Zašto se u Srbiji malo dece usvoji: Sistem ne odgovara ni deci ni usvojiteljima

Stotine dece odrasta u domovima i hraniteljskim porodicama. Prošle godine nove roditelje dobilo je nikada manje njih, 53. To je najmanje usvojenih u prethodnih deceniju i po. Iako prema podacima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, ni u 2023. godini taj broj nije bio mnogo veći, svega 62 usvojenih. Koji su sve razlozi koji se navode za to i kako izgleda procedura usvajanja? 

U Srbiji je danas oko 300 dece koja čekaju da budu usvojena, dok je u registru upisano čak 750 parova koji žele da postanu roditelji. Ipak, uprkos brojevima koji deluju ohrabrujuće, do usvajanja dolazi retko. Zašto je to tako, pokušala je da objasni Dragana Krstić, koordinatorka Centra za vantelesnu oplodnju, savetovališta za usvajanje i udruženja "Šansa za roditeljstvo".

"Teško je reći, moram da priznam, nešto jedinstveno kao razlog. Više je tu skup nekih razloga. Može biti spora procedura, može biti možda prevelika očekivanja nas kao usvojitelja. Često to i čujem – da mi mnogo biramo. Ja moram da kažem da mi nemamo iskustva da mnogo biramo, nego da nismo informisani", rekla je Krstić u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Ona naglašava da ljudi u postupak često ulaze s idejom da usvoje bebu ili vrlo malo dete, ali se ta očekivanja menjaju kroz proces.

"Ljudi dolaze sa nekim očekivanjima na startu, ali kasnije, više puta sam to govorila, identifikuju tu ljubav prema deci. Zapravo, ne identifikuju ljubav prema jednogodišnjem detetu, nego izađu iz naših prostorija sa prepoznavanjem ljubavi prema detetu koje nisu rodili. I onda im postane manje bitno to vezano za uzrast", objašnjava Krstić.

Euronews Srbija

Ipak, ni očekivanja, ni preferencije nisu glavni razlog za mali broj usvajanja.

"Neka deca možda nemaju podobnost za usvajanje, a mnogo usvojitelja već ima podobnost, ali se ne poklapaju neki kriterijumi. Ili ono što oni nude ne odgovara nijednom detetu, ili možda sporost procedure. Zapravo, ima više razloga", ocenjuje ona.

Preopterećenost centara za socijalni rad

Jedan od ključnih problema leži u kapacitetima sistema.

"Mislim da sistem koji ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani za koju je ustanovljen – ni deci ni usvojiteljima – treba preispitati. Imamo stručnjake, specijalne pedagoge, psihologe, koji više od 30 godina rade u ovoj oblasti. Oni mogu da pomognu da se procedura pojednostavi. Naravno, nije poenta da se svako dete usvoji u bilo koju porodicu. Mora pažljivo da se bira porodica u skladu sa potrebama deteta", kaže Krstić.

profimedia

Ona podseća da sam postupak procene podobnosti, koji treba da traje do godinu dana, često potraje mnogo duže, jer su centri za socijalni rad preopterećeni.

"Čula sam podatak da jedan radnik ima od 200 do 300 predmeta, možda i više. Naravno da je teško da izdvoji vreme da se bavi usvajanjem, jer mora odmah da rešava nasilje u porodici, da izmesti dete. Tako da ne radi se o stručnosti, već o preopterećenosti", naglašava ona.

Potrebna sistemska rešenja i izdvojeni timovi

Krstić predlaže formiranje specijalizovanih timova koji bi se bavili isključivo usvajanjem.

"Bilo bi dobro da postoji kancelarija sa 4-5 stručnjaka, specijalnih pedagoga, psihologa, koji se bave samo problemom usvajanja. Ne obukom, ne procenama, samo procedurom. To bi rasteretilo centre i ubrzalo proces".

Iskustvo Krstić potvrđuje i kroz lični primer – kada je u njen dom došla radnica sa terena da obavi procenu za usvajanje.

"Nije bila prijatna. Bila je uzrujana, i mi smo shvatili koliko je teško da se izmesti iz svakodnevnih problema i fokusira na našu situaciju. To dosta utiče na tok procedure", dodaje ona.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.