Društvo

Vakcinacija na radaru: Četiri najbolja i četiri najlošija grada u Srbiji

Komentari

Autor: Slavica Tuvić

24/05/2021

-

22:13

Vakcinacija na radaru: Četiri najbolja i četiri najlošija grada u Srbiji
Vakcinacija na radaru: Četiri najbolja i četiri najlošija grada u Srbiji - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić, Tanjug/Zoran Žestić, Tanjug/Dimitrije Nikolić, Tanjug/Tara Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji je, zaključno sa proteklom nedeljom, prvu dozu vakcine protiv virusa korona primilo 2,37 miliona ljudi, dok je obe doze primilo 1,87 miliona građana. Cilj je da se do kraja juna kompletno  vakciniše tri miliona punoletnih građana, kako bi se prešla brojka od 50 odsto vakcinisanih punoletnih građana. Na tom putu izdvojili su se gradovi i opštine koji su "šampioni" vakcinacije, ali i oni drugi, koji beleže najlošije rezultate. 

Prema podacima eUprave, kojima raspolažu članovi Kriznog štaba, među četiri lokalne samouprave koje su na samom vrhu liste sa najboljim odzivom za vakcinaciju nalaze se Beograd, Niš, Priboj i Užice.

Inače, apsolutno najbolje rezultate u imunizaciji ostvarile su tri beogradske opštine - Stari grad  sa 67,87 odsto, Savski venac sa 65,57 odsto i Vračar sa 63,28 odsto.

Na drugom polu iste liste nalaze se lokalne samouprave sa najlošijim odzivom, a među njima su Tutin, Novi Pazar, Lajkovac i Mionica. 

Trka za kolektivnim imunitetom

Komentarišući podatke o vakcinaciji, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv virusa korona Branislav Tiodorović kaže da je Srbija na dobrom putu, ali napominje da je za postizanje kolektivnog imuniteta potrebno da se vakciniše između 60 i 70 odsto građana starijih od 18 godina.

I ovog puta, naglašava, stariji sugrađani pokazali su posebnu odgovornost. Fale - mlađi.

"U starosnom uzrastu od 65 do 74 godine vakcinisano je 67 odsto stanovnika, dok je među radno aktivnim od 30 do 64 godine vakcinisano 32 odsto ljudi", kaže Tiodorović za Euronews Srbija.

Istakao je i da je posebno važna kampanja za vakcinaciju mladih, jer je sa obe doze vakcinisano samo 12 odsto mladih od 18 do 35 godina. 

Tanjug/Dimitrije Nikolić

Važno da se poveća imunizacija radno aktivnog stanovništva

"Mladi se najviše kreću, druže i mogu da prenose virus. Mogu i da se razbole, ali će uglavnom imati blaži oblik bolesti. Retko se dešava da imaju težu kliničkuu sliku", naveo je Tiodorović.

Upitan zašto je u nekim gradovima tako nizak odziv, Tiodorović ističe da je u opštinama sa manjim brojem vakcinisanih, neophodno je da se taj proces podstiče na različite načine. Kao primer "preokrenute situacije" navodi opštinu Boljevac koja ima oko 9.500 stanovnika i koja je bila među tri najlošije lokalne samouprave po odzivu.

"Radom na terenu mogu postići dobri rezultati. Kada smo posetili opštinu Boljevac videli smo da je loša pokrivenost internetom i mobilnom telefonijom, što otežava prijavljivanje preko eUprave. Tu lokalna samouprava mora više da radi sa ljudima na terenu. Sada se situacija značajno promenila. Imali su 2.800 vakcinisanih, a sada su prešli 4.000 ljudi koji su primili obe doze", pojasnio je on.

Zašto je mali odziv?

Državni sekretar Ministarstva zdravlja i predsednik Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju Mirsad Đerlek kaže za Euronews Srbija da je od izuzetne važnosti da se masovna imunizaciju sprovodi ravnomerno u svim delovima Srbije i da ne ostaju "džepovi" - rezervoari zaraze iz kojih infekcija može da se prelija i u druge gradove.

"Zato smo posebnu pažnju posvetili regionima, gradovima, opštinama gde je mali odziv za vakcinaciju. U razgovoru sa ljudima videli smo da nekoliko faktora dovodi do malog odziva. Prvi faktor je veliki broj dezinformacija koje se šire društvenim mrežama. Drugi razlog lošeg odziva, recimo u Tutinu, je politizacija epidemije virusa korona", kaže Đerlek.

Tanjug/Jadranka Ilić

Dezinformacije o vakcinaciji često se šire na društvenim mrežama

On je naglasio da ohrabruje podatak sa terena da se ljudi oslobađaju straha i hoće da se vakcinišu kada im se objasni koliko je značajna imunizacija i da je vakcina jedini spas protiv zaraznih bolesti.

Država je promenila i strategiju kako bi se povećao obuhvat vakcinisanih. Sada je moguće primiti vakcinu i bez zakazivanja preko eUprave, a obezbeđene su i mobilne ekipe koje bukvalno dolaze ljudima na kućni prag da ih vakcinišu.

"Ima građana koji zbog obaveza na poslu, posebno poljoprivrednici, ne mogu da odu na vakcinaciju u zakazanom terminu. Za njih je lakše da dođu na vakcinalni punkt i da se vakcinišu kad god žele, kada nađu slobodno vreme. Ima i onih koji zbog lošeg prevoza, materijalnog stanja nisu u stanju da dođu na vakcinalni punkt i za njih smo omogućili da im mobilne vakcinalne ekipe dođu na kućni prag. To je dalo odlične rezultate i povećalo broj vakcinisanih", naveo je Đerlek.

Situacija u Novom Pazaru se popravlja

Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru Šefadil Spahić kaže da je vakcinacija u Novom Pazaru počela 26. decembra prošle godine, a da su prve doze dali u gerontološkom centru i zdravstvenim radnicima. Tokom januara, februara i marta vakcinacija je bila sporadična - oko 100 dnevno. 

"Pre mesec dana broj vakcinisanih na dnevnom nivou povećao se na 120, zadnjih 14 dana na 150, a poslednjih pet dana 200 u proseku. Beležimo povećanje broja prvih datih doza. Do danas smo dali 14.628 prvih doza, a više od 11.500 smo revakcinisali", rekao je Spahić za Euronews Srbija.

On tvrdi da je situacija u Novom Pazaru i bolja nego što se procenjuje, kada je reč o vakcinaciji, Kaže da Novi Pazar ima oko 100.000 stanovnika, među kojima je 35.000 mlađih od 18 godina, a da u inostranstvu trenutno radi 9.800 ljudi. Tako, smatra, ostaje 55.000 ljudi koji treba da se vakcinišu.

"Ako gledamo taj broj onda je u Novom Pazaru do sada vakcinisano 22 odsto ljudi. Starijih od 35 godina vakcinisano je 28 odsto, a u gerontološkom centru cepivo je primilo 94 odsto korisnika i zaposlenih", pojasnio je on.

Tanjug/Tara Radovanovic

Do kraja juna cilj je da se vakciniše tri miliona ljudi

Šta je cilj i da li je dostižan?

Predsednik Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju Mirsad Đerlek za Euronews Srbija ističe da je cilj je da se do kraja juna kompletno, sa obe doze, vakciniše tri miliona punoletnih građana, što je više od 50 odsto građana. Zato će se u narednom periodu raditi na promociji i stimulaciji vakcinacije, što rade i druge zemlje sveta.

"Sa 50 odsto vakcinisanih mi bi imali mnogo mirnije leto, mogli bi da idu ljudi na odmore. Neće nas korona tako lako i brzo napustiti, ali se nadamo da nas nikada više ovako ozbiljno neće napasti i ugroziti živote ljudi", rekao je Đerlek.

On je podsetio da je odobrena vakcinacija mladih od 16 i 17 godina Fajzer vakcinom i pozvao sve mlade da se vakcinišu.

"Molio bih tinejdžere (16 i više godina) i radno aktivno stanovštvo da se vakcinišu. Od njihovog odaziva na vakcinaciju zavisiće uspeh masovne vakcnacije", naveo je Đerlek.

U Srbiji se nastavlja sa masovnom vakcinacijom. Ukoliko broj vakcinisanih na nivou cele zemlje pređe 50 odsto i ukoliko broj novozaraženih na dnevnom nivou ne bude rastao, Krizni štab je najavio da bi od 21. juna moglo da se krene sa masovnim okupljanjima uključujući svadbe, mature, proslave...

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija