica duvanja vetra u tom smeru. Sa druge starne, u Vinči je se tada pokazalo da nema povećanja koncetracije zagađujućih materija", kaže on objašnjavajući da je vetar u tom trenutku imao presudnu ulogu u širenju dima.

Šoštarić je podsetio i na požar iz 2016. godine koji se takođe dogodio na deponiji rekavši da je ovaj poslenji  zapravo značajno manjeg inteziteta, kao i da je zbog toga zagađenje bilo manje.

"Ovde je zagađenje bilo evidentirano oko sat vremena, možemo da kažemo da liči na sadržaj i zagađenje tokom zime. Međutim to svakako ne možemo sa tim da upređujemo pa se zbog toga rade dalje laboratorijske analize kako bi se utvrdilo šta je činilo sve taj dim", kazao je on. 

Jovović: Trebalo je uzeti uzorke i pratiti

Profesor mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović objasnio je za Euronews Srbija da zagađenje bilo kog tipa ne može da bude lokalno. Prema njegovim rečima, ono tako samo može da deluje, ali ne i da ostane na tome.

"Veliki broj komponenata koje nastaju sagorevanjem materijala na otvorenom, pogotovo kada je reč o većim količinama, odlazi u atmosferu i odlazi veoma daleko. Čini mi se da su ovog dana meteorološki uslovi bili takvi da se dobar deo zadržao upravo u gradu i okolini, ali ovako nešto je globalnog tipa", objašnjava Jovović.

On dalje kaže da zdravstvene posledice ovog požara ne mogu sada nikako da se prate jer, kako kaže, ne postoji nikakva organizovana briga o stanju zdravlja ljudi da bi se na tako nešto reagovalo. 

Kako dodaje, onog trenutka kada je izbio požar, trebalo je odmah preduzeti medicinske korake, tačnije proveriti zdravlje određenog broja ljudi sa različitih grupa.

"Trebalo je uzeti uzorke i pratiti. Upravo ove najtoksičnije komponente koje se ne mere svakodnevno treba proveriti. Trebalo je uzeti razne biloške uzorke ljudi, biljaka i zemlje i da se u dugom periodu mere i prate. Takav slučaj je bio u Italiji još 70-ih godina, a posledice se i dalje prate", dodaje on, kazajući da je ovo, na žalost, bila izuzetna prilika za mnoge naučne i stručne laboratorije da dođu do određenih uzoraka i možda nekih novih saznanja i otrkića.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija